O Mateu Mesini Denaru se zna mnogo stvari. Na primer, poznato je da voli slatkiše i da većinu sati u bekstvu provodi igrajući video igrice. Poznato je i da je nakon dugog oklevanja odustao od inicijala izvezenih na rukavima košulje, jer je to bio potencijalni znak otkrivanja njegovog identiteta. Toliko stvari se zna o njemu, ali ne najvažnije: njegova lokacija, barem se nije znala do danas. Za njim su tragali tužioci širom Italije, a policija širom sveta.
Denaro je "br. 1 među italijanskim beguncima" i jedan od najtraženijih ljudi na svetu. Poslednji put neko tvrdi da ga je video kada je bio na odmoru u Forte dei Marmiju u avgustu 1993, zajedno sa svoja dva prijatelja od poverenja Filipom i Đuzepeom Gravijanom. Od tad nikad više. Priče koje se o njemu pričaju opisuju lik nemilosrdnog mafijaša, spremnog da ubije i nedužne, možda lukavijeg od drugih, ali svakako razboritijeg. Nikada nije bio u zatvoru. Rođen je u Kastelvetranu (Trapani), u dolini Belice, 1963. godine. Tu je pohađao osnovnu školu, sve do napuštanja Tehničkog trgovačkog instituta Ferrigno u Kastelvetranu.
Kao što je pomenuto u knjizi "L'invisibile" (Nevidljivi), koju je napisao Đakomo Di Đirolamo, u pismu koje je policija pronašla 2015. Mesina Denaro je napisao: "Što se tiče života, žalim zbog toga što nisam pohađao srednju školu. To je bila jedna od najvećih grešaka u mom životu. Moj najveći bes proizilazi iz činjenice da sam bio dobar učenik, samo što me je nešto drugo ometalo." A ono što je ometalo Mesinu Denara je sledeći primer svog oca, Frančeska, Don Čičia, mafijaškog bosa iz Kastelvetrana, koji je bio povezan u bliskom savezu sa Korleonima iz Toto Rine, dominantnim klanom 1980-ih i 1990-ih.
Sa 20 godina, Mesina Denaro je aktivno učestvovao, zajedno sa Korleonesima, u borbi protiv pobunjenih porodica Marsala i Belice. Postao je verni učenik Tota Riine. On je već bio mafijaš, ali je primao naknadu za nezaposlene od države, i time se hvalio. Vozio je Porše, obučen u skupu Armani odeću i nosio je sat Roleks.Policijski komesar u Kastelvetranu, Rino Germana, počeo je da istražuje Mesinu. Tako je Mesina Denaro odlučio da ga ubije. On ga je, zajedno sa Leolukom Bagarelom i Đuzepeom Gravijanom, pratio automobilom šetalištem Mazara del Valo.
Počeli su da ga pucaju, inspektor je uzvratio, brzo izašao iz auta i skočio u more. Germana je pobegao. Nakon napada, Mesina Denaro je otišao u bekstvo: od 2. juna 1993. njegovo ime je zvanično bilo na listi poternica. U tom trenutku je već postao šef "Koza nostre" u provinciji Trapani, neprikosnoveni vođa nove generacije mafijaša. Novac za grupu dolazio je od kazni: najvećim delom, od ugovora, sporazuma, transakcija u oblasti Trapani, određeni procenat je morao da se plati Mesini Denaro. U međuvremenu, mnogo drugog novca dolazilo je od ilegalnog odlaganja otpada, pranja novca i naravno trgovine drogom.
Mesina je bio taj koji je odlučivao ko treba da bude ubijen, i ko je komandovao "vojskom" u ratovima između mafijaških porodica. Njegova porodica je praktično imala monopol nad građevinskim sektorom u toj oblasti. Podsticao je izgradnju nelegalnih objekata duž cele obale Kastelvetrana i Mazara del Valo. Čak su se sastanci između mafijaša održavali u jednoj od kompanija za proizvodnju betona u Mazara del Vallo. Tamo je odlučeno o atentatu koji će biti izvršen protiv poznatog novinara Mauricija Kostanca i tu je sastavljena "strategija masakra", koju je Mesina Denaro u potpunosti podržao. Pokušaj atentata izveden je u Via Fauro u Rimu 14. maja 1993. godine: Kostanco i njegova supruga Marija De Filipi preživeli su ga nepovređeni.
