Davne 1939. godine na ostrvu Anatahan, koje se nalazi na Severnim Marijanskim ostrvima u Tihom okeanu, dogodilo se nešto što je ušlo u istoriju. Ovo malo ostrvo je dugačko je devet kilometara, a široko četiri kilometra i pokriva površinu od 33,9 kvadratnih kilometara. Pošto na ostrvu postoji aktivan vulkan, niko se nije nastanio na njemu, osim nekoliko starosedelaca.
Glavna junakinja priče je Kazuko, mlada Japanka koja je došla na Sajpan sa Okinave da bi se sklonila kod svog starijeg brata, tokom rata. Posle toga se preselila na ostrvo Bakan, gde je upoznala Džengija, takođe sa Okinave i njih dvoje su se zaljubili i ubrzo venčali.
Ubrzo potom, kompanija za koju je radio je Džengija poslala na ostrvo Anatahan da upravlja sa dvadesetak ljudi koji uzgajaju kokosove orahe. U to vreme na ostrvu je bio još jedan japanski šef Džongli. Na ovaj način Kazuko, Džengi i Džongli rade i žive zajedno na ostrvu.
Usled iznenadne promene borbene situacije tokom Drugog svetskog rata, američka vojska je počela da napada Sajpan, najbliže ostrvo Anatahanu. U tom trenutku, Džengi je odlučio da napusti ostrvo Anatahan, tako da su Kazuko i Džongli ostali, a ubrzo posle toga američka vojska započela vazdušne napade na ostrvo.
Njih dvoje su se sakrili u žbunje usred ostrva i na taj način se spasili. Posle zatišja i talasa, njih dvoje su na ostrvu mogli da zavise samo jedno od drugog, a njihov odnos se brzo zahuktao i ubrzo su živeli zajedno kao par. Brinuli su se o usevima na ostrvu i domaćinstvu koje su tu imali.
Nedugo posle toga je došao i 12. jun 1944. godine, kada su američke snage potopile tri japanska ribarska broda u blizini ostrva. U ribarskim čamcima bilo je 10 japanskih vojnika i 21 ribar. Svi muškarci, uglavnom mladići od 20 godina, a najmlađi ima samo 16 godina. Oni su preživeli i iskrcali se na ostrvo jedan za drugim, jedući banane i papaju koje rastu na ostrvu kako bi utolili svoju glad.
Kako je vreme prolazilo, preživeli su sve više tražili hranu. Posle nekog vremena stigli su i do oblasti u kojoj su živeli Kazuko i Džongli. Time je otkriven idealni svet u kome je par živeo, a oni, srećni što vide svoje sunarodnike, srdačno su ih ugostili i pomogli im.
Iako je na trenutak sve delovala sjajno, ovo je bio samo početak katastrofe koja će se odvijati narednih sedam godina. Dakle, 2. septembra 1945. godine Japan je poražen u ratu i predao se. Međutim, zbog njegovog potpunog zatvaranja, vest nije stigla do ostrva Anatahan.
Američka vojska je jednom pozvala ostrvo da obavesti o kapitulaciji Japana i kraju rata, ali ovi ljudi nisu shvatili o čemu se radi, pa nisu napustili ostrvo. Samo su starosedeoci sa ostrva otišli jedan za drugim, a na kraju su na ostrvu ostali samo ovi ljudi, koji su nastavili da žive u izolaciji.
Zbog prenaseljenosti tako malog prostora, uzgajana stoka i živina brzo su pojedeni i preostalo im je samo da love. Budući da je na ostrvu bila samo jedna žena i 32 muškarca, mlada i lepa Kazuko prirodno je tretirana kao kraljica. Ona je privlačila pažnju svakog od njih, ali zbog njenog partnera koji je bio tu, svi su se ponašali koliko toliko pristojno.
U to vreme, jedna starija osoba, kao da je uvidela skrivene opasnosti, predložila je da par održi venčanje pred svima, tako da svi odustanu od razmišljanja o jedinoj ženi među njima. Na ovaj način, pošto su njih dvoje sklopili brak, preselili su se da žive u mestu dalje od drugih.
