U Poljskoj raste strah od eskalacije rata u Ukrajini zbog čega se zemlja, kao članica EU i NATO-a, masovno naoružava. Poljska je oduvek zagovarala oštru antirusku politiku unutar NATO-a iz istorijskih i kulturnih razloga. Sa geografske tačke gledišta, Poljska je mostobran za Ameriku i Evropu u bilo kakvim pokušajima da obuzdaju Rusiju. Varšava otvoreno tretira Rusiju kao najvećeg neprijatelja u svojoj novoj strategiji nacionalne bezbednosti.
Trenutno je situacija zaoštrena oko sukoba između Rusije i Ukrajine, a geopolitička situacija u Evropi pretrpela je drastične promene. U tom kontekstu, Poljska je mnogo puta tražila od Amerike da poveća raspoređivanje trupa na njenom tlu kako bi ublažila sopstveni bezbednosni pritisak, a učinila je i prve korake da se nuklearno obezbedi, preneo je Fajnenšel tajms.
Istovremeno, zemlja ima za cilj da duplira broj svojih oružanih snaga, što ne bi trebalo da bude izazov s obzirom na činjenicu da se odnos stanovništva prema vosci menja. To dokazuje i veliki odziv civila na besplatnu jednodnevnu vojnu obuku.
Poljska je povećala svoje izdatke za odbranu i bila je među predvodnicima zapadne podrške Ukrajini. Pre osam meseci bila je među prvim zemljama koje su poslale oružje u Кijev, a takođe je dočekala milione ukrajinskih izbeglica. Od tada služio kao transportno i logističko čvorište za pošiljke NATO-a i EU i pristala je da prvi put bude domaćin stalne američke vojne baze.
Poljska paranoja od Rusije navela ju je da izbegava preovlađujući stav u većem delu Evrope da je konvencionalno ratovanje stvar prošlosti. Umesto toga, gradi ono što je sada na putu da postane najjača kopnena snaga EU. Da bi ojačala svoj arsenal, poljska vlada je nedavno naručila od Amerike i Južne Кoreje tenkove, avione i helikoptere vredne milijarde evra, a prošlog meseca je potpisala sporazum o razvoju raketa sa Velikom Britanijom.
Varšava je obećala da će udvostručiti broj svojih oružanih snaga na 300.000 i povećati troškove odbrane na najviši nivo među članicama NATO-a, bez postavljanja određenog roka. Predviđa se da će poljska potrošnja za odbranu premašiti tri procenta bruto domaćeg proizvoda 2023, u odnosu na 2,4 procenta ove godine, preneo je Fajnenšel tajms.
Poljska je ukinula obavezno služenje vojnog roka 2009. godine, na olakšanje onih koji su to videli kao neželjeno nasleđe sovjetske ere. Кada je vlada 2017. godine stvorila snage teritorijalne odbrane, uspela je da regrutuje samo polovinu ciljanog broja od 53.000 dobrovoljaca za tri godine.
Nuklearna podela
"Poljska vlada pažljivo prati ruske aktivnosti u susednoj Ukrajini kako bi se pripremila za potencijalnu upotrebu nuklearnog ili hemijskog oružja od strane Kremlja", rekao je zamenik ministra odbrane Marćin Oćepa.
Oćepa je rekao kako vlada veruje da ruski predsednik Vladimir Putin "može upotrebiti nuklearno ili hemijsko oružje" i da Poljska "mora biti spremna za svaki scenario".
To uključuje i pokušaje Poljske da se uključi u NATO program nuklearnog deljenja. Poljski predsednik Andžej Duda izjavio je prošlog meseca da Poljska razgovara sa Sjedinjenim Američkim Državama o tome je uključe u program "Nuclear Sharing" koji omogućava da neke savezničke zemlje dobiju američko nuklearno oružje i da mogu da ga upotrebe ako im Amerika to dozvoli.
"Problem je pre svega to što nemamo nuklearno oružje. Ništa ne ukazuje na to da bi ga Poljska mogla imati u skorije vreme. Uvek postoji mogućnost učešća u programu "Nuclear Sharing". Razgovarali smo sa američkim liderima o tome da li SAD razmatra takvu mogućnost. Tema je otvorena", kazao je Duda.
(MONDO)