"Kada bih morao da izaberem figuru iz užeg kruga Vladimira Putina koja me najviše plaši, to bi morao da bude Nikolaj Platonovič Patrušev, sekretar Saveta bezbednosti i najbliži savetnik za nacionalnu bezbednost u ruskom sistemu. Profil Patruševa je stalno rastao kao uzrok i simptom skretanja sistema ka nacionalističkom imperijalizmu, a on najbolje kanališe najgore impulse unutar Putinove klike. Kad god progovori, nažalost vredi slušati", piše u kolumni Mark Galeoti, počasni profesor na UCL Školi za slovenske i istočnoevropske studije i autor više od 25 knjiga o Rusiji.
"Petrušev ne samo da kanališe već i oblikuje one najgore impulse. Savet bezbednosti sam po sebi nije sovjetski Politbiro 2.0 kako neki pretpostavljaju. Iako okuplja sve ključne službenike koji se bave bezbednošću, on nije telo koje donosi odluke. Međutim, pod Patruševom, sekretarijat Saveta bezbednosti postao je jedna od najmoćnijih institucija u Putinovoj državi. Tehnički deo Predsedničke administracije, u praksi je prilično autonomna u okviru svojih zatvorenih kancelarija u Ipatevskoj aleji, a Patrušev se ne klanja nikome osim Putinu", pisao je on u kolumni.
Trenutno je u toku pobuna Vagnera protiv ruske vojske, i ceo razvoj situacije možete pratiti u našem blogu uživo. Galeoti dalje otkriva kako Petrušev vrši uticaj na Putina.
"Ipak, slično slovenskom ser Hamfriju i Putinovom Džimu Hakeru, Patrušev takođe vrši moćan, suptilan uticaj na svog gospodara kroz svoju sposobnost da kontroliše informacije koje stižu do njegovog radnog stola. Kada je reč o bezbednosnim poslovima (koje, za njega, pokrivaju skoro sve) Patrušev je taj koji Putinu u velikoj meri postavlja političke dileme i predstavlja mu njegove opcije. Putin je poznat kao bodljikav u pogledu 'obrađivanja', ali deo Patruševljevog talenta je, poput Berije do Staljina, da zna kako da upravlja tako opasnim carem. Teško je tačno znati koliko daleko Putin iskreno veruje u neke od neobičnijih tvrdnji koje iznosi; sa Patruševom, konsenzus među posmatračima i onima koji su sa njim komunicirali je da on apsolutno smatra da se Rusija suočava sa podmuklom 'anglosaksonskom' zaverom da se sruši režim, pa čak i razbije Ruska Federacija. Što je Putin više bio ukorenjen u konfrontaciji, to je Patrušev postajao sve moćniji - i time je jaz između njegovih ličnih stavova i državne politike bio sve manji", piše Galeoti.
Kao rezultat, povremeni intervjui koje Patrušev daje ruskoj štampi postali su neizostavni predznaci onoga što će se dogoditi. U jednom od skorijih, u zvaničnom vladinom listu Rossiiskaia Gazeta, on ponovo potvrđuje stav da je rat u Ukrajini zapravo samo deo šire borbe sa NATO-om i kolektivnim Zapadom, za koje tvrdi da su tu zemlju učinili jednim velikim vojnim kampom."
On je takođe pojačao retorički sukob, upozoravajući da "američki političari zarobljeni sopstvenom propagandom ostaju uvereni da su u slučaju direktnog sukoba sa Rusijom Sjedinjene Države sposobne da pokrenu preventivni raketni udar, nakon čega Rusija više neće biti sposoban da odgovori." Patrušev je ovo nazvao "kratkovidom glupošću i veoma opasnom", što je dovoljno tačno, ali zanemaruje činjenicu da niko na Zapadu zapravo ne iznosi takve tvrdnje.
Kada Patrušev nastavlja da tvrdi da je "Rusija strpljiva i da nikoga ne zastrašuje svojom vojnom prednošću", on se bavi klasičnom praksom iz sovjetskog doba da tvrdi da druga strana radi upravo ono što jeste, posebno kada dodaje da Rusija ima moderno, jedinstveno oružje sposobno da uništi svakog protivnika, uključujući i Sjedinjene Države, u slučaju pretnje njenom postojanju.
To bi bilo lako otpisati kao samo uobičajenu retoriku, ali je važno upravo zbog načina na koji je Patruševljeva linija postala mejnstrim za Kremlj. Znamo da je Patrušev odigrao ključnu ulogu u odluci da se zauzme, a zatim pripoji Krim 2014, a zatim u invaziji 2022. U tih osam godina, njegov autoritet je stalno rastao, a to se ubrzalo od februara prošle godine.
"Patrušev sada ima veću ulogu u spoljnoj politici nego ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov. Patrušev je bio taj koji je dao glavni odgovor na nedavne navode da su bombardovanje Severnog toka 2 možda izvršile nezvanične 'proukrajinske' snage, implicirajući da on i dalje misli da je Vašington kriv. On je odigrao ključnu ulogu u pripremi terena za nedavnu posetu kineskog lidera Si Đinpinga Moskvi, gde je ugostio Vanga Jia, direktora Centralne komisije za spoljne poslove Komunističke partije, kada je došao u Moskvu u februaru. Takođe i dalje ima gust raspored putovanja u inostranstvo, poslednji put na Kubu da se sastane sa Migelom Dijas-Kanelom i bivšim liderom Raulom Kastrom."
"Sada, on gura neočekivano nevoljnog Putina da produbi militarizaciju ekonomije i podstiče žestoki udar na čak i najmanji nagoveštaj opozicije. Patrušev, godinu dana stariji od Putina, koga se mnogi plaše i više administrator nego političar, nije neko ko je viđen da nasledi Putina. Umesto toga, on je zli vezir iz dečijih priča, figura iz senke koja šapuće otrov monarhu u uši. Zbog toga su on i njegovi intervjui važni. Nakon svakog od njegovih velikih intervjua u protekloj godini, politika je krenula u još autoritarnijem, militarističkom i agresivnijem pravcu. Rusija se mora pripremiti za uticaj", zaključuje Galeoti.
(MONDO)