Branko Nadoveza, naučni savetnik Instituta za noviju istoriju i redovni profesor fakulteta za bezbednost, i Aleksandar Cvetković, član predsedništva Srpskog pokreta obnove, debatovali su o aktuelnim dešavanjima u ratu u Ukrajini.
Branko Nadoveza, naučni savetnik Instituta za noviju istoriju i redovni profesor fakulteta za bezbednost, i Aleksandar Cvetković, član predsedništva Srpskog pokreta obnove, sukobili su mišljenja u vezi rata u Ukrajini. Profesor Nadoveza smatra da Rusija želi odlučnije da krene u naredne borbe, dok sa druge strane želi da "oslobodi" Ukrajinu.
"Ono što znamo prema međunarodnom javnom pravu, kada se država raspadne, čitava teritorija Sovjetskog saveza je trebalo da pripadne Rusiji jer je od nje i nastala. Prema izjavama Šojgua i posle političkih pomaka, učlanjenje Ukrajine u NATO pakt, Rusija želi da odlučnije krene u akciju i strateški i oružano i da konačno ostvari svoj cilj oslobođenje čitave Ukrajine i da sve prisajedini svojoj teritoriji a to je u skladu sa međunarodnim javnim pravom", rekao je Nadoveza.
Cvetković smatra da je Putinovo potpisivanje ukaza o regrutaciji 147.000 ruskih državljana priprema eskalacije sukoba. On se ne slaže sa profesorom Nadovezom da je Ukrajina deo ruske teritorije.
"Nažalost, mislim da je to znak da se priprema eskalacija sukoba. Sagovornik je izneo određene stavove koji su meni neshvatljivi i zbunjuju me. Naša država priznaje suverenitet Ukrajine, a mi ne treba da se radujemo obnovi Sovjetskog saveza. Ne možemo prenebregnuti činjenicu koja kaže da Ukrajina nije bila u sastavu Sovjetske države kao ni Belorusija. Ono što je sada problem je izražena volja tokom ratnog sukoba, vezano za ove četiri pripojene oblasti. Ako se ne zaustavi na osvajanju ove četiri oblasti, nego želi oslobođenje Ukrajine, to bi značilo poništavanje volje, makar, polovine Ukrajine. Ne vidim da bi i Estonija, Belorusija, Litvanija bile radosne da Rusija ima pravo da ovo radi, jer je sve to, navodno, Rusija", kazao je Cvetković.
Osvrnuli su se na provokacije Sjedinjenih Američkih Država. Prokomentarisali su mogućnost da Ukrajina protera nekoliko stotina hiljada ruskih vojnika sa svoje teritorije do kraja 2023. godine.
"Rečeno je i da naravno da vlast u Kijevu ima pravo da to želi, ali na moju veliku žalost to pokazuje da će rat trajati", dodao je Cvetković, a profesor Nadoveza se nadovezao rečima: "To je scenario kao pri raspadu Jugoslavije. Loša procena Sjedinjenih Američkih Država, i nepoznavanje Rusije. Slanje mirovnih trupa bilo bi veoma opasno. Nije isključena svetska katastrofa jer se Zapad ponaša po inerciji. Njihova veoma loša procena i slanje mirovnih trupa, može dovesti do upotrebe nuklearnog naoružanja u Rusiji".
Na samom kraju razgovora, tema debate bila je Belorusija. Profesor Nadoveza smatra da Belorusija treba oružano da se uključi u sukob.
"Mislim da Belorusija treba da se oružano uključi u sukob, a da je to uradila do sad bi sve bilo završeno. Još uvek igra ulogu suverene države, a mislim da ona odlučnije treba da pomogne Rusiji", zaključio je profesor Nadoveza.
Cvetković je zaključio svoje stavove rečima da su Belorusija i Ukrajina nezavisne države prema međunarodnom pravu. On smatra da bi Kina trebalo da bude "posrednik" u pregovorima kako ne bi došlo do svetske katastrofe.
"Kako god mi doživljavali sve ovo, međunarodno pravo neminovno tvrdi da su Belorusija, Ukrajina nezavisne države. Dobar signal je ministarka iz Češke koja kaže da bi bilo dobro da makar jedna država može da bude posrednik između dve države i da dogovori mir, na primer Kina, da ne bismo došli do svetske katastrofe", zaključio je Cvetković.
(MONDO/Kurir)