"Nema struje, nema gasa, nema vode. Tela stavljaju u crne džakove koji su po ulici. Oseća se neprijatan miris, kako zbog vatre koja gori, tako i zbog perioda koliko ta tela stoje ispod ruševina", ovo je slika koju prenose srpski reporteri i vatrogasci sa lica mesta u zemljotresu razorenoj Turskoj. U Turskoj su i članovi srpskog spasilačkog tima koji pomažu preživelima. Oni ističu da je teško dopreti do ljudi u ruševinama, kao i da postupak spasavanja traje i po nekoliko sati.
"Kao da je rat, a ne zemljotres"
Davor Vidović, vođa spasilačkog tima Srbije, kaže da sve izgleda kao da je došlo do rata, a ne zemljotresa.
"Dočekala nas je velika gužva, mnogo objekata je porušeno, jednostavno ništa ne funkcioniše kako treba, veliki kolaps kako domaćih službi koje su tu da spasavaju svoj narod, tako i infrastrukture. Putevi su u prekidu", svedoči Davor Vidović o trenutnoj situaciji u Turskoj. Navodi da ispod ruševina ima svega, kao i da su to uglavnom bili visoki objekti koji su se sveli na gomilu šuta."Pronalazimo i preživele, ali i tela preminulih osoba. Borimo se, svaki šum osluškujemo i pokušavamo da pronađemo nesrećne ljude", ističe Vidović.
Nikola Maksimović, zamenik vođe spasilačkog tima Srbije, kaže da je pritisak veliki i da su tu ljudi koji čekaju informacije o članovima svojih porodica. "Mi imamo informacije ukoliko se osoba nalazi još zarobljena u objektu. Ipak, radi se o vrlo kompleksnim sistemima za pretragu i spasavanja. Sada oko nas rade teške građevinske mašine", objašnjava Maksimović.
Pošlo je više ljudi nego što je bilo traženo
Vest o odlasku srpskih vatrogasaca u zemljotresom razorenu Tursku dočekana je sa oduševljenjem i velikom podrškom za ove hrabre ljude koji su u svakom trenutku spremni da pomognu u spasavanju života u situacijama kada je to ključno. "To su veliki ljudi, a koliko veliki govori činjenica da se dobrovoljno javilo za polazak više ljudi nego što je to bilo traženo. Morali smo neke da ubeđujemo da ostanu", rekao je pre nekoliko dana komandant novosadske vatrogasne brigade Stojan Milovac.
Neki su imali pola sata da se pozdrave sa najmilijma, neku su maltene pravo sa požara, još mokri i od gareži, samo se prepakovali i krenuli put Turske.
(MONDO/RTS)