Pentagon je optužen da je blokirao razmenu američkih obaveštajnih podataka sa Međunarodnim krivičnim sudom (ICC) o ruskim ratnim zločinima u Ukrajini. Bela kuća Bajdena i Stejt department bili su zagovornici saradnje sa Međunarodnim krivičnim sudom sa sedištem u Hagu, kao sredstva za pozivanje ruskih snaga na odgovornost za široko rasprostranjene ratne zločine, ali se Ministarstvo odbrane čvrsto protivi na osnovu toga da bi presedan na kraju mogao da se promeni protiv američkih vojnika.
Njujork tajms je citirao sadašnje i bivše zvaničnike koji su rekli da je otpor Pentagona prepreka. U njemu je saopšteno da je Savet za nacionalnu bezbednost (NSC) sazvao sastanak visokih zvaničnika 3. februara kako bi pokušao da reši spor, ali da sekretar odbrane Lojd Ostin nije popuštao. Džo Bajden tek treba da donese konačnu odluku.
Republikanski senator Lindzi Grem, koji je stala iza rezolucije Kongresa u kojoj se poziva na podršku SAD sudu nad Ukrajinom, takođe je okrivio Pentagon.
"Ministarstvo odbrane se usprotivilo zakonskoj promeni – koja je prošla velikom većinom – i oni sada pokušavaju da potkopaju slovo i duh zakona“, rekla je Grejem za Njujork tajms, u primedbama koje je Gardijan potvrdio iz njene kancelarije. "Čini mi se da je Ministarstvo odbrane ovde problem, i što pre budemo mogli da dobijemo informacije u ruke Međunarodnog krivičnog suda, biće bolje na svetu", dodala je ona.
Zamoljena za komentar, portparolka NSC Adrijen Votson rekla je: "Ruske snage su činile ratne zločine i zločine protiv čovečnosti u Ukrajini, a ukrajinski narod zaslužuje pravdu.
Ona je dodala: "Sjedinjene Države podržavaju niz istraga za identifikaciju i pozivanje na odgovornost onih koji su odgovorni, uključujući preko Kancelarije ukrajinskog generalnog tužioca, Ujedinjenih nacija, ekspertskih misija osnovanih u okviru OEBS-ove, Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropa 'moskovski mehanizam', i međunarodni krivični sud, između ostalih“, rekao je Votson.
Visoki zvaničnik odbrane je samo rekao: "Odeljenje odbrane veruje da Rusiju treba da smatramo odgovornom".
Američki pravni stručnjaci pomogli su u izradi Rimskog statuta, kojim je stvoren MKS. Potpisao ga je Bil Klinton 2000. godine, ali ga Senat nije ratifikovao, a Klintonov naslednik Džordž V. Buš preduzeo je neobičan korak povlačenja američkog potpisa. Američki protivnici suda tvrdili su da bi ga američki neprijatelji mogli koristiti za krivično gonjenje američkih vojnika koji se bore u stranim ratovima, uprkos zaštitnim merama zapisanim u statutu u kojima se navodi da će međunarodni sud imati nadležnost samo ako sudovi u matičnoj zemlji osumnjičenog budu za to.
(MONDO)