Ukrajina je povukla crtu preko zemlje, a ta linija je Bahmut. To je grad za koji malo ko kaže da je strateški važan, ali za koji su desetine hiljada već poginule u bitkama. Počela je pre više od sedam meseci i najduža je bitka do sada u ratu.
Dve brigade ukrajinske vojske koje su branile južni bok grada dale su Bi-Bi-Siju pristup svojim položajima prošle nedelje dok su se žestoke borbe nastavile u Bahmutu i oko njega. Vojnici su proveli mesece suočavajući se i sa redovnim ruskim vojnim snagama i sa zarobljenicima koje je regrutovala Vagnerova privatna vojna grupa, koji su masovno napadali njihove rovove. Vojnici kažu da su ruski gubici daleko veći od njihovih, ali neprijatelj koristi nove tehnike da pokuša da zauzme grad i okolna sela, piše Bi-Bi-Si.
Ukrajinske snage su brojčano nadjačane i slabo naoružane, ali na brdu na jugu nalazi se protivtenkovska grupa iz 3. samostalne jurišne brigade. 3Storm - kako ih zovu - su nepopustljive. "Kopali su rovove duboko u zemlji. Drvene grede koje podupiru krov tresu se dok ruska artiljerija udara u blizini, a poljski miševi jure duž dasaka. Stari poljski telefon stoji u drvenom uglu; to su uslovi koje bi i njihovi dedovi lako prepoznali", piše Bi-Bi-Si. "Ne mogu da dođu do nas, vidimo kilometar u svim pravcima. Možemo da pogodimo neprijatelja svime što imamo", kaže bradati 26-godišnji vojnik, zvani Patuljak, pokazujući na ruske položaje.
Grad je klanica
Ni ruska ni ukrajinska vojska ne objavljuju zvanične podatke o žrtvama u Bahmutu ili negde drugde, ali je uglavnom napušteni grad postao klanica. U jednonedeljnoj borbi za grad, Patulikova četa se suočila sa regrutovanim zarobljenicima iz ruske grupe Vagner: "Imali smo borbe svaka dva sata. Pretpostavljam da jedna četa eliminiše 50 ljudi dnevno." U slučaju sumnje, ističe da su ove brojke potvrđene vazdušnim izviđanjem: "Stiže rusko vozilo, iznesu 50 tela, prođe dan, iznesu ponovo 50 tela. Njegova kompanija je izgubila delić tog broja", tvrdi Patuljak.
Ukrajina procenjuje da na svakog poginulog vojnika Rusija gubi sedam. Ranije ove nedelje, Rusija je saopštila da je ubila više od 220 ukrajinskih vojnika u 24-časovnoj bici za Bahmut. Nijedan od ovih brojeva ne može se nezavisno proveriti.
U intervjuu za The Wall Street Journal, dvojica zarobljenih Vagnerovaca objašnjavaju da su pre nego što su poslati napred, prošli vrlo malo obuke osim puzanja kroz šumu u mraku. Posle šest meseci služenja na frontu, pušteni su - pod pretpostavkom da prežive.
Uslovi se menjaju
Uslovi duž celog istočnog fronta od 1.000 kilometara počeli su da se menjaju. 3Storm-ovo skrovište na brdu izgleda kao suva zemlja u poređenju sa okolnom teritorijom. Rano proleće pretvorilo je ranije tvrdu zemlju u blatnjavu zbrku – što bi moglo da ide na ruku defanzivcima, piše Bi-Bi-Si. Da biste stigli tamo, morate da pratite ukrajinske vojnike peške. Posle nekoliko koraka, čizme postaju grudaste i teške od guste zemlje. Hitna pomoć na bojnom polju nesigurno tetura, čiji tragovi oru zemlju i bacaju zemlju dok se bori za ravnotežu, navodi se u analizi.
Ovde su sela u ruševinama. Rukom pisani natpisi na vratima, uglavnom na ruskom, najavljuju: "Ovde žive ljudi", što zvuči kao molba, koliko i obaveštenje. Ali ulice su potpuno prazne, osim napuštenih pasa koji lutaju po ruševinama uništenih farmi i kuća.
U poslednja dva meseca ruske snage su napredovale, pokušavajući da opkole Bahmut. Komandant kopnenih snaga Ukrajine, general Oleksandr Sirski, kaže da će njegove trupe nastaviti da pružaju otpor: "Svaki dan stalnog otpora nam daje dragoceno vreme da smanjimo ofanzivne sposobnosti neprijatelja. Ali nisu samo Rusi upali u Bahmutovu zamku. Tamo ginu i Ukrajinci, u sve većem broju.
