Marijana Bahmajer postala je poznata kao "majka osvetnica“ kada je, 6. marta 1981. godine, u prepunoj sudnici ubila Klausa Grabovskog, se*sualnog prestupnika kojem se sudilo za ubistvo njene sedmogodišnje ćerke. Marijana je Grabovog upucala sa šest metaka, a on je od zadobijenih rana na licu mesta preminuo.
Ovaj slučaj je potresao nemačku javnost, koja je kasnije pomno pratila suđenje Bahmajerovoj. Postavljano je pitanje opravdanosti njene osvete za ubistvo sopstvenog deteta. Osuđena je na šest godina zatvora zbog ubistva Grabovskog, koji je navodno silovao i ubio njenu ćerkicu. Čak i danas ovaj slučaj je zapamćen kao "najspektakularniji slučaj osvetničke pravde u nemačkoj posleratnoj istoriji“, kako ga je opisao nemački listi NDR.
Marijana Bahmajer je bila samohrana majka koja je 70-ih godina prošlog veka vodila pab u zapadnonemačkom gradu Libeku. Teško je preživljala, ali se trudila da se stara o maloj Ani, svom trećem detetu. Dvoje starije dece je prethodno dato na usvajanje. Ana je važila za srećno dete, ali njeno detinjstvo je prekinula tragedija. Pronađena je mrtva 5. maja 1980. godine.
Sedmogodišnjakinja je tog kobnog dana napustila školu, nakon svađe sa majkom. Nekako se našla u rukama svog 35-godišnjeg komšije, lokalnog mesara Klausa Grabovskog, koji je već imao krivični dosije, uključujući zlostavljanje dece. Istraga je utvrdila da je Grabovski držao Anu u svom domu satima pre nego što ju je zadavio najlonskim čarapama. Ostaje nepoznato da li ju je se*sualno napastvovao. Zatim je sakrio telo deteta u kartonsku kutiju i ostavio ga na obali obližnjeg kanala.
Nakon što je njegova verenica obavestila policiju, Grabovski je uhapšen iste večeri. Priznao je ubistvo, ali je negirao da je zlostavljao dete. Mesar je svoju odbranu bazirao na tvrdnjama da je zadavio Anu jer je pokušala da ga uceni. Bolesnik je potom izjavio da je devojčica pokušala da ga zavede i pretila je da će reći majci da ju je maltretirao ako joj ne da novac. Marijanin bol je bio strašan i odlučila je da lično presudi ubici svog deteta.
Ubistvo u sudnici
Suđenje Grabovskom je izazvalo neverovatnu bol kod majke, koja je ponovo preživljala strašan događaj. Njegovi branioci su tvrdili da je uzrok da počini ovaj strašan zločin "hormonska neravnoteža". Mesar je dobrovoljno kastriran nekoliko godina ranije, a nakon zahvata primao je hormonsku terapiju.
Prisutni policajci su tvrdili da su čuli kako je Bahmajer nazvala Grabovskog "svinjom“ nakon što ga je upucala. Pre nego što je pucala u mesara, Marijana je izjavila da je sanjala trenutak osvete. Usledilo je suđenje Marijani za ubistvo Grabovskog. Tokom suđenja, ona je posvedočila da je u magnovenju pucala u mesara i da joj se u sudnici ukazala vizija ćerke. Doktor koji ju je pregledao, izjavio je da je od Bahmajerove zatražen uzorak rukopisa, a ona je u odgovoru napisala:
"Uradila sam to za tebe, Ana“.
Zatim je ukrasila uzorak sa sedam srca, simbolično po jedno za svaku godinu Aninog života.
"Čuo sam da je želeo da da izjavu", rekla je Bahmajer kasnije, pozivajući se na tvrdnje Grabovskog da je njena ćerka pokušavala da ga uceni.
"Pomislila sam, sada sledi naredna laž o žrtvi, koja je bila moje dete", istakla je skrhana Marijana.
Suđenje Marijani privuklo je veliku pažnju javnosti i izazvalo oštre podele u zemlji. Njeno suđenje je privuklo međunarodnu pažnju zbog njenog nemilosrdnog čina osvete. Nedeljni nemački časopis "Stern" objavio je seriju članaka o suđenju, kopajući po Marijaninom životu kao zaposlene samohrane majke koja je prolazila kroz teške životne periode. Ona je navodno prodala svoju priču časopisu za 158.000 dolara kako bi pokrila pravne troškove tokom suđenja. Odziv čitalaca je bio ogroman, a slučaj je izazvao oštre podele u javnosti. Da li je Marijana bila izbezumljena majka koja je jednostavno pokušavala da osveti brutalnu smrt svog deteta, ili ju je njen čin osvete učinio hladnokrvnim ubicom? Mnogi su izrazili simpatije prema njenim motivima, ali su ipak osudili njene postupke.
Pokrenuta je i pravna debata o tome da li je ubistvo izvedeno sa predumišljajem ili ne, kao i da li se radi o ubistvu iz nehata. Decenijama kasnije, jedan njen prijatelj je tvrdio da je bio svedok kako Bahmajerova vežba gađanje u podrumu svog paba pre pucnjave. Sud je na kraju presudio da se radilo o ubistvu sa predumišljajem i osudio Marijanu na šest godina robije 1983. godine.
Kolika je bila podeljenost javnosti o ovom slučaju, pa i dodeljenoj kazni, ukazuje istraživanje "Alensbah instituta". Da je Marijani dodeljena odgovarajuća kazna smatralo je 28 odsto Nemaca, 27 odsto smatralo je da je preteška, dok je 25 odsto smatralo da je trebala da bude osuđena na težu kaznu. Puštena je nakon odležane polovine kazne, a nakon smrti sahranjena je pored Ane. Nakon što je odslužila samo polovinu kazne, Marijana je puštena iz zatvora u junu 1985. godine. Nakon toga se preselila u Nigeriju, gde se udala i ostala do 90-ih godina. Usledio je razvod od muža, da bi se posle preselila na Siciliju gde je ostala sve dok joj nije dijagnostikovan rak pankreasa. Nedugo potom se vratila u Nemačku. Umrla je 17. septembra 1996. godine u 46. godini života. Sahranjena je pored ćerke Ane.
(MONDO/allthatsinteresting.com)