Prekretnica se dogodila u avgustu 1946. godine kada su dva ostrvljana lovila duboko u džungli. Oni su otkrili srušeni američki vojni avion, pa su proverili olupinu aviona u kojoj su bila 2 pištolja i 70 metaka. Pištolj je bio oštećen kada se avion srušio, ali jedan od njih dvojice je bio japanski vojnik, pa je brzo rastavio i popravio sve.
Sada su dva čoveka naoružana pištoljima postali glavni na ostrvu, a glavni cilj im je da pronađu ženu. Zbog te situacije, Kazuko je donela neverovatnu odluku, odlučila je da ova dva čoveka, takođe postanu njeni muževi. A na ovaj način, mala porodica koja je prvobitno bila monogamna, postala je velika porodica sa tri muža.
Iznenada jedan od ostrvljana je pao sa drveta i umro. Neko je video da su se na mestu incidenta pojavile dve osobe sa pištoljima. Dakle, svi su nagađali da je vrlo verovatno da je žrtva izvršila samoubistvo skočivši sa drveta pod pritiskom ove dve osobe, jer su se žrtva i dvojica naoružanih ljudi obično sukobljavali.
Zatim je neko na ostrvu takođe bizarno umro, zbog čega je prvobitno mirno ostrvo postalo ispunjeno zastrašujućom atmosferom. Ubrzo je još jedna osoba nastradala. Dvojica naoružanih su tvrdili da je pokojnik uznemiravao Kazuko i da je njih to veoma naljutilo.
Posle ovog incidenta, njen prvi muž iznenada shvata da je suvlasništvo žene sa dvojicom naoružanih ljudi veliki problem, te je rešio da napusti tu zajednicu. Nedugo zatim, naoružani muškarci su se sukobili, budući da je zajednica sa dva muža bila neodrživa.
Pobednik sukoba je dobio ženu i dva pištolja i postao je jedini gazda na ostrvu, ali je ubrzo slučajno pao u vodu i poginuo dok je izlazio na more da peca. Tada su ova dva pištolja dospela u ruke Džonglija i čoveka po imenu Ivai. Kazuko je ponovo postala igračka za moćnike na ostrvu. Međutim, nije dugo trajalo uživanje na tronu njenog prvobitnog partnera, pa je još jednom potvrđena izreka da jedna planina ne može da toleriše dva tigra.
Mesec dana kasnije, on je ubijen, a dve godine kasnije, Ivai je takođe ubijen. Na ovaj način, ljudi na malom ostrvu su pokrenuli razne operacije atentata u potrazi za moći. Metode atentata su takođe bile različite. Tek kada je i deveta osoba umrla, najstariji čovek na ostrvu je savetovao da prestanu da se bore i bace pištolje u more.
Rekao je i da Kazuko izabere muškarca od preostalih ljudi na ostrvu i da se ponovo uda, i kloni svih. Ali tada je već je bilo prekasno i ostrvo više nije moglo da se vrati u nekadašnji mir. Tako su još 4 osobe na ostrvu umrle. Od prvobitne 32 osobe na ostrvu, ostalo je samo 16 ljudi. U to vreme, neko je ustao i rekao svima da je zapravo žena prava opasnost na ovom ostrvu i da mora da bude uklonjena kako bi se vratili mirni dani prošlosti.
Zatim su se dogovorili kako da je ubiju. Ipak, među ovim ljudima, jedan je imao i savest, te je upozorio i rekao joj da beži. Ona je pobegla u dubine džungle i preživela sama 33 dana, a pronašao je američki ratni brod i spasio. Amerikanci su nedugo zatim spasili i druge ljude na ostrvu. A pošto se Kazuko vratila u Japan, njenu priču su bezbrojni novinari tabloida odmah preuveličali, piše Blic žena.
Ona je u očima novinara postala „kraljica ostrva Anatahan“ i „veštica“ koja zavodi muškarce. Mnogo godina kasnije, Holivud je pretvorio priču o Kazuko i 31 muškarcu u film pod nazivom „Ostrvo Anatahan". Kazuko je preminula zbog bolesti kada je imala 49 godina. Posle njene smrti ostalo je večito pitanje, da li ljudska zloba zaista ide tako daleko, da svoje animalne nagone ne može da kontroliše, nego mora da krivicu zbog njih natovari na pleća jedne žene, optužujući je zbog osnovne ljudske potrebe da preživi kako zna i ume.
(MONDO)