Ova železnička linija dugačka je 337 kilometara, zaustavlja se na 16 stanica i povezuje više od 100 lokalnih sela etničkih manjina. Ova oblast još nema razvijenu privredu, a pojedina seoska domaćinstva ne smatraju se imućnim. Zato se mnogi poljoprivrednici oslanjaju na ovaj „spori voz” kako bi svoje proizvode prodali u bogatijim mestima.
Vozna karta je veoma jeftina, a osoblje voza neretko pomaže poljoprivrednicima da prošire svoje tržište prodajući proizvode onlajn.