Jutrošnji napad Rusije na Kijev je 14. napad na ukrajinsku prestonicu ovog meseca. Ukrajinski zvaničnici procenjuju da je Rusija rano jutros poslala više od 50 jurišnih dronova ka prestonici. Ogromna većina je uništena protivvazdušnom odbranom, a čini se da su žrtve i šteta minimalni, kažu gradski zvaničnici.
Pa zašto Rusija ulaže toliko truda za tako ograničene rezultate? CNN piše da se zapravo radi o jeftinim napadima i da Rusi imaju dva cilja. Prvo, bespilotne letelice iranske proizvodnje 'Šahed' su jeftin način da se Kijevu, koji je veći deo prošle godine bio pošteđen ruske invazije, nanese bar malo bola. Rusija je kupila stotine takvih dronova, koji koštaju oko 20 puta manje od raketa.
"Naneti psihološku štetu"
Ovaj bol je psihički koliko i fizički. Noćni napadi šalju hiljade ljudi u skloništa i podrume. Prozori su polomljeni, šut pada na ulice. Od početka invazije, sirena za vazdušni napad na Kijev je bila uključena kumulativno 887 sati. Najbliža istorijska paralela mogla bi biti nacistička upotreba krstarećih raketa V2 'Doodlebug' protiv Londona na kraju Drugog svetskog rata, prema analizi CNN-a.
Napadi su se dogodili tokom noći dok se ukrajinska prestonica pripremala za proslavu Dana Kijeva, obeležavanja osnivanja grada pre više od 1.500 godina. To verovatno nije slučajnost. Međutim, sve ukazuje na to da je, uprkos iscrpljenosti, ovakvim nasrtajima odnos gradskog stanovništva prema vlasti i invaziji bio više ojačan nego oslabljen.
"Oslabiti vazdušnu odbranu"
Viši cilj ruske strane u slanju Šaheda će verovatno istrošiti ukrajinsku protivvazdušnu odbranu i naterati je da rasipa oskudnu municiju na rojeve dronova.
Više izveštaja u proteklih nekoliko meseci, uključujući procene u procenama američkih vojnih procena, ukazivalo je na kritične nedostatke u slojevitoj protivvazdušnoj odbrani Ukrajine, posebno pošto je njen sistem S-300 iz sovjetske ere degradiran, a municiju za takve sisteme postaje sve teže naći.
MONDO redakcija informacije o sukobu u Ukrajini prenosi u skladu sa dužnom novinarskom pažnjom, koristeći izvore koji se oslanjaju na dugogodišnji kredibilitet kada je u pitanju istinitost informacija koje objavljuju. Svesni smo činjenice da se u informacije o ratu često umeša i propaganda, naročito kada su manje relevantni izvori u pitanju. Zbog toga pozivamo vas, naše čitaoce, da nam skrenete pažnju ukoliko primetite netačnu informaciju, kako bismo ispravili nenamerne greške. Pišite nam na redakcija@mondo.rs.
(MONDO)