U Moskvi se u utorak 30. maja dogodilo nešto neobično i neočekivano - roj dronova se pojavio na nebu, bilo ih je između pet i 25, piše "Foreign Policy". Ruska strana je tada potvrdila da su oštećene dve zgrade.
Nije to bio simboličan gest, poput jedne male bespilotne letelice koja je udarila u stub zastave na vrhu Kremlja, nego nekoliko udara u različitim delovima glavnog grada. Ni jedan od dronova nije eksplodirao, kako je izvestio "Komersant", ali su pali na stambene zgrade nakon što su bili oboreni ili elektronski ometani.
Bio je to prvi put da je Moskva bila izložena vazdušnom napadu otkako ju je nemački Luftwaffe bombardovao 1941. godine. Nažalost za Ruse, bio je to samo prvi ponižavajući incident u toj sedmici. Sledećeg dana napad je skoro nestao iz ruskih državnih medija, a Moskva je nastavila kao da se ništa nije dogodilo.
Stanovnici su negodovali zbog neispravnih aplikacija za taksi jer su GPS usluge bile isključene u pokušaju da se dezorijentišu novi rojevi dronova. Lokalne novinske kuće brzo su prešle na recenzije novih restorana na terasama, a nekoliko se komentatora pitalo zar se ne čini da ih okupljanje na krovu čini lakim metama za dronove.
Tada je stanje iz ruske perspektive postalo još više uznemirujuće i krajnje bizarno. Dve grupe koje sebe nazivaju "Legija slobodne Rusije" i "Ruski dobrovoljački korpus" tvrde da ih čine Rusi koji se bore za oslobađanje Rusije od Putinovog režima, prešle su granicu iz severne Ukrajine u ruski region Belgorod. Na nekoliko tačaka duž granice borci su naišli na slab otpor i zauzeli sela, budući da je većina jednicica oslabljena pošto je vojska poslata u Ukrajinu.
Da uvreda bude još veća, ukrajinski korisnici Tvitera odmah su proglasili “Narodnu Republiku Belgorod”, a neki su se šalili da je više od 100 posto ruskih stanovnika regiona glasalo na referendumu za stvaranje republike, parodirajući na rusko uspostavljanje dve ilegalne marionetske države u Donbasu. Zatim su ukrajinski hakeri provalili u nekoliko lokalnih mreža i emitovali lažnu objavu Putina, kojom se najavljuju evakuacija, vojna mobilizacija i uvođenje.
U kombinaciji s napadom bespilotnim letelicama na Moskvu, čini se da se ruski rat vratio kući jer se čini da ruske snage nisu u stanju da okupiraju Ukrajinu i brane Rusiju u isto vreme kako navode vojno-politički analitičari. Incidenti se događaju u vreme pojačanog pritiska na Rusiju, budući da je njena ofanziva u Donbasu zastala, a Ukrajina je započela niz probnih napada na istoku i jugu dok granatira ruske ciljeve iza borbenih linija koristeći nove zapadnjačke projektile većeg dometa. Ukrajinci su takođe pojačali svoje napade dronovima na rafinerije nafte, aerodrome i druga kritična mesta duboko u Rusiji.
A Rusi kao da počinju da shvataju u kakvoj su situaciji. Prvi dokaz je zapanjujuća eskalacija gorljivog sukoba između šefa Vagnera Jevgenija Prigožina i ruskog ministarstva odbrane. Potom su Vagnerovci uhapsili ruskog potpukovnika koji je u alkoholisanom stanju pucao na Prigožinove ljude.
Da podsetimo, tihi verbalni sukob tinja između lidera Čečena Ramzana Kadirova i vođe “Vagner” grupe, Jevgenij Prigožina. Potom se Prigožin obratio i rekao da je taj problem rešen, ali da postoje frakcije u Kremlju koje prema njegovom mišljenju sabotiraju “Vagner”. Takođe, njegova jedinica je uhapsila ruskog potpukovnika koji je u alkoholisanom stanju pucao na Vagnerovce, a navodno se radi o akciji ruske vojske koja je minirala jedan izlaz iz Bahmuta da ne bi Vagnerovci mogli da se povuku. Danas je Jevgenij Prigožin zapretio Moskvi da povuče odlučne poteze radi oslobođenja Belgorodske oblasti, a čak je rekao da bi Rusija navodno mogla da iskoristi taktičko nuklearno oružje u toj oblasti koja se nalazi na teritoriji Ruske Federacije jer Ukrajina kontroliše okolna sela.
MONDO redakcija informacije o sukobu u Ukrajini prenosi u skladu sa dužnom novinarskom pažnjom, koristeći izvore koji se oslanjaju na dugogodišnji kredibilitet kada je u pitanju istinitost informacija koje objavljuju. Svesni smo činjenice da se u informacije o ratu često umeša i propaganda, naročito kada su manje relevantni izvori u pitanju. Zbog toga pozivamo vas, naše čitaoce, da nam skrenete pažnju ukoliko primetite netačnu informaciju, kako bismo ispravili nenamerne greške. Pišite nam na redakcija@mondo.rs.
(MONDO/Foreign Policy)