Kada je čečenski lider i jedan od najvažnijih Putinovih saveznika u ruskoj agresiji na Ukrajinu Ramzan Kadirov najavio da pokreće privatnu vojnu kompaniju, sličnu onoj koju vodi Jevgenij Prigožin, niko nije bio iznenađen. Taj potez je bio prirodan sled svega što je Ramzan Kadirov uradio poslednjih godina, a reči kojima je izrazio pijetet prema Vagnerovoj paravojnoj organizaciji jasno pokazuju da je Prigožinovo delovanje na neki način model koji želi da sledi.
“Sa sigurnošću možemo reći da je Vagner grupa neočekivano dokazala svoju efikasnost u vojnom smislu i započela razgovor o potrebi privatne vojne kompanije. Bez sumnje, ova vrsta stručnog usavršavanja je potrebna i neophodna“, napisao je Kadirov u objavi na njegovom Telegram profilu.
Uz to, Kadirov je napomenuo i da želi ozbiljno da se takmiči „sa dragim bratom Jevgenijem Prigožinom“ nakon što završi posao u državnoj službi i osnuje privatnu vojnu kompaniju. O Ramzanu Kadirovu i njegovoj vojsci čečenskih boraca dosta se pisalo u zapadnim medijima tokom protekle godine. Uglavnom zbog njihovog učešća u ruskoj agresiji na Ukrajinu jer se, tvrde mnogi, propagandno i namerno, stvorio utisak da su oni elitni deo ruskih snaga. Ozloglašenost su stekli objavljivanjem video-klipova različitog sadržaja na društvenim mrežama i porukama njihovog lidera Kadirova, koji se nije libio da iznese najzlokobnije pretnje upućene Ukrajini i Zapadu.
Čečeni su Putinova 'pretorijanska garda'
Sada kada je najavio stvaranje privatne vojne kompanije, postavlja se pitanje kakvu je ulogu u ruskom sistemu moći Putin namenio čečenskom lideru. Hrvatski publicista i vrsni poznavalac prilika u Ukrajini i Rusiji Vlado Vurušić kaže da Kadirov i njegovi čečenski borci imaju posebno mesto u nečemu što se može opisati kao “totalitet ruskih vojnih snaga“. Njihova uloga je da u najkritičnijem trenutku za režim, objašnjava Vurušić, budu poslednji bedem odbrane sistema.
“Čečeni, tačnije Kadirovljevi Čečeni, da ih tako nazovemo, su prava pretorijanska garda i oni su, kako mnogi u Rusiji kažu, poslednja linija odbrane Putina. To bi trebalo da budu oni koji bi, u slučaju nečeg dramatičnog, pokušaja svrgavanja ili državnog udara, bili, kako kažu, poslednja linija odbrane, fizička linija odbrane Putina lično, ali i njegovog života“, kaže Vurušić.
Namera čečenskog lidera da osnuje privatnu vojnu kompaniju čini mu se sasvim prirodnom, jer Kadirovu, baš kao i Prigožinu, u Rusiji je mesto koje su mnogi slični tipovi ljudi igrali u režimu Slobodana Miloševića. Oslanjajući se na neformalne, polukriminalne i paravojne strukture, Putin štiti sopstveni režim na gotovo identičan način kao i Milošević.
“Ramzan Kadirov, uz Jevgenija Prigožina, jeste taj deo ratnog vremena, da kažemo pod navodnicima, establišment, paradržavni i paravojni sistem koji je uspostavio Vladimir Putin i koji je sličan onome kako je funkcionisao pod Slobodanom Miloševićem. Znamo da je tokom rata u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, a zapravo i tokom čitavog perioda svoje vladavine, imao te paradržavne i paravojne strukture koje su funkcionisale uz pravne institucije sistema. Ove strukture su uglavnom bile polukriminalne. Tako je sada sa Putinom sa Prigožinom i Kadirovim“, kaže Vurušić.
Poređenja sa Miloševićevim režimom
Kada se prave poređenja i istorijske paralele, Jevgenija Prigožina već opisuju kao „Putinovog Arkana“. U takvoj analogiji, objašnjava Vurušić, Kadirov bi se mogao opisati kao „Putinov Milorad Ulemek Legija” ili neki drugi sličan Miloševićev saradnik, koji je bio zadužen za “prljave poslove”.
“Zapravo, Prigožin je u ovom trenutku više kao Arkan, ali Kadirov može biti nekakav sličan lik, recimo Milorad Ulemek Legija, ili neko od svih onih predstavnika Miloševićevih paravojnih i polukriminalnih ili otvoreno kriminalnih grupa, koje su se borile u Hrvatskoj i BiH. Nekako smo se navikli da za Prigožina kažemo da je on Putinov Arkan, a Kadirov neka vrsta Legije ili Frenki Simatović, nešto u tom smislu. Kadirov je svakako čovek na koga se Putin oslanja i koji je spreman, bar se čini, da izvrši bilo koju Putinovu naredbu“, objašnjava Vurušić, a prenosi Al Džazira.
Zato i ne čudi što se Kadirov, svakako uz Putinov blagoslov, odlučio na takav potez. Posmatrajući istoriju njegovog delovanja, jasno se može uočiti “razvoj“ koji vodi do strukture “zločinačkog klana“ ili, u krajnjem slučaju, organizovane paravojne formacije.
“Kadirov je mali tiranin, diktator unutar države, koja, nažalost, postaje sve sve veća diktatura i sve snažniji autoritarni sistem, kakav sada vidimo u Rusiji. On je neprikosnoveni vladar Čečenije, vlada po sistemu mafijaškog klana i optužen je za kriminalne radnje sa drogom, oružjem i mnogim drugim stvarima, čime bi trebalo da se bavi krivični zakon Rusije. Kadirov radi i prljave poslove za režim Vladimira Putina. Poznato je da su Čečeni bili izvršioci mnogih političkih ubistava – Ane Politovske, zatim Borisa Njemcova, na primer, opozicionog, liberalnog, demokratskog političara, koji je ubijen nedaleko od Kremlja. Politovskaja je simbolično ubijena na Putinov rođendan, bila je žestoki kritičar Putinovog režima i upravo onoga što se dešava u Čečeniji“, podseća Vurušić.
“Tik Tok armja”
Koliki je stvarni vojni značaj čečenskih boraca na ratištu u Ukrajini, teško je znati, kaže Vurušić. Informacije koje stižu iz Ukrajine i Rusije sve više potkopavaju mit o “snazi čečenskih boraca“, a čak i pojedini vojni analitičari iz Rusije otvoreno pišu da je Kadirovljevu vojsku više briga kakav će utisak ostaviti na društvenim mrežama nego kakav će efekat imati na bojnom polju. To je razlog, kaže Vurušić, zašto su ih nazvali “Tik Tok armija“.
“Kadirov ima odrešene ruke, poslao je i šalje svoje paravojne formacije u Ukrajinu i tamo ratuju. Različiti su podaci da li se tamo stvarno bore ili su tu samo da bi se slikali i pljačkali. Neki ruski vojni analitičari ih čak zovu i 'Tik Tok armija', jer dolaze na ratište i snimaju kratke video snimke i objavljuju na toj društvenoj mreži. Teško je reći koliko su važni na ratištu, ali u svakom slučaju imaju veliki uticaj na politiku, a Putin to balansira sa Prigožinom i Kadirovim, s jedne strane, ali i sa vojskom i Ministarstvom odbrane na drugoj“, zaključuje Vurušić.
(MONDO)