Od početka ruske invazije na Ukrajinu na udaru je i Moldavija, najsiromašnija evropska zemlja. Energetsko-politička kriza dovela je do pojačanih tenzija u Pridnjestrovskoj Moldavskoj Republici, delu teritorije Moldavije koji je proglasio sopstvenu prorusku državu, iako nije međunarodno priznatu. Poslednjih nedelja bilo je i protesta protiv vlade, za koje Kišinjev tvrdi da su orkestrirani iz Kremlja da bi se destabilizovala demokratija.
Istorijski gledano, Moldavija je proizvodila samo desetinu električne energije, oko 70 odsto je dolazilo iz elektrane Cuciurgan u Pridnjestrovlju, a 20 odsto je uvezeno iz Ukrajine. Ukrajina je obustavila izvoz prošlog meseca delimično zbog ruskih raketnih napada na njenu elektroenergetsku infrastrukturu, a Pridnjestrovlje je iznenada zaustavilo izvoz 1. novembra, navodeći kao razlog sopstvenu nestašicu struje. Ovo je stvorilo dramatičan problem sa napajanjem.
Vlada je odgovorila uvođenjem mera za smanjenje potrošnje i uštedu energije. Ulična rasveta je svedena na minimum, preduzeća koja obavljaju energetski intenzivne procese moraju da planiraju rad van špica, a građanima je savetovano da ne koriste liftove u zgradi zbog rizika od nestanka struje. Kišinjev je takođe kupio nekoliko hiljada rezervnih generatora i 200.000 tona uglja za grejanje.
Trenutno Moldavija dobija 80 odsto svoje električne energije sa evropskog spot tržišta po ceni do četiri puta višoj nego ranije. Ostatak dolazi po sniženoj ceni direktno iz Rumunije.
"Ovo će ove zime vladu koštati milijardu evra, što je više od 20 odsto njenog budžeta", rekao je za Politiko Viktor Binzari, generalni direktor moldavske energetske državne kompanije Energokom. Energokom nema novca da kupi struju po toj ceni, što znači da će se situacija pogoršavati sa snižavanjem temperatura.
"Biće veoma teško i veoma komplikovano pronaći novac", priznao je Binzari.
Zima je tek počela
Evropska unija je pre dve nedelje najavila paket pomoći Moldaviji u iznosu od 250 miliona evra. Međutim, Kišinjev ističe da to neće biti dovoljno za prevazilaženje energetske krize i traži od EU još 450 miliona evra, prenosi Jutarnji.
Što se tiče gasa, Moldavija se tradicionalno oslanjala isključivo na uvoz ruskog gasa. Gasprom je u oktobru smanjio protok za trećinu, na 5,7 miliona kubnih metara, navodeći kao razlog zaostala dugovanja. Ruska državna energetska kompanija takođe je upozorila da bi mogla u potpunosti da prekine snabdevanje gasom.
Razlozi za ovo smanjenje su geopolitički. Postoje politički interesi Rusije prema Moldaviji.
"Ne žele da nastavimo putem Evropske unije, već da Moldavija ostane u njihovom interesu", naglašava ministar za infrastrukturu Andrej Spinu.
Moldavija je u izuzetno opasnoj situaciji. Energetski je siromašna, a zima je tek počela. U proteklih 12 meseci gas je poskupeo sedam puta, a struja četiri puta. Inflacija u zemlji dostigla je 34 odsto, a Moldavci su prinuđeni da troše u proseku 70 odsto prihoda na račune za komunalije, što je deset puta više nego prošle godine. Neprofitne organizacije počele su da dele vaučere najugroženijim građanima.
"Energetska kriza i uticaj rata značajno su povećali troškove života građana Moldavije, a njihova kupovna moć je znatno niža", rekla je premijerka Moldavije Natalija Gavrilja .
Ovo nije prvi put da Moskva vrši pritisak. Kišinjev je prošlog oktobra bio prinuđen da potpiše povoljniji ugovor sa Gaspromom na osnovu fluktuacije trenutne cene gasa i nafte, nakon što je kompanija zapretila da će prekinuti protok zbog duga. Moldavija je brzo izmirila dug od 1,7 miliona dolara za septembar i uplatila akontaciju za oktobar.
Moldavija skladišti više od 155 miliona kubnih metara gasa u Ukrajini i Rumuniji, prema Energokomu, iako je to dovoljno samo da zadovolji maksimalnu potražnju za šest nedelja.
Ruske tajne službe u prestonici
Kriza dovodi i do eskalacije odnosa sa Pridnjestrovljem. Zbog sve glasnijih kritika Rusije zbog smanjenja isporuka gasa, vlast u toj međunarodno nepriznatoj zemlji je veći deo dana isključila dotok tople vode, ograničila rad javnog prevoza i industrijsku proizvodnju. Moskva ima 1.500 ruskih vojnika u Pridnjestrovlju.
Tenzije rastu i u glavnom gradu Moldavije, gde se svakog vikenda održavaju protesti protiv proevropske vlade. Proteste organizuje partija SOR, koju predvodi Ilan Šor, bivši gradonačelnik Orheja koji živi u egzilu u Izraelu. Prošlog meseca, SAD su sankcionisale Šora zbog navodnog rada na destabilizaciji vlade "u interesu“ Moskve.
Predsednica Moldavije Maja Sandu optužuje ruske tajne službe da pomažu u organizaciji protesta.
Sandu je došao na vlast u avgustu 2021. godine, obećavajući da će "očistiti“ Moldaviju od korupcije i približiti zemlju Evropskoj uniji. Od tada se reformistička vlada suočava sa krizama, uglavnom vezanim za Rusiju. Nekoliko nedelja nakon što je nova vlada stupila na dužnost, Moskva je podigla cene gasa, primoravši Kišinjev da proglasi vanredno stanje.
U februaru ove godine, kada je Putin započeo invaziju na Ukrajinu, Moldavija je morala da se pripremi za potencijalnu direktnu bezbednosnu pretnju svojoj teritoriji. Moldavija je najugroženiji sused Ukrajine, sa kojom deli drugu najdužu granicu, dugu 1.222 kilometra. Do kraja maja u zemlju je ušlo oko 650.000 ukrajinskih izbeglica, što je najveći broj po glavi stanovnika u Evropi.
U Moldaviji je do danas ostalo oko 87.000 Ukrajinaca.
(MONDO)