Kao i svi prethodni sukobi na Bliskom istoku, rat koji je eskalirao prošlog vikenda između Izraela i grupe Hamas koja se nalazi u pojasu Gaze mogao bi zadati ozbiljan udarac globalnoj ekonomiji, posebno ako se sukob prelije na ostatak te ekstremne energije - bogat i geostrateški važan region. Dženet Jelen, Bajdenova sekretarka finansija, rekla je ranije ove nedelje da "još uvek ne vide znake ekonomskog potresa u ovoj fazi rata, ali je apsolutno kritično sprečiti da se sukob prelije na ostatak regiona".
U tom duhu Blumberg je napravio analizu tri najverovatnija scenarija i izračunao kako će oni uticati na cenu barela nafte i rast, odnosno pad globalne ekonomije. Daleko najbolja opcija je da se sukob zadrži u sadašnjim granicama, odnosno da se ne uključe drugi regionalni akteri. U tom slučaju bi globalna ekonomija pretrpela najmanji udarac, izgubivši 'samo' trilion dolara, a cena barela bi porasla za četiri dolara. Eventualni pad iranske nafte na globalnom tržištu amortizovale bi saudijske i emiratske rezerve, što bi sprečilo veću uzurpaciju.
Drugi scenario se odnosi na ulazak libanskog Hezbolaha u rat, koji ima potencijal da sa sobom povede i susednu Siriju. U trenutku pisanja ovog teksta još se čeka početak izraelske kopnene ofanzive u Gazi, što znači da se još ne zna da li će Hezbolah pomoći svom 'mlađem bratu' Hamasu u suočavanju sa zajedničkim neprijateljem ili će nastaviti da stoji na strani.
Borci Hezbolaha danima upozoravaju Izrael da 'neće stajati skrštenih ruku pred invazijom na Gazu', ali saudijski mediji prenose da je šef libanske diplomatije rekao da je od lidera Hezbolaha dobio garancije da će se samo uključiti u rat u slučaju direktnog napada Izraela na Liban. Ograničeno širenje sukoba na tzv 'proki', odnosno proki rat, rezultirao bi povećanjem barela za 10 odsto, dok bi indeks straha, koji meri volatilnost finansijskog tržišta, porastao za osam odsto.
U tom kontekstu, ekonomski analitičari upozoravaju da su arapske zemlje sklone domino efektu, a najbolji pokazatelj za to je arapsko proleće, zbog čega treba uzeti u obzir i mogućnost širenja dodatnih nemira na Tunis ili Egipat, što bi zadati još veći udarac tržištu.
Ubedljivo najgori scenario, kome analitičari daju najmanje šanse, ali upozoravaju da bi imao katastrofalne posledice, bio bi direktan sukob Izraela i Irana. U tom slučaju bi se destabilizovao ceo Bliski istok, cena barela nafte bi mogla da se utrostruči i 'skoči' na 150 dolara po barelu, a eventualna blokada Ormuškog moreuza, kroz koji se kreće petina ukupne svetske nafte, mogle bi dalje da uzurpiraju lanac snabdevanja energijom.
S obzirom na to da bi to tada bio veliki zemljotres koji bi se mogao uporediti samo sa iračkom invazijom Kuvajta 90-ih godina, malo je verovatno da bi saudijske i emiratske rezerve uspele da amortizuju deficit, a samim tim bi indeks straha porastao za 16 odsto.
Pri svemu tome, ostaje nepoznanica u kojoj bi meri SAD, kao vodeća svetska ekonomija, bile spremne da se umešaju u rat kako bi pružile ruku pomoći svom ključnom strateškom partneru na Arapskom poluostrvu, naročito zato što među demokratama jača antiizraelski sentiment.
BONUS VIDEO:
(MONDO/Jutarnji list)