Niz klimatskih podataka o temperaturi, toploti okeana i antarktičkom ledu uznemirio je neke naučnike koji kažu da su brzina promena i tajming događaja bez presedana. Opasni toplotni talasi u Evropi mogli bi da obore nove rekorde, ističu UN. Teško je odmah povezati ove događaje sa klimatskim promenama jer su vreme i okeani prilično složeni sistemi. Studije su još u toku, ali naučnici već strahuju da se razvijaju neki od najgorih mogućih scenarija, piše BBC.
"Ne sećam se sličnog perioda u kojem su svi delovi klimatskog sistema bili na rekordnim ili abnormalnim vrednostima", rekao je Tomas Smit, ekološki geograf na "London School of Economics". "Planeta je sada na neistraženoj teritoriji zbog globalnog zagrevanja izazvanog sagorevanjem fosilnih goriva, kao i toplotnog talasa od prvog El Ninja od 2018 - prirodnog vremenskog sistema koji zagreva atmosferu", rekao je dr Paulo Cepi, predavač klimatskih nauka na Imperijal koledžu u Londonu.
Ovo su četiri klimatska rekorda koja su do sada oborena ovog leta - najtopliji dan, najtopliji jun globalno gledano, ekstremni toplotni talasi na moru, rekordno mala količina morskog leda na Antarktiku.
Svet je u julu doživeo najtopliji dan u istoriji, čime je oboren globalni rekord prosečne temperature postavljen 2016. godine. Prosečna globalna temperatura je prvi put premašila 17 stepeni Celzijusa, dostigavši 17,08 stepeni 6. jula, prema evropskoj službi za praćenje klime Kopernikus.
"Ljudi su 100% odgovorni za ovaj trend"
Konstantne emisije nastale sagorevanjem fosilnih goriva kao što su nafta, ugalj i gas stoje iza trenda globalnog zagrevanja. To je upravo ono što se predviđalo da će se dogodi zbog zagrevanja gasova staklene bašte, kaže klimatolog dr Friderike Oto sa Imperijal koledža u Londonu: "Ljudi su 100% odgovorni za ovaj uzlazni trend".
"Ako sam nečim iznenađen, onda je to činjenica da su rekordi oboreni u junu, dakle ranije tokom godine. El Ninjo obično nema globalni uticaj u prvih pet ili šest meseci", kaže dr Smit. El Ninjo je najjača prirodna klimatska fluktuacija na svetu. On donosi topliju vodu na površinu u tropskom Pacifiku, gurajući topliji vazduh u atmosferu. Obično povećava globalnu temperaturu vazduha.
Prosečna globalna temperatura u junu ove godine bila je za 1,47 stepeni viša od tipičnog juna u predindustrijskom periodu. Ljudi su počeli da ispuštaju gasove staklene bašte u atmosferu nakon što je industrijska revolucija počela oko 1800.
Upitan da li je leto 2023. ono što je očekivao pre deset godina, dr Smit kaže da su klimatski modeli dobri u predviđanju dugoročnih trendova, ali ne i u predviđanju narednih 10 godina. "Modeli iz 1990-ih su uradili prilično dobar posao u predviđanju onoga što će se dogoditi danas, ali je veoma teško predvideti tačno kako će izgledati narednih 10 godina. Sigurno neće postati hladnije", rekao je dr Smit za BBC.
Ekstremni toplotni talasi na moru
Prosečna globalna temperatura okeana oborila je rekorde za maj, jun i jul. Približava se najvišoj ikada zabeleženoj temperaturi površine mora. Ali naučnici su posebno zabrinuti zbog ekstremne vrućine u severnom Atlantskom okeanu. "Nikada nismo imali morske toplotne talase u ovom delu Atlantika. Nisam ovo očekivala", kaže Danijela Šmit, profesorka nauka o Zemlji na Univerzitetu u Bristolu. U junu su temperature na zapadnoj obali Irske bile četiri do pet stepeni iznad proseka, što je Nacionalna uprava za okeane i atmosferu klasifikovala kao toplotni talas kategorija 5 ili "iznad ekstremnog".
"Pojavljuju se stvari koje nismo predvideli"
Direktno pripisivanje ovog toplotnog talasa klimatskim promenama je složeno, ali se na tome radi, kaže Šmit. Jasno je da se svet zagrejao i da su okeani apsorbovali većinu te toplote iz atmosfere: "Naši modeli imaju prirodnu varijabilnost, ali još uvek postoje stvari koje nismo predvideli, ili barem nismo predvideli zasad".
Šmit naglašava uticaj ove vrućine na morske ekosisteme koji proizvode 50% kiseonika u svetu: "Ljudi obično misle na uvenuće drveća i travu kada govorimo o toplotnim talasima. Atlantik je pet stepeni topliji nego što bi trebalo da bude - to znači da je organizmima potrebno 50% više hrane samo da bi normalno funkcionisali", dodala je ona.
Mala količina antarktičkog morskog leda
Područje pokriveno morskim ledom na Antarktiku je rekordno nisko za jul. U poređenju sa prosekom, od 1981. do 2010. nedostaje područje oko 10 puta veće od Velike Britanije. Naučnici pokušavaju da otkriju tačnu vezu sa klimatskim promenama. Zagrevanje planete može smanjiti količinu morskog leda na Antarktiku, ali trenutno dramatično smanjenje može biti posledica lokalnih vremenskih uslova ili okeanskih struja, objašnjava dr Kerolajn Holms iz Britanske ankete o Antarktiku.
"Ovo je potpuno drugačije od svega što se inače viđa u julu. Led je 10% manji od prethodnog minimuma, što je ogromna razlika", kaže Holms. Ona to naziva "još jednim znakom da zapravo ne razumemo tempo promena". Naučnici su očekivali da će globalno zagrevanje u nekom trenutku uticati na morski led na Antarktiku, ali je do 2015. bilo u suprotnosti sa globalnim trendom za druge okeane, ističe dr Holms.
"Možemo reći da smo pali sa litice, ali i dalje padamo i ne znamo šta je na dnu. Ovo nas je iznenadilo u smislu koliko se brzo to dogodilo. Definitivno nije najbolji scenario, upravo suprotno", objašnjava dr Holms. Sasvim sigurno možemo očekivati sve više ovakvih rekorda kako godina odmiče, kažu naučnici. Ali bilo bi pogrešno nazvati ono što se događa "klimatskim kolapsom" ili "brzim zagrevanjem", upozorava dr Oto. Nalazimo se u novoj eri, ali još uvek imamo vremena da mnogima obezbedimo budućnost.
BONUS VIDEO:
(MONDO)