Dok traje dramatična potraga za kanadskom podmornicom Titan sa pet putnika, koja se spustila sve do olupine Titanika na dubini od 3.800 metara, stručnjaci nagađaju šta je pošlo po zlu sa plovilom.
"Mnogo toga je moglo poći po zlu sa podmornicom Titan. Prvo, rizik je ići na tu dubinu pre svega, pogotovo što kao turista niste dovoljno pripremljeni, za razliku od ljudi u vojnim podmornicama. Možda je nastala panika. Možda je došlo do kvara na nekom sistemu, problem sa baterijama jer su ove podmornice na električni pogon. Možda je došlo do gubitka napona, a možda i do zamora materijala same podmornice: ne znamo koliko se te podmornice koriste i da li idu na redovne preglede", kaže Mislav Brlić, direktor projektne kompanije u brodogradnja Marine and Energi Solutions DIV.
"Podmornica bi morala da ima razne lokatore da bi mogla da utvrdi njen položaj, ali je pitanje koliko je jaka i da li je nestao sistem napajanja. To je kao da tražite iglu u krevetu od stena. Po mom mišljenju, šanse da ljudi budu u podmornici su vrlo male", rekao je Mislav Brlić. Poznati novinar Zoran Kusovac, koji je o podmornicama pisao kao saradnik časopisa Džejns Defens, smatra da se Titan ne može nazvati podmornicom u klasičnom smislu. "Uopšteno govoreći, podmornica je samostalno plovilo koje može da plovi ispod površine, a često i na površini mora. Ovo je podvodno plovilo koje nije autonomno, već može samo da ide pravo dole i da se podigne pravo gore. Zbog toga ima veoma ograničenu sposobnost kretanja i manevrisanja pod morem. Došli su brodom na položaj tačno iznad Titanika i potom se spustili", objasnio je Kusovac.
On je naglasio da je nekada batiskaf korišćen kao posuda na tako velikim dubinama. Na primer, Žak Pikar i Don Volš su se u tršćanskom batiskafu (mala podmornica) 1960. godine spustili na dno Marijanskog rova.
"Podmornica je kablom vezan za matični brod i potom spušten i podignut. Klasične, moderne podmornice imaju dubinu ronjenja do 300 metara, izuzetno neke vrste do 500 metara ili malo dublje. Ovo je u ovom slučaju veoma važno jer su svi sistemi za spasavanje podmornica projektovani da funkcionišu na dubinama od 300 do 500 metara, izuzetno 700-800 metara. Ovi sistemi su dizajnirani za pričvršćivanje na podmornicu, a to se radi pomoću posebnih vrata koja se nalaze na krovu svake podmornice i na dnu podmornice za spasavanje. Na Titanu ne postoji pristanište za podmornicu za spasavanje. Ulaz je metalan i otvara se spolja. Dakle, ne postoji način da se posuda otvori iznutra čak i ako je isplivala na površinu", objašnjava Kusovac.
Ali Titan se razlikuje i od batiskafa i od podmornica. "Ovo podvodno plovilo nije vezano za brod na površini. Titan ima četiri električna motora za pozicioniranje koji ga podižu i spuštaju. Plovilu je potrebno oko osam sati da se spusti i osam sati da se spusti. Unutar ovog plovila vlada atmosferski pritisak, a napravljeno je od titanijuma i ugljeničnih vlakana, što znači da ima čvrst trup i može da izdrži dubine od 4.000 metara", rekao je Kusovac. Mnogo je nepoznanica i problema oko Titana.
"Ne postoji nijedna podmornica koja može da pronađe Titan, ali postoje komercijalne bespilotne podmornice. Ali pitanje je koliko brzo mogu doći. Na sreću, Titan je blizu SAD i Kanade, a američka mornarica je najopremljenija na svetu. Američka mornarica ima podvodni brod Alvin koji je korišćen za istraživanja i može ići do dubine od 4.500 metara. Ako su ljudi živi na Titanu, imaju do 96 sati vazduha. Moguće je da udišu čisti kiseonik, ali sumnjam. Ovaj brod je dizajniran da se spušta osam sati, da bude na dnu nekoliko sati, a zatim da se vrati osam sati. Dakle, ceo ciklus je 24 sata, što znači da je previdenih 96 sati vazduha ili kiseonika sasvim dovoljno u normalnim uslovima. Ali pitanje je šta se desilo", naglasio je Kusovac. Vreme je ključno u operaciji spasavanja.
"Ronilu bez posade potrebno je nekoliko sati da zaroni do te dubine. Ako ronioci u vlasništvu američke i kanadske mornarice i komercijalnih kompanija mogu da stignu do Titana u roku od 72 ili 96 sati i prikače kabl za izvlačenje plovila, onda postoji šansa da će posada, ako je još uvek živa, biti spašeni kada izađu na površinu. Ali ne znamo da li su ovi ljudi živi: problem je što je komunikacija sa tim brodom veoma ograničena i navodno je moguća samo preko Muskovog Starlink-a. Moguće je da je Titan u nekom trenutku izgubio moć i da su živi i pokušavaju da izađu", zaključio je Kusovac.
(MONDO)