Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski kritikovao je zemlje poput Mađarske i Nemačke zbog previše približavanja Rusiji, ali on igra dugoročnu diplomatsku igru sa najvećim saveznikom Moskve - kineskim predsednikom Si Đinpingom.
Postoje dobri razlozi da se Kinezi ne ljute uprkos njihovom "partnerstvu bez ograničenja“ sa Moskvom. Zelenski želi da zadrži Peking na strani kao investitora, trgovinskog partnera i potencijalnog posrednika – umesto da ga odgurne i rizikuje da Si odobri veliki izvoz oružja u Rusiju. U godinama koje dolaze, duboki džepovi Kine će takođe verovatno igrati ulogu u pomoći Ukrajini da se obnovi nakon ratnog razaranja, piše Politiko.
Dok Si poseti Moskvu ove nedelje, rastu spekulacije da bi on konačno mogao da obavi prvi telefonski razgovor sa Zelenskim od početka ruske invazije na Ukrajinu. Iako nijedan poziv nije potvrđen, američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan rekao je da bi pozdravio takav razgovor između Sija i Zelenskog, napominjući: "Smatramo da Narodna Republika Kina i sam predsednik Si treba direktno da čuju ukrajinsku perspektivu, a ne samo ruski“.
Peking i Kijev nisu stranci
Peking i Kijev nisu baš stranci. Pre rata, Kina je bila vodeći trgovinski partner Ukrajine, kao i veliko tržište za crnomorski ječam i kukuruz. Takođe je mnogo investirao u ukrajinsku infrastrukturu, kao što su luke i telekomunikacije. Nastojeći da izbegne sukob sa takvim ključnim partnerom, Kijev je čak bio uzdržan tokom glasanja u UN prošle godine da bi osudio kineski progon muslimanske manjine Ujgura.
Iako su zvaničnici EU i NATO u februaru reagovali sa krajnjim skepticizmom na kineski plan od 12 koraka za okončanje rata u Ukrajini, sam Zelenski je naglasio da je spreman da drži otvorena vrata za dijalog pod vođstvom Kine.
"Mislim da činjenica da je Kina počela da priča o Ukrajini nije loša. Ali pitanje je šta sledi posle reči. Mislim da neki od kineskih predloga poštuju međunarodno pravo i mislim da možemo da radimo na tome sa Kinom. Zašto ne? Naš Cilj je da okupimo mnoge oko sebe kako bismo izolovali Rusiju“, rekao je Zelenski na konferenciji za novinare u Kijevu.
Ovakvo viđenje Kine kao potencijalnog posrednika u miru ima ozbiljno podeljena mišljenja. Mnogi kritičari primećuju da je glavni cilj Kine da održi strateški savez sa Rusijom koji joj može pomoći da bude protivteža demokratskom Zapadu. Komercijalni problemi i njen imidž posrednika zauzimaju drugo mesto.
Zapad je skeptičan
Oleksandar Merežko, šef spoljnopolitičkog odbora ukrajinskog parlamenta, rekao je za Politiko da se ne čini verovatnim da će Peking uticati na Moskvu "jer ne želi da zaustavi Putina“. Peter Stano, portparol EU za spoljne poslove, takođe je sumnjao u podobnost Kine kao poštenog posrednika.
"Kina odbija da prizna ko je agresor, a ko žrtva. Peking stavlja Rusiju na isti nivo sa Ukrajinom - koja je pod brutalnim i ilegalnim napadima, čime se krši povelja UN, ista povelja koju Kina tvrdi da štiti", Stano je dodao: "Svi su dobrodošli da posreduju za mir. Ali pre svega, to moraju prihvatiti dve uključene strane.“
Nasuprot tome, Vita Golod, predsednica ukrajinskog udruženja sinologa, tvrdila je da bi Peking mogao da odigra korisnu ulogu: "Kini je potrebna Evropa. I sada to može da pokaže kroz pozitivan uticaj. Može da stvori sliku posrednika u ovom ratu, baš kao što je Peking pomirio Iran – saudijski sukob i postao pravi mirotvorac“.
Kina ima luksuz da dozvoli sebi da zažmuri na prošle sukobe sa Ukrajinom — koji obično traju dugo, rekao je Golod: "Ovog puta Kina shvata da će, ako može da uradi ono što SAD nisu uspele, konsolidovati svoje uticaj u Evropi. A Kina je sada zaista potrebna Evropi."
Bolne tačke
Zaista je bilo bolnih tačaka u odnosima Ukrajine i Kine u poslednjih nekoliko godina. Najozbiljniji sukob je vezan za MotorSič, najvećeg ukrajinskog proizvođača avionskih motora, koji su Kinezi pokušali da kupe. Zapadni saveznici Ukrajine, uključujući Sjedinjene Države, uglavnom su to posmatrali kao bezbednosnu pretnju. Strahovalo se da će ključna vojna tehnologija pasti u ruke Pekinga.
