Ivan Mrkić, bivši ministar spoljnih poslova Srbije Kineski diplomata broj jedan, Vang Ji, član Politbiroa CK KP Kine, načelnik Odeljenja za međunarodne odnose tog istog centralnog komiteta i bivši ministar inostranih poslova NR Kine, bio je nedavno u poseti Francuskoj, Italiji i Nemačkoj (na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti), a prema najavama, posetiće još i Mađarsku i Rusiju. Predviđeno je da njegova tura po Evropi bude okončana 22. februara ove godine. Dakle, dva dana pre obeležavanja jednogodišnjeg početka rata u Ukrajini.
Vang Ji je bio dugogodišnji ministar inostranih poslova Kine, a u toku svog ministrovanja, bio je postavljen i na mesto Državnog savetnika. Nedavno je postao načelnik odeljenja CK KP Kine za međunarodne odnose (donedavno je to mesto zauzimao Jang Đieči, koji je, takođe, svojevremeno bio ministar inostranih poslova Kine).
Očigledno je da Kina vodi spoljnu politiku shodno sopstvenim procenama i čini nam se da je tako najbolje. Ceo svet može samo da aplaudira kineskom razvoju posle perioda restrikcija i zatezanja uzrokovanih pandemijom Kovida-19. Dobro je da je NR Kina sa svojim rukovodstvom odlučna da održava specijalne veze sa Evropom, ali i sa SAD, jer time otvara nade da sadašnja kriza u odnosima Zapad-Istok ima mogućnosti obuzdavanja i kanalisanja veza na toj istoj relaciji, kako bi sve strane imale koristi.
Vrlo je bitno i demokratski da svako iznosi svoje stanovište onako kako najbolje ume i da saopštava svoju istinu svim partnerima koje sreće.
Nije zanemarljivo to što je kancelar Nemačke Olaf Šolc nedavno posetio Kinu sa velikim brojem najmoćnijih privrednika ove zemlje. Veoma raduje što je Kina odlučila da uputi Vang Jija u Francusku (sreo se i sa francuskim predsednikom Makronom) i Italiju. Njegov boravak i učešće na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti, a naročito njegov govor, dokaz su nemerljivog značaja koji se pridaje Kini u svetu i Evropi. Vang Ji je u svom istupanju potvrdio spremnost Kine da svojom otvorenošću, ogromnim tržištem i privrednim zamajcem bude oslonac boljitku najšire međunarodne zajednice, a ne rival Sjedinjenim američkim državama. Razume se, kineski predstavnik je u Minhenu osudio ponašanje američke administracije u pogledu rušenja kineskog meteorološkog balona vojnim nasilnim sredstvima. Posebno, ako imamo u vidu da je nedavno objavljeno da Kina nije rušila slične američke balone koji su leteli nad kineskom teritorijom (navodno, preko deset njih). Ipak, a to smatramo veoma bitnim, Vang Ji se odvojeno sreo sa državnim sekretarom SAD, Antonijem Blinkenom. Prema medijskim saopštenjima, sastanak je duže potrajao. Radi se o pregovorima održanim na marginama Konferencije, ali o prvom susretu američkih i kineskih zvaničnika otkako su SAD ranije ovog meseca oborile kineski balon kod obala Južne Karoline.
Svima je poznato da Kina ima svoje poglede na užasna zbivanja u Ukrajini. Uostalom, kao i Srbija. Najgore je nekom zavoditi sankcije. Sami smo osetili dejstvo ovih užasnih mera, pa je prirodno da se, kao i Kina, najoštrije suprotstavljamo uvođenju sankcija bilo kojoj zemlji ili narodu. Smatramo da to najviše pogađa običan svet, to jest, obične ljude. Zato smo odlučno protiv zavođenja sankcija Ruskoj Federaciji.
Na Minhenskoj konferenciji, Vang Ji je umnogome odstupao od rečnika većine evropskih govornika. Nema sumnje da se mir u Ukrajini ne može postići dosadašnjim politikama. Najgore je stalno dalje naoružavanje i pogibija stanovništva u toj, ratom razorenoj zemlji. Toga je svesna i Kina, ali i većina sveta. Ostaje nada da će razum prevladati i da će se korenito izmeniti dosadašnja pogibeljna politika.
Susret Vang Jija sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom u Jelisejskoj palati protekao je, po vestima agencija, u konstruktivnom i otvorenom razgovoru. Do tog susreta dolazi u vreme kada Kina tvrdi da nikako ne valjaju zapadni pritisci u vezi trgovine, tehnologije, ljudskih prava i ponavljanja tvrdnji zapadnih zemalja da Kina širi svoj uticaj u Južnom kineskom moru. Svega toga su svesni kineski sagovornici. I francuska i kineska strana su se saglasile da ojačaju stratešku komunikaciju, međusobno političko poverenje i da prodube praktičnu saradnju. Pored toga, dogovorile su se da zajednički nastupaju u suočavanju sa svetskim izazovima. U celini, poseta je bila pozitivna i uticaće na odnose Kine sa Evropskom unijom.
Takođe, susreti u Italiji sa članovima vlade bili su očigledno plodni i na linijama opšteočekivanih nadanja brojnih posmatrača. Vang Ji je bio primljen i od predsednika Italije, Serđa Matarele. Ne treba zaboraviti da je u vreme najgoreg buktanja pandemije Kovida-19, Kina uputila u Italiju svoj medicinski tim koji je pružio vrlo konkretnu pomoć narodu na Apeninskom poluostrvu, u vreme kada je ta pomoć izostajala sa mnogih drugih strana. Izvesno je da ovo ponašanje Kine, kao i njen uvažavani privredni motor, nisu ostali bez rezultata. Važno je da je i posetom Italiji Van Jija, Kina izrazila spremnost na produbljivanje sveobuhvatne strateške saradnje sa ovom zemljom. Ne treba zaboraviti da je Italija svojevremeno, još u srednjem veku, a verovatno i ranije, bila jedna od glavnih tačaka kineskog „puta svile“.
Ostaje činjenica da je trgovinska razmena između Evropske unije i Kine još više uvećana prošle godine. NR Kina ostaje glavni privredni partner Evropske unije (donedavno su to bile Sjedinjene američke države), jer razmena dobara u prošloj godini prevazilazi cifru od 600 milijardi evra. Znamo da najveći deo odlazi na Nemačku, kao vodeću privredu Evropske unije.
Kina je i dalje glavni motor svetskog privrednog razvoja. Ona podstiče visoko kvalitetan rast proizvodnog sektora. Obnovila je redovne letove sa 58 zemalja. Kineski stav je da je saradnja Kine i SAD-a u skladu sa interesima oba naroda. To je ključna polazna tačka koju svako razume i podržava.
Vang Ji nastavlja, posle Minhena, svoj put ka Budimpešti i Moskvi. Njegovo zalaganje za mirno rešavanje sporova, a naročito protivljenje razdvajanju sveta, može biti podržano od svakog dobronamernog pojedinca.