Rublja je u slobodnom padu, a veliki pad ruske valute mogao bi da ima i velike posledice po ruskog lidera Vladimira Putina. Istorija govori da finansijski kolaps često može da deluje kao katalizator šire političke i vojne implozije. Ruski predsednik je u daleko većoj nevolji nego što se čini.
Zloglasna ukrajinska "rasputica", ili "sezona blata", uskoro će stići, sa jakom kišom koja će zemlju pretvoriti u močvaru. Do zime, ukrajinske snage će možda malo napredovati. Izgleda da se ovaj sukob vodi do iscrpljivanja, iz kog proističu bitke u stilu Prvog svetskog rata, koje se vode duž dugačkih rovova. Putin možda veruje da može da pobedi igrajući dugu igru, da je vreme na njegovoj strani.
U Sjedinjenim Državama, daleko najvećem snabdevaču Kijeva novcem i oružjem, predsednički izbori mogli bi da znače da se rat gurne u stranu. Sve što Rusija treba da uradi je da se strpi, pa bi još mogla da pobedi. Međutim, problem sa rubljom bi mogao da Putinu dođe glave.
Rublja kojom upravlja Elvira Nabiulina pala je ispod psihološke granice od 100 za američki dolar u ponedeljak i sada vredi manje od centa, prvi put od 23. marta prošle godine. "Oni nam se smeju", rekao je Vladimir Solovjov, voditelj i glavni Putinov saveznik.
On je tražio od Nabiuline da da objašnjenje stanovništvu sada kada je valuta izgubila otprilike četvrtinu svoje vrednosti u odnosu na dolar od početka ove godine. Rublja je do sada ove godine pala za 25 odsto u odnosu na dolar, a prema kineskom juanu za 23 odsto. Kina je njen najvažniji trgovinski partner trenutno.
U međuvremenu, budžetski deficit je skočio kako cena rata raste. Trgovinski bilans izmiče kontroli kako izvoz opada. Ruska centralna banka podigla je svoju ključnu kamatnu stopu kako bi zaustavila nagli pad rublje i rast inflacije, kao odgovor na sve veće finansijske troškove rata Moskve protiv Ukrajine.
Na vanrednom sastanku, ruska centralna banka je podigla kamatnu stopu sa 8,5 na 12 odsto, dan nakon što je rublja privremeno pala na najniži nivo u proteklih godinu i po dana. Bes zbog pada rublje izrazili su i pojedini stanovnici Rusije. Hakeri su na jednoj poslovnoj zgradi u Sibiru objavili poruku na kajronu u kojoj su opisali ruskog predsednika kao "budalu i lopova". "Putin je budala i lopov. 100 rubalja za dolar - ti si poludeo”, pisalo je na poruci na zgradi u gradu Surgutu.
Što je još gore, postoje i znaci sukoba među ruskim političkim establišmentom, pri čemu Putinov ekonomski savetnik Maksim Oreškin okrivljuje centralnu banku za stalni pad valute. Banka je upozorila da će možda morati da podigne vrednost novca da bi odbranila devizni kurs.
Otvoreni sukobi između vlade i monetarnih vlasti retko su znak da stvari idu dobro, i samo će dodatno narušiti poverenje u valutu. Mereno tokom poslednje decenije, rublja je izgubila polovinu vrednosti, uz brz pad ove godine. Ruska ekonomija postepeno atrofira. Možda je to imalo veliku cenu, a danak industriji i vladinim budžetima je ogroman, ali Evropa uspeva da se odvikne od ruskog gasa.
Ruski najunosniji izvoz i najveće tržište je zatvoreno. Indija i Kina možda i dalje kupuju rusku energiju, ali ne u istim količinama i ne po istim cenama. Uticaj sankcija konačno počinje da grize. Nekoliko zapadnih kompanija možda i dalje posluje u Rusiji, ali većina ih je sada otišla, a njihova sredstva je ili zaplenila država, ili ih je jeftino prodala "prijateljima" režima.
Istovremeno, Kina – Putinov najveći globalni saveznik – suočava se sa jakim ekonomskim preprekama. Klizi u deflaciju nakon meseci slabe potrošnje. Rast je ispod očekivanja, dok je nezaposlenost mladih porasla. Ovo nije trenutak za podupiranje Rusije.
Ako ništa drugo, predsednik Si Đinping će sigurno biti zadovoljan pretvaranjem Rusije u podređenog snabdevača sirovinama kineskoj ekonomskoj mašini. Sve u svemu, Kremlj počinje da oseća pravi finansijski pritisak prvi put od kada su njegove trupe prošle godine umarširale u Ukrajinu.
Istorija nam govori da ekonomski kolaps može da izazove domino efekat. Nemačka hiperinflacija iz 1920-ih dominira istorijskim udžbenicima, ali cene su već rasle po godišnjoj stopi od 50 procenata više do 1918. dok je Kajzerova vlada štampala novac u ogromnim razmerama da plati za rat.
Cena rata u Vijetnamu uzela je takav danak čak i od ogromnih resursa SAD da se sistem Breton Vudsa urušio i predsednik Nikson je bio primoran da konačno prekine poslednju vezu između dolara i zlata. Možda je tako i u Rusiji. Njena ekonomija je možda dugo prkosila predviđanjima propasti, s obzirom na to da je MMF u januaru predviđao da će rasti ove godine, a bazna inflacija drastično pasti sa rekordnih 20,37 posto u aprilu 2022. Ali pad vrednosti rublje je upozoravajući znak koji Putin ne može sebi priuštiti da ignoriše.
BONUS VIDEO:
(MONDO/Blic)