Ova nedelja je bila prekretnica u ukrajinskoj kontraofanzivi, a možda i u celom ratu. Kako su ukrajinske snage izgleda uspele da probiju prvu rusku, snažno utvrđenu liniju odbrane na jugu i istoku, sada se nazire put do Krima, piše britanski Telegraf Ukrajina sada mora da iskoristi ovaj proboj da preseče kopneni most do Krima. Da bi to postigla, ona mora da se probije do mora i otrgne iz ruskih ruku gradove Tokmak i Melitopolj.
Probijanje prve linije ruske odbrane bio je mukotrpan proces tokom kojeg su hrabri ukrajinski pirotehničari probijali put kroz jedno od najminiranije oblasti na svetu. Ruska minska polja su prekrivena tenkovskim zamkama i artiljerijskom vatrom. U proseku, svaki kilometar zemlje je pokriven sa oko 1.500 protivpešadijskih i protivtenkovskih mina. Kada to očiste, stižu do prvog od tri sloja ruske mreže rovova koja se proteže nekoliko kilometara i u kojoj se nalaze neki od najboljih boraca spremnih da zaustave ukrajinski prodor.
Probili su prvu liniju
Ukrajinski izveštaji potvrđuju da je 47. mehanizovana brigada uspešno probila rusku odbranu u blizini sela Robotine, južno od Orihova u Zaporoškoj oblasti. Ako su linije odbrane kod Robotine uspešno probijene, onda je grad Tokmak, gde se nalazi ruski garnizon, sada na vidiku i udaljen je samo 30 km. Između Robotine i Tokmaka nalazi se još nekoliko odbrambenih linija, ali su ove linije znatno manje utvrđene od onih na početku, koje su Ukrajinci već probili.
A sada se kopneni most za Krim čini izuzetno ranjivim na navalu moćnih ukrajinskih mehanizovanih jedinica, koje će u septembru biti dodatno ojačane američkim tenkovima Abrams. Sve ovo izgleda obećavajuće, ali vremenski uslovi – koji su nemilosrdni na bojnom polju – nikako nisu na strani Ukrajine. Sledeća faza kontraofanzive – brzo zauzimanje delova Zaporoške i Melitopoljske oblasti – takođe podrazumeva nedelje teških borbi.
Uskoro, međutim, dolazi zloglasni ukrajinski "slom" ili "sezona blata", kada obilne kiše i poplave krajem leta pretvore tlo istočne Ukrajine u lepljivu močvaru, koja će usporiti ofanzivne manevre i napade. Napoleonove trupe su naišle na takve uslove početkom 19. veka tokom napada na Rusiju, kao i Hitlerove trupe u jesen 1941. godine, što se na kraju pokazalo pogubnim za obe strane. Sada, iako na domaćem tlu, do jeseni će sa ovim problemom morati da se izbore i Ukrajinci, pored ruskih osvajača.
Nemaju mnogo izbora
Ukrajini će ostati malo izbora osim da udvostruči svoje napore tokom surovih zimskih meseci i brzo napreduje preko smrznutog tla sa oklopnim vozilima dok se ruski vojni obveznici smrzavaju na smrt čekajući u rovovima. Do proleća, prolećno blato će se vratiti. Ali to će verovatno biti kraj faze kontraofanzive.
S obzirom na to da će predstojeći izbori širom Zapada verovatno apsorbovati politički kapital i očekivani zamor od rata, Ukrajina će možda imati samo nekoliko kratkih, dragocenih meseci da oslobodi što je moguće više zemlje što je pre moguće. Diplomatski pritisak na Ukrajinu da prihvati neki oblik mirovnih pregovora biće još veći sledeće godine, što će koristiti prenaoružavanju Rusije i njenih kineskih pristalica koji žele da zamrznu sukob.
Ako kontrolišu Melitopolj i pristup Azovskom moru, Ukrajinci će biti u mnogo jačoj poziciji jer se sledeće godine nose sa međunarodnim pritiskom. Sada se mora osigurati da ukrajinske vojne snage imaju sve što im je potrebno – i, što je najvažnije, brzo dobiju sve što im je obećano.
BONUS VIDEO:
(MONDO)