120.000 etničkih Jermena će otići u Jermeniju jer ne žele da žive kao deo Azerbejdžana i strahuju od etničkog čišćenja.
120.000 etničkih Jermena iz Nagorno-Karabaha će otići u Jermeniju jer ne žele da žive kao deo Azerbejdžana i strahuju od etničkog čišćenja, saopštilo je rukovodstvo otcepljenog regiona Rojtersu u nedelju. Jermeni Karabaha, teritorije međunarodno priznate kao deo Azerbejdžana, ali van kontrole Bakua od raspada Sovjetskog Saveza, bili su primorani da 20. septembra proglase prekid vatre nakon munjevite 24-časovne vojne operacije mnogo veće azerbejdžanske vojske.
Azerbejdžan kaže da će poštovati njihova prava i integrisati region, ali je rukovodstvo Jermena u Karabahu reklo Rojtersu da će otići. Azerbejdžan je više puta negirao bilo kakvu nameru da im naudi. "Naš narod ne želi da živi kao deo Azerbejdžana. Devedeset devet koma devet odsto je radije za napuštanje naše istorijske zemlje", rekao je za Rojters David Babajan, savetnik Samvela Šahramanjana, predsednika samozvane Republike Artsak.
On je rekao da se još uvek ne zna kada će Jermeni iz Karabaha krenuti koridorom Lačin koji povezuje ovu teritoriju sa Jermenijom. "Sudbina našeg jadnog naroda ući će u istoriju kao bruka i sramota za jermenski narod i za ceo civilizovani svet. Oni odgovorni za našu sudbinu jednog dana će morati da odgovaraju pred Bogom za svoje grehe", rekao je Babajan.
Pobeda Azerbejdžana
Čini se da prošlonedeljna pobeda Azerbejdžana predstavlja odlučujući kraj jednog od decenijama starih "zamrznutih sukoba" još od raspada Sovjetskog Saveza. Predsednik Azerbejdžana, Ilham Alijev, rekao je da je njegova gvozdena pesnica poslala ideju o nezavisnom etničkom Jermenskom Karabahu u istoriju i da će region biti pretvoren u "raj" kao deo Azerbejdžana.
Jermenija kaže da je više od 200 ljudi ubijeno, a 400 ranjeno u azerbejdžanskoj vojnoj operaciji. Sudbina etničkog jermenskog stanovništva izazvala je zabrinutost u Moskvi, Vašingtonu i Briselu. Na region Nagorno-Karabah, koji Jermeni nazivaju Arcah, polagali su prava i Azerbejdžan i Jermenija nakon pada Ruske imperije 1917. U sovjetsko vreme bio je označen kao autonomna oblast u okviru Azerbejdžana.
Kako se Sovjetski Savez raspao, Jermeni su odbacili kontrolu Azera i zauzeli susednu teritoriju u onome što je sada poznato kao Prvi rat u Karabahu. Od 1988-1994 oko 30.000 ljudi je ubijeno, a više od milion ljudi, uglavnom Azerbejdžana, je raseljeno.
2020. godine, posle decenija sukoba, Azerbejdžan je, uz podršku Turske, pobedio u odlučujućem 44-dnevnom Drugom karabaškom ratu, brzo probivši jermensku odbranu i ponovo zauzevši teritoriju u i oko Karabaha. Taj rat je završen mirovnim sporazumom uz posredovanje Rusije, za koji Jermeni optužuju Moskvu da nije garantovala. Jermenski premijer Pašinjan, koji je javno optužio Rusiju da nije podržala Jermeniju, rekao je u petak da je u Jermeniji pripremljen prostor za 40.000 ljudi iz Karabaha.
BONUS VIDEO:
(MONDO)