Saudijac Mohamed bin Salman u poslednjih nekoliko godina uspeo je da promeni narativ o sebi u potpunosti. On je od omraženog princa "krvavih ruku", koji se sumnjiči za represiju nad neistomišljenicima, pa čak i ubistva istih, postao čovek oko kog se otimaju svetske sile, a sve zbog - "crnog zlata". Kako Saudijska Arabija obiluje naftom, a rat u Ukrajini izaziva sve veći haos na svetskom tržištu, princ je osoba sa kojom saradnju žele Rusija, sada i Kina, a to je pokušala da učini i Amerika.
Kineski predsednik Si Đinping potvrdio je da će posetiti Saudijsku Arabiju, gde će se sastati sa Mohamedom bin Salmanom. Kineski lider će otputovati u trodnevnu posetu, što je njegov treći put u inostranstvo od kako je počela pandemija koronavirusa. Tokom bilateralnog samita biće potpisani ugovor u vrednosti od gotovo 30 milijardi dolara. Kina je, inače, jedan od najvećih trgovinskih partnera Saudijske Arabije.
Poseta se dešava u momentu kada Peking pokušava da produbi veze sa zemljama Bliskog istoka usjed rastućih napetosti sa Sjedinjenim Američkim Državama i zapadnim zemljama. Iz svih ovih razloga, očekuje se i produbljivanje saradnje sa samim princom Mohamedom bin Salmanom, koji će navodno prirediti gala doček kineskom predsedniku. "Kao najveći uvoznik saudijske nafte, Kina je ključno važan partner, a vojne veze su se snažno razvijale", naveli su iz kineskog ministarstva spoljnih poslova.
Kineski lider nije jedini koji u ovom momentu želi snažnu podršku Saudijaca, a naročito princa koji je doskora bio omražen u međunarodnoj zajednici. Sada je situacija drugačija, a razlog je samo jedan – nafta.
Najtraženiji princ
Kako su Evropska unija (EU), zemlje G7 i Australija nedavno uvele ograničenje na cenu ruske nafte, a OPEK smanjio proizvodnju, Evropa i Amerika pokušavaju da saradnju uspostave sa Saudijskom Arabijom. U prilog tome govori činjenica da su ove godine Rijad naprasno posetili brojni svetski lideri, uključujući nemačkog kancelara Olafa Šolca i američkog predsednika Džozefa Bajdena.
Njihova misija bila je ista – obezbeđivanje nafte po nižoj tržišnoj ceni. Kako je Nemačka jedna od zemalja koje najviše zavise od ruskih energenata, Šolcu je očajnički potrebna saradnja sa Saudijskom Arabijom. Kada je Bajden u pitanju, njegova poseta označila je prekretnicu kada je reč o odnosu sa Mohamedom bin Salmanom, a to je potvrdila nedavna odluka suda u Americi da odbaci optužbe protiv njega za umešanost u ubistvo novinara Džamala Kašogija.
Bin Salmana je međunarodna zajednica izolovala nakon ubistva novinara i kritičara režima Džamala Kašogija. Iako je Bajdenu donela brojne kritike, ova poseta je za njega bila od velikog značaja, ali i rizika. U jeku rata u Ukrajini, energetske krize koju je on izazvao, ali i pred "međuizbore" u SAD, Bajden je uložio sve napore da privoli Saudijce da povećaju proizvodnju nafte.
Umesto toga, iz Rijada je stigao diplomatski šamar, što je verovatno sa oduševljenjem došekao niko drugi do Vladimir Putin. OPEK, čiji je član i Saudijska Arabija, odlučio je da smanji proizvodnju nafte, što je dovelo do skoka cena na svetskom tržištu.
Bes Amerike
Gotovo odmah nakon objave OPEK-a, reagovao je američki predsednik Džozef Bajden. On je, kako ističe, kratkovidom odlukom OPEK-a da smanji proizvodne kvote dok se globalna ekonomija bori sa neprekidnim negativnim posledicama Putinove invazije na Ukrajinu. "To što su uradili, zajedno sa Rusijom, neće proći bez posledica", poručio je Bajden i dodao da će sa Kongresom razmotriti korake koji će biti preduzeti.
Putin likuje
U trenutku kada su svetski lideri odlučili da oproste "nestašluke" saudijskom prestolonasledniku, a od skora i premijeru Mohamedu bin Salmanu, ovaj vladar učinio je nešto neočekivano – sastao se najomrženijim vladarom na svetu, ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Iako na prvi pogled ovo može delovati kao bezazlena stvar, ali se u srži krije problem koji preti da parališe Evropsku uniju.
Ovakav susret nije zapravo nije neočekivan, jer ova dvojica vladara de fakto imaju mnogo toga zajedničkog. Pre svega, obojica su započeli ratove u susednim zemljama, imaju značajnu vlast nad energetskim tržištima, poznati su po tome da ne trpe suprotstavljanje i da žude za tim da ostanu upamćeni u istoriji. Ali, nisu samo sličnosti ono što vezuje Putina i Salmana – njih dvojica dele i zajedničke interese. Njihove zemlje zdušno nastoje da podignu cene nafte smanjenjem globalne ponude za jedan do dva miliona barela dnevno.
Takav potez itekako utiče na čitav svet, pogotovo sada kada je na vratima hladna zima, na koju nas često upozoravaju. Još jedan znak produbljivanja veze između Putina i Salmana je to što su saudijske diplomate obezbedile oslobađanje međunarodnih zatvorenika, uključujući petoro Britanaca, zarobljenih tokom borbi u Ukrajini. Ovo je zapravo, po mišljenju analitičara, bio ustupak Putina princu koji mu je omogućio da na trenutak zablista na svetskoj sceni.
Iako je saudijskom prestolonasledniku bila pružena prilika da "okaje grehe" zbog ubistva saudijskog disidenta i novinara Džamala Kašogija u Istanbulu, zbog kojih je bio pod strogim sankcijama četiri godine, Bin Salman je odlučio da se još jednom poigra sa Zapadom i izabere Vladimira Putina i Si Đinpinga.
(MONDO/Nova)