Putinova najava da će rasporediti taktičko nuklearno oružje u Belorusiji podigla je nivo pretnje u Evropi. Oružje koje Putin planira da prenese u Belorusiju nije strateško nuklearno oružje; ovo nisu interkontinentalne balističke rakete koje mogu da unište život na Zemlji, piše Al Džazira. Taktičko nuklearno oružje (TNV) su prenosive, nestrateške nuklearne bojeve glave koje se koriste za specifične taktičke prednosti na bojnom polju. Analitičari opisuju taktičko nuklearno oružje kao cilj da dobije bitku, dok je strateško oružje namenjeno pobedi u ratu.
Taktičko nuklearno oružje ima manju eksplozivnu moć od strateškog oružja, što ga može učiniti vojnim korisnijim i manje politički neprihvatljivim, a samim tim i vjerovatnijim za upotrebu. Iako taktičko nuklearno oružje ima manju eksplozivnu moć od strateškog oružja, upotreba samo jedne nuklearne bojeve glave imala bi razorne humanitarne posledice. Atomska bomba koju su SAD bacile na japanski grad Hirošimu 1945. godine imala je snagu od oko 15 kilotona i ubila je 140.000 ljudi. To je veličina jednog od najmanjih oružja u trenutnom ruskom arsenalu.
Malo ljudi tačno zna koliko TNV ima Rusija. Jasno je, međutim, da Rusija ima ogromnu brojčanu nadmoć nad saveznicima SAD i NATO-a kada je u pitanju taktičko nuklearno oružje. Vašington veruje da Rusija ima oko 2.000 takvih nuklearnih bojevih glava, 10 puta više od SAD. SAD imaju oko 200 komada takvog oružja, od čega se polovina nalazi u bazama u Evropi. Ove nuklearne bombe B61, u rasponu od 0,3 do 170 kilotona, raspoređene su u šest vazdušnih baza širom Italije, Nemačke, Turske, Belgije i Holandije.
Prema ruskoj nuklearnoj doktrini, ruski predsednik je konačan donosilac odluka kada je reč o upotrebi ruskog nuklearnog oružja, bilo strateškog ili taktičkog. Takozvana nuklearna aktovka ili "Čeget" je uvek kod predsednika Putina. Veruje se da takve aktovke imaju i ruski ministar odbrane Sergej Šojgu i načelnik Generalštaba ruske vojske Valerij Gerasimov. Torbica je povezana sa specijalnim komunikacionim sistemom kodnog naziva "Kavkaz", koji podržava komunikaciju između visokih vladinih zvaničnika u vremenima kada se donose odluke o upotrebi nuklearnog oružja. Ako Rusija veruje da se suočava sa strateškim nuklearnim napadom, Putin bi mogao da iskoristi aktovku da pošalje direktno naređenje za lansiranje komandi Generalštaba, koja drži nuklearne kodove.
Putin je pretio mogućnošću nuklearnog rata poslednjih godinu dana, skoro svaki put kada njegova vojna operacija u Ukrajini posustane. Ovo bi moglo da objasni zašto je odlučio da upravo sada rasporedi oružje u Belorusiju. Ruske snage, trpe ogromne gubitke i malo napreduju u kopnenim bitkama u Ukrajini. Osim nekoliko novih trgovinskih sporazuma sa Kinom, Putin u poslednjem susretu sa Si Đinpingom nije dobio ništa konkretno. Takođe, tu je i Međunarodni krivični sud koji je nedavno izdao nalog za Putinovo hapšenje.
(MONDO)