Kineska kompanija Skirizon Aviation i MotorSič su 2017. godine zatražila od Antimonopolskog komiteta Ukrajine (AMCU) da odobri njihovo spajanje. Ali odbor je to odbio, a službe državne bezbednosti su zaustavile spajanje. Kada je Skirizon podneo još jedan zahtev AMCU-u 2020. godine, ukrajinska vlada je naredila nacionalizaciju MotorSich-a. Ali ubrzo se predomislila, ostavljajući proizvođača motora u limbu.
Kao odgovor, kineski investitori podneli su tužbu međunarodnom sudu za povraćaj 3,5 milijardi dolara od Ukrajine, verujući da je Kijev prekršio sporazum o zaštiti investicija iz 1992. godine. Skirizon je 2021. godine takođe podneo tužbu protiv Ukrajine u Hagu, zahtevajući da Ukrajina plati odštetu od 4,5 milijardi dolara.
"To je bio rad dve privatne institucije i to je lepo rešeno. Ali naša vlada je uključila službu bezbednosti SBU. Sada je to stvar države, a situacija je postala još gora. Ova pitanja nisu rešena. Dugujemo Kina mnogo novca", rekla je ona. Glad.
"Odnosi su na kriznom nivou“
Ukrajinski diplomatski odnosi sa Kinom trenutno su na kriznom nivou, smatra Merežko iz Odbora za spoljne poslove ukrajinskog parlamenta. On je primetio da dok većina zemalja nastoji da izoluje Rusiju, Kina produbljuje veze sa agresorom u mnogim oblastima — pretvarajući Rusiju iz mlađeg partnera u vazalnu državu.
"A to će sigurno imati posledice po Ukrajinu i politiku Kine prema Ukrajini. Uz to, Ukrajina je jasno izabrala put evroatlantskih integracija, što je suprotno razvoju odnosa sa Kinom. Mi smo na strani slobodnih demokratskog sveta, a ne na strani autoritarnih režima“, rekao je Merežko.
Ipak, iako se Mereško nije nadao stvarnoj pomoći Kine, on je diplomatski pristup Ukrajine Kini nazvao pametnim u realpolitičkom smislu: "Postoji bojazan da će Peking, ako počnemo oštrije da kritikujemo Kinu, to iskoristiti kao izgovor za povećanje pomoći. Rusiji, pa i do početka pružanja vojne pomoći“.
Od izbijanja rata Kina je samo usmeno proglasila svoju neutralnost i uzdržala se od glasanja o rezolucijama o Ukrajini u UN. Političke tenzije su nedavno porasle, a američki državni sekretar Antoni Blinken rekao je da Peking razmatra isporuku oružja Rusiji.
I dok je Vašington zauzeo tvrd stav po ovom pitanju i razmatrao mogućnost sankcija Pekingu u slučaju potvrđenih isporuka oružja, Ukrajinci zauzimaju veoma diplomatski pristup. Zaobilazeći tenzije, ekonomski savetnik Zelenskog Oleg Ustenko rekao je Politiku da Ukrajina nema jasnu viziju u vezi sa sankcijama protiv Kine.
Međutim, dok je proruski stav Pekinga očigledan, Kina se zalaže za ukidanje sankcija. Serhij Herasimčuk, zamenik izvršnog direktora ukrajinskog saveta za spoljnu politiku Prism, nevladine organizacije, rekao je da su neki elementi kineskih 12 tačaka ipak izazvali interesovanje za Ukrajinu.
Oprez Ukrajina
"Naravno, to nije mirovni plan. Neke tačke su proruske, ali druge su važne. Možemo ih koristiti za rešavanje sopstvenih bezbednosnih problema“, rekao je Herasimčuk.
On je kao jednu takvu tačku ukazao na nuklearnu bezbednost u okviru koje se može govoriti o uveravanjima da Rusija neće upotrebiti nuklearno oružje protiv Ukrajine ili govoriti o demilitarizaciji nuklearke Zaporožje.
Ukrajina bi takođe mogla imati koristi od kineskog posredovanja u pitanjima bezbednosti hrane jer bi to moglo da pomogne u proširenju Inicijative za crnomorsko žito. Trenutno je Kina glavni kupac ukrajinskog žita koje dolazi kroz tri koridora stvorena aranžmanom UN. „Kina potencijalno može da izvrši pritisak na Rusiju da produži inicijativu na mnogo duže vreme i potencijalno proširi inicijativu na luku Nikolajev“, primetio je Herasimčuk.
Ipak, on je ustvrdio da Ukrajina treba da bude oprezna u udvaranju Pekingu i da obrati posebnu pažnju na to koji bi mogli biti stvarni strateški ciljevi Kine: "Nisam siguran da ukrajinsko rukovodstvo razume kineske interese. Bilo bi naivno očekivati da Kina posreduje u ratu Rusije. bez šireg konteksta kineskih interesa“.
(MONDO)