Zbog oskudnog snega na Alpima i visoke temperature za ovo doba godine i rasprostranjenosti nedostatka kiše, naučnike brine da bi drugo leto zaredom moglo da bude sušno širom Evrope, piše "Euronews". Šume u Evropi su zadobile braon boju tokom letnjih meseci zbog suša i toplotnih talasa.
Prema najnovijim studijama, u toku 2022. godine bilo je pogođeno 37 odsto mediteranskih i centralnoevropskih šuma. Rezultati istraživanja objavljeni su u žurnalu "Biogeonauke" u kojem je pokazano da se Evropom šire "letnje braon šume".
Mediteran pati od letnjeg potamnjivanja šuma od ranih 2000-ih, a poslednjih godina problem se proširio na šume umerenog pojasa u centralnoj Evropi. Nakon najtoplijeg zabeleženog leta 2022. Evropa je iskusila najopsežnije tamnjenje do sada, sa više od trećine šuma pogođenih u tim regionima. Smanjeno zelenilo znak je smanjene vitalnosti i povećanog stresa u šumama. Takođe ukazuje na njihovo odumiranje.
Evropi preti još jedno, ekstremno sušno leto. Naučnici upozoravaju da bi Evropa mogla da se suoči sa sušama kakve su pogodile kontinent prošlog leta. U posebnom izveštaju o suši u Evropi u martu, Evropska opservatorija za sušu (EDO) upozorila je da su uslovi pri kraju zime bili slični onim iz istog perioda prošle godine. Prošlog leta ekstremna suša pogodila je područja širom kontinenta, reke u Nemačkoj smanjile su se zbog suvog vremena, žestoki požari opustošili su delove Španije, italijanski hidroenergetski rezervoari su oslabljeni, a usevi u Francuskoj sprženi. Posle siromašne zimske sezone na Alpima, zbog koje su pojedini hoteli zatvarani, a mašine za pravljenje snega radile gotovo bez prekida, telo Evropske unije za sušu saopštilo je da sada postoji “visok rizik” od nestašice vode ovog proleća. Sušno vreme nije bilo ograničeno samo na planine, već je ove zime zahvatilo veći deo kontinenta, sa znacima suše koja se već širi u oblastima Francuske, Španije i severne Italije, navodi Evropska opservatorija za sušu (EDO).
“Neki delovi Evrope se nisu u potpunosti oporavili od prošlogodišnje suše, a ponovni ulazak u takve uslove ili njihov nastavak može pojačati udar i imati kaskadni efekat”, upozorio je Andrea Toreti, viši naučnik u EDO, koji je zadužen za podatke o suši.
Kombinovani indikator suše, koji koristi Evropska opservatorija za sušu, pokazao je da su uslovi za sušu rasprostranjeni čak u zemljama za koje sušno vreme uopšte nije karakteristično kao što su Velika Britanija, Irska i Švajcarska. Prema prognozama, proleće u Evropi biće toplije od proseka, što znači da su potrebni odgovarajući planovi za korišćenje vode da bi se kontinent nosio sa godišnjim dobom sa visokim rizikom da bude kritično za vodne resurse, navodi se.
Količina smrznute vode u Alpima sada je čak niža nego u ovo doba prošle godine, saopštili su iz EDO, što znači “ozbiljan” pad količine vode koja će se sliti u obližnje reke kada se sneg otopi. Količina snega ove godine najmanja je od 2011. u Italiji, a u Švajcarskoj čak od 1998. i naučnici su zabrinuti da suša izazvana klimatskom krizom pogađa jače i brže nego što su predviđali.
“Pre samo nekoliko godina procenili smo da bi ekstremna suša koja se ponavlja, poput one koju smo videli prošle godine, postala uobičajena pojava sredinom veka po najpesimističnijim scenarijima”, rekao je Toreti, dodajući da deluje da smo se tome već primakli jer su sušne bile 2018. pa 2022, a ponovo nas to čeka i ove godine.
(MONDO)