Situacija na severnoj granici Izraela i dalje je najnapetija od Letnjeg rata 2006. godine, kada su Hezbolah i Izrael vodili razorni rat 34 dana. Pitanje je da li ćemo videti još jedan veliki sukob, koji bi imao ogromne regionalne i globalne implikacije?
Izrael se svakako sprema za otvaranje drugog fronta – u severnom sektoru je u pokretu oklopna tehnika i jačaju se pozicije – što je i očekivano s obzirom na situaciju. Izvori Hezbolaha takođe kažu da se pripremaju za najgore – već je bilo brojnih sukoba i razmene vatre preko granice. Zabrinjavajuća vremena, ali ne nužno i najava rata, piše Sky News.
Ono što vidimo može se tumačiti na više načina. Teško je izabrati koji je pravi u ovom trenutku. S jedne strane, to bi jednostavno mogao biti znak solidarnosti i način da se izraelske snage drže zauzetim na severu, ali bez veće eskalacije. To bi takođe mogao biti obrazac priprema uoči velikog napada, gde odluka o delovanju može zavisiti od toga koliko daleko izraelske snage idu u Gazu. Iako je šiitska grupa (dok je Hamas sunit), Hezbolah se već dugo svrstava u palestinsku stvar, jer se uklapa u njenu antiizraelsku poruku. Obe grupe finansira Iran i oni su produžena ruka Irana, iako svaka ima autonomiju i svoje oblasti interesovanja.
Hezbolah je daleko moćnija militantna grupa. Takođe je do zuba naoružan sofisticiranim oružjem i dobro je obučen. Njeni borci su prekaljeni u borbi, nakon što su se intenzivno borili da održe Bašara Al Asada na vlasti u Siriji. Katalizator za ovaj najnoviji sukob je, naravno, Hamasov brutalni masakr izraelskih civila i vojnika, ali animozitet između dve strane seže daleko u prošlost.
Šta je Hezbolah?
Hezbolah, što na arapskom znači 'Božja stranka', osnovan je u Libanu 1982. za borbu protiv invazijskih izraelskih snaga. Otvoreno poziva na uništenje 'cionističkog režima u Palestini' i većina zapadnih sila ga smatra terorističkom organizacijom. Hezbolah i Izrael od 2006. vode rat u senci – pre svega u Siriji.
Hoće li Hezbolah ući u rat?
Ako bi izbio još jedan rat, postoji dobar razlog da se veruje da bi bio mnogo gori od prethodnog. I zbog toga se može izbeći, uz obuzdavanje obe strane i zadržavanje sukoba samo u pograničnom području. Hezbolah je izgubio ogroman broj boraca u Siriji. Njegovi postupci tamo su takođe bili krajnje nepopularni u arapskom svetu, narušavajući njegovu reputaciju. Ako se sada otvoreno uključi u borbu, to bi mu moglo pomoći da se izvuče iz sektaštva. Ali Hezbolah je izgubio podršku u Libanu, koji sebi ne može priuštiti još jedan rat sa Izraelom.
Većina Libanaca se bori sa posledicama duboke ekonomske krize – sukob koji je pokrenuo Hezbolah imao bi vrlo malu podršku. Međutim, rizik od slučajne eskalacije ili pogrešne procene je veoma stvaran. Najnoviji rat je počeo nakon što je Hezbolah pokrenuo prekogranični napad ubivši osam izraelskih vojnika i kidnapovajući još dvojicu.
Njen lider Hasan Nasralah bio je iznenađen oštrim odgovorom Izraela – rat je počeo kao rezultat nesporazuma oko pravila angažovanja. Hamasovo divljanje donelo je nova pravila angažovanja na južnoj granici Izraela. Isto bi moglo da važi i za izraelsko-libansku granicu – mogućnosti da se dogode pogrešne stvari i da se situacija pogrešno protumači su ogromne.
BONUS VIDEO:
(MONDO/Index.hr)