Ova godina bi mogla da bude veoma dramatična za Rusiju i prekretnica za njeno rukovodstvo nesklono promenama, a tri unutrašnja pitanja mogu biti posebno važna za oblikovanje budućeg razvoja zemlje.
Izbori 2024
Pre svega, Putin će morati da odluči da li će se ponovo kandidovati 2024. godine. Ruski ustav je promenjen 2020. tako da Putin može da ostane predsednik do 2036. Umesto toga može da imenuje naslednika, a da bi imali dovoljno vremena za kampanju, moraće to da uradi do decembra 2023.
Iako je rat doneo velike probleme i pretnje, neki veruju da je takođe učvrstio Putinovu nameru da ostane na vlasti posle 2024. S obzirom na njegov prezir prema "političkim dezerterima" (onima koji napuštaju svoje pozicije u teškim vremenima), Putinu će biti teško da postane jedan od njih.
Drugima se, međutim, čini da Putin ne samo da je spreman da se odrekne vlasti, već možda i namerava da to učini kao deo rešenja za okončanje rata u Ukrajini. Čak i ako je to samo želja, neke elite se nadaju da će takvo resetovanje biti dovoljno da se okonča najnoviji niz ruskih neuspeha.
U svakom slučaju, nijedna strana nije sigurna u njegove planove, a Putin je poznat po tome što odluke donosi u poslednjem trenutku.
Raskol među elitama
Drugi srodni problem je stvaranje rastućeg jaza između onih elita koje žele eskalaciju sukoba i onih koji upozoravaju da je to nerazumno. Podela se pojavila nakon povlačenja Rusije iz oblasti Harkov i odricanja od Hersona, ukrajinskog napada na Krimski most, referenduma održanih u okupiranim delovima Ukrajine i nejasnoće vlasti u pogledu pravih granica Rusije.
Pragmatičari, koji se sastoje od tehnokrata i srednjih funkcionera u vojsci i bezbednosnim službama, jedinstveni su u uverenju da rat treba zaustaviti i preispitati, a da bi država trebalo da se opredeli za realniju politiku u skladu sa svojim prilično ograničenim kapacitetima. S druge strane, tzv 'Jastrebovi' pozivaju na još jači vojni udar na Ukrajinu, ali i na radikalno restrukturiranje sopstvenog političkog i ekonomskog sistema. Potonji je u osnovi ruske revolucionarne frakcije (koja je, za sada, i dalje naklonjena Putinu) čiji je krajnji cilj smena vlasti koja je, po njima, propala.
Njihova borba za prevlast jedna je od ključnih političkih bitaka 2023. godine i ona koja u velikoj meri zavisi od dešavanja na bojnom polju: što gore stvari idu za Rusiju u vojnom smislu, to je bitka između pragmatičara i jastrebova žešća.
Jastrebovi će krenuti u napad, ciljajući na vojnu elitu i političare, kao što je to već učinio Jevgenij Prigožin, zloglasni šef Vagner grupe. Pragmatičari su, u međuvremenu, nezadovoljni pravcem sukoba, nastojeći da smanje ratne ciljeve Moskve i nametnu svoj stav da je pobeda nemoguća. Njihova poruka će stići do elite iz nevojnih krugova koji su bili iznenađeni invazijom i koji strahuju od srednjoročnih posledica.
Promene u kabinetu
Treće ključno pitanje sa kojim se Rusija suočava 2023. vrti se oko promena u kabinetu, koje su vrlo verovatne, mada je teško predvideti ko će koga zameniti.
Jedan od razloga zašto su promene gotovo izvesne je intenziviranje zahteva na vrhu za većom dinamikom i efikasnošću. Putinova sklonost da poziva tehnokrate u vladu može nastaviti da raste, sa visokim ličnostima u kabinetu, predsedničkoj administraciji i strukturama moći koje su ostarele i istrošene ratom i vojnim neuspesima, primoravajući Putina da traži nove ideje. Drugi razlog su predstojeći predsednički izbori, a treba podsetiti da su rekonstrukcije prethodile svim predsedničkim izborima u Rusiji osim jednog.
Dugoročno narastanje tenzija unutar ruske vlade je još jedan razlog da se očekuju kadrovske promene. Ministar odbrane Sergej Šojgu i načelnik Generalštaba Valerij Gerasimov optuženi su za korupciju u oružanim snagama, dok je FSB na udaru kritika zbog propusta u obaveštajnim podacima. Veruje se da se zamenik predsednika Saveta bezbednosti Dmitrij Medvedev potpuno pogubio, gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanin je previše apolitičan, dok je guvernerka Centralne banke Elvira Nabiulina osumnjičena da se tajno protivila ratu..
Na ove sudbonosne događaje će duboko uticati događaji na bojnom polju. Ako, kao što je Kijev predvideo, Rusija će pokušati ofanzivu velikih razmera u februaru ili martu, verovatno će naići na značajan otpor Ukrajine. U suprotnom, Moskva će nastaviti polako da guši Ukrajinu napadima na njenu infrastrukturu, na šta će Kijev odgovoriti sabotažnim napadima na ruskom tlu.
(Mondo)