Na padini se grupa vojnika okupila oko artiljerijskog položaja, a reporter Bi-Bi-Sija pita Patuljka da li ima smisla braniti mrtvi grad, okružen neprijateljem, s obzirom da Ukrajina trpi gubitke zbog neobučenih ruskih zarobljenika.
"Pitao sam se da li treba da nastavimo da branimo Bahmut. S jedne strane, ovo što se sada dešava je užasno. Nema reči da se to opiše. Ali alternativa je da se odreknemo Bahmuta i pređemo u drugo naselje. razlika između odbrane Bahmuta ili bilo kog drugog sela?" odgovara ukrajinski borac.
Njegov drug, moćno građen čovek pune tamne brade po imenu Holm, slaže se sa njim: "To za nas ovde nije strateško pitanje. Mi smo obični vojnici. Ali ovo je naša zemlja. Onda se možemo povući u Časiv Jar, i od Časiv Jara do Slavjanska, a zatim se povući u Kijev. Neka prođe godina ili dve, četiri ili pet – ali moramo se boriti za svako parče naše zemlje".
Rusi razvijaju nove metode
Muškarci se bore više od godinu dana i kažu da se ruske metode razvijaju. "Uče, postanu pametniji i to me stvarno izluđuje. Pošalju grupu od pet idiota dovedenih iz zatvora. Oni odmah poginu, ali neprijatelj vidi gde si, kreće se i odjednom si opkoljen s leđa", rekao je Patuljak za Bi-Bi-Si.
Holm primećuje da Rusija sada efikasnije koristi bespilotne letelice naoružane granatama: "Znali smo kako da ih bacimo i izbezumimo neprijatelja. Sada bacaju granate iz dronova na naše položaje." Patuljak je pre rata vodio mlade ljude na planinarenje po Karpatima na zapadnom rubu zemlje. Ovde na istočno-ukrajinskom frontu to je sada daleka uspomena. Od tada je bio u mnogim bitkama, ali užas Bahmuta sada je njegova svakodnevica.
Kada su ga pitali o Vagnerovoj vojsci zarobljenika, on zastaje da razmisli i kaže: "Biću iskren. To je genijalno. Okrutna, nemoralna, ali efikasna taktika. Upalila je. I još uvek funkcioniše u Bahmutu." Nekoliko dana kasnije, reporter Bi-Bi-Sija se vratio u istu oblast, naguran sa još četvoricom u džip UAZ iz sovjetskog doba. Na volanu je logo BMW, kaže vozač Oleg. Malo govori dok drži volan i teško se koncentriše dok se auto muči kroz plićake blata. Automatska vatra ispred signalizira da se približavaju 28. mehanizovanoj brigadi, koja je direktno suprotstavljena Rusima.
Ratni pejzaž se menja u trenu - muškarci su se povukli u šumu, ruska vatra je oštetila drveće. Za mesec dana drveće će im pružiti sklonište. Za sada ih gole grane izlažu pogledu dronova. U blizini počinje razmena vatre, a ruske granate pogađaju na udaljenosti od oko 500 metara. Ali nekadašnji arhitekta, 48-godišnji Boris, koji je sada kapetan u vojsci, izgleda da nije zabrinut, piše Bi-Bi-Si. "Današnji rat je rat sa dronovima, ali možemo slobodno da šetamo, jer danas ima i vetra i kiše, pa smeta dronovima. Da je danas mirno, nadletali bi nas i naši i neprijateljski dronovi", kaže Boris.
Na povratku, Oleg iznenada zaustavlja džip. Ispred vozila leži dron koji je skrenuo sa kursa. Brzo vadi baterije i unosi ga u auto – ispostavlja se da je ukrajinski. Ali današnji rat nije toliko drugačiji od prošlih.
Pre dve noći 28. brigadu je napala ruska pešadija i tenkovi. Na ukopanom artiljerijskom položaju hladna kiša kaplje kroz krov na zemljani pod. Puškomitraljez Maksim sa zadnjim nišanom i čvrstim gvozdenim točkovima uperen je u goli pejzaž. "Funkcioniše samo kada postoji velika dremka, tada zaista funkcioniše. Tako da ga koristimo svake nedelje", kaže Boris. I tako se vodi bitka za Bahmut, dok zima prelazi u proleće u Evropi 21. veka. Oružje iz 19. veka još kosi ljude po crnoj ukrajinskoj zemlji.
(MONDO)