On je Riini pokazao mete u Rimu, Milanu i Firenci koje će biti pogođene za napad na državu tokom 1992-1993. Frančesko Geraci, pokajnički mafijaš, svedoči: "Jednog dana je Mateo došao da me vidi, da me pita šta mislim o nizu atentata koji će biti izvršeni protiv nekih poznatih javnih ličnosti kao što su Baudo, Kostanco, Marteli, Santoro Rekao mi je da će to destabilizovati državu. Odgovorio sam: 'To je dobar plan.'"
Mesina Denaro je nakon Vinćenza Milaca, mafijaškog bosa Alkama, koji je bio veoma kritičan prema Korleonesima, odlučio da ubije svoju verenicu Antonelu Bonomo, trudnu 3 meseca, koja se udavila 15. jula 1992. On je bio taj koji je autorizovao otmicu i ubistvo Đuzepea Di Matea, 13-godišnjeg sina pokajničkog mafijaša. Di Mateo otet u San Đuzepe Jatou, u provinciji Palermo 23. novembra 1993. godine, udavio se, a potom je telo 11. januara 1996. godine, posle 25 meseci držanja kao taoca, rastvorio u kiselini. Nakon smrti Tota Rine, 15. januara 1993. godine, Mesina Denaro je postao neprikosnoveni vođa Koza nostre.
Postoji mnogo stvari koje razlikuju Mesinu Denaro od mafije kojom su nekada upravljali Toto Rina i Bernardo Provenzano. Jedna je da Mesina Denaro nije bio oženjen. Sonji, jednoj od njegovih devojaka, napisao je: "Ne želim ni da razmišljam o vašoj umešanosti u ovaj lavirint, iz kojeg ne znam kako ću se izvući. Nemoj više misliti na mene, ne vredi!" Druga devojka, Marija Mesi, upala je u nevolju, i uhapšena je jer mu je pomagala. Pre Marije Mesi i Sonje bila je Austrijanka Andrea Haslener, koju je skraćeno zvao Asi. Bili su u vezi 4 godine, 1989-1993, i upoznali su se u Kastelvetranu kada je ona bila recepcionerka u hotelu Paradise Beach.
Direktor hotela Nikola Konsales rekao je Andrei da ti ljudi nisu više dobrodošli. Konsales je ubijen 21. februara 1991. Tokom 1995-1996, Mesina Denaro je imao aferu sa drugom ženom iz Kastelvetrana, Frankom Alanjanom. Iz ove veze, 1996. godine, rođena je ćerka Lorenza. Od tog vremena Franka je izgubila svu svoju nezavisnost. Uvek je bila prinuđena da ostane zaključana u kući, a kada bi izašla, bila je u društvu rođaka ili ljudi njenog partnera. Godine 2013, kada je njena ćerka trebalo da postane punoletna, ona i njena majka su zatražile da napuste Kastelvetrano, a samim tim i kriminalni svet Mesine Denaro.
Odakle se skrivao, mafijaški bos je dao saglasnost. Prema istražiteljima, devojčica nikada nije videla svog oca. Mesina Denaro je 14. jula ove godine postao deda. Njegova ćerka je rodila dete koje ne nosi očevo, već majčino prezime. Ali postoji još jedna žena, ona koja je oduvek bila bliska sa Mesinom Denaro: njegova sestra Patricija. Ona je dugo vremena bila ta koja je nosila poruke svom bratu. Ona je 2018. osuđena na 14 godina zatvora zbog povezanosti sa mafijom.
Istražitelji su godinama bili ubeđeni da on već duže vreme živi daleko od Sicilije, pa čak i van Italije. To je zato što čak i paketi koje šalje stižu na odredište nakon nekoliko meseci. Gotovo je izvesno da je početkom 2000-ih, pod lažnim imenom, lečen u Barseloni od degenerativne bolesti rožnjače oka. Prema kasnijim dokazima, bio je u Austriji, Švajcarskoj, Španiji, Tunisu, naravno i u Grčkoj, gde je 1994. otišao na odmor pod lažnim imenom Mateo Krakolići. Danas je uhapšen u Italiji posle 30 godina.
Istragom koja je dovela do hapšenja šefa mafije Kastelvetrano koordinirali su tužilac iz Palerma Mauricio de Lusija i zamenik tužioca Paolo Gvido, saznaje ANSA. On je, prema dostupnim informacijama, uhapšen u privatnoj klinici u Palermu, prenosi RAI News.
(MONDO)