U vremenu sve većih nestabilnosti i rasplamsavanja novih sukoba širom sveta, svedoci smo procesa koje će dovesti do promena strukture stanovništva, migracije, ratova i neminovnih nestajanja granica, a možda i čitavih država. Iako je nemoguće precizno predvideti budućnost i odrediti koje države bi mogle nestati pod uticajem promena, postoje scenariji koji se baziraju na ekonomskim, političkim, ekološkim, demografskim faktorima i brojnim drugim faktorima.
Pad nataliteta, starenje stanovništva i migracije mogu dovesti do smanjenja broja stanovnika u određenoj državi, što može uticati na njenu stabilnost i održivost. Ništa manje nisu važni ni ekološki faktori kao što su klimatske promene, poplave, suše, podizanje nivoa mora i prirodne katastrofe koje mogu ugroziti teritorijalni integritet država, naročito onih sa niskim nadmorskim visinama.
Unutrašnji sukobi, terorizam, separatistički pokreti ili međunarodni konflikti mogu dovesti do raspada ili podela postojećih država. Invazija ili aneksija pojedinih država danas kada svedočimo ratu u Ukrajini, razrešavanju situacije na Kavkazu i rasplamsavanju sukoba između Izraela i Palestine ne čine se nimalo nemogućim. Velika ekonomska kriza, dugovi i neuspešna ekonomska politika mogu dovesti do političke nestabilnosti, pa čak i kolapsa neke države. Proces globalizacije ili grupisanje pojedinih država povezanih istorijskim, ideološkim ili ekonomskim faktorima može dovesti do jačanja međunarodnih saveza ili organizacija i smanjenja suvereniteta pojedinih država što može uticati na njihov status. Svi ovi kompleksni i često međusobno povezani faktori mogu dovesti do značajnih promena, nastanka novih ili nestanka postojećih država. Neki od pomenutih scenarija su već vidljivi u određenim delovima sveta, dok su drugi još uvek spekulativni.
Nove države
Najmlađa država na svetu je Južni Sudan koji je proglasio nezavisnost 2011. godine. Velike verske i etničke razlike u dva dela zemlje dovele su do sukoba koji se završio proglašenjem nezavisnosti južnog dela zemlje. Ubrzo, međutim, ovo će se promeniti i status najmlađe države na svetu zauzeće ostrvo Bogenvil čiji su stanovnici na referendumu izglasali odluku po kojoj će 2027. godine proglasiti nezavisnost od Papue Nove Gvineje.
Ukrajina
Nekoliko dana nakon napada Rusije na Ukrajinu i dolaska ruskih trupa nadomak Kijeva, mnogi su se zapitali hoće li ova država biti zbrisana sa mape vojnom intervencijom. Ukrajina je ipak pružila priličan otpor i pokazala se kao žilav protivnik, što i nije iznenađujuće za zemlju sa tolikim prostranstvom i stanovništvom koje je brojalo oko 45 miliona ljudi. Ubrzo su počele da stižu donacije i naoružanje iz zapadnog sveta, pa je teško očekivati da će Moskva ostvariti svoje ciljeve u Ukrajini kakvi god oni bili, a ono što je trebalo da bude brza vojna intervencija sa osloncem na prorusko stanovništvo, pretvara se u višegodišnji krvavi i iscrpljujući sukob nalik na Avganistan. Upravo je dugogodišnja vojna kampanja u Avganistanu bila svojevrsni završni čin Sovjetskog Saveza na međunarodnoj pozornici. Sovjetski Savez ubrzo je iscrpljen unutrašnjim političkim razlozima i opterećen stanovništvom čitavog istočnog bloka željnim standarda iz izloga zapadnog sveta proglasio razlaz, a na svojim obodima ostavio nekoliko konfliktnih zona i granica za koje teško možemo reći da će ostati nepromenljive na duži vremenski period.
Tajvan
Tajvan danas funkcioniše kao nezavisna država, a zvanični Peking smatra ga delom Kine. Oslonjen na američku zaštitu i tehnologiju, Tajvan je upravo onaj pomenuti "izlog zapadnog sveta" okrenut prema komunističkim državama.
Standard i visoka tehnološka razvijenost za razliku od kopnenog dela Kine koji je tek poslednjih decenija u usponu dovode do velikih razlika i među samim stanovništvom. Zvanični Peking ističe da će obnoviti svoj suverenitet nad Tajvanom milom ili silom, a poslednjih nekoliko godina praćenih ekonomskim i vojnim usponom Kine sve više se govori i o mogućnosti invazije koja ne bi prošla bez upliva Amerikanaca. Nema sumnje da bi svako ratno rešenje dovelo do stvaranja nove Ukrajine na Pacifiku.
Moldavija
Rumunija i Moldavija važe za dve prilično kulturološki i etnički povezane države razdvajaju pre svega politički i geostrateški interesi. Rumunija je članica NATO i EU dok je Moldavija i sama duboko politički podeljena na prorusku i proevropsku. Pored toga, oblast zvana Pridnjestrovlje funkcioniše kao nezavisna država unutar Moldavije i lojalna je Moskvi. Takođe, ruske trupe raspoređene su na delu teritorije Moldavije.
Belorusija
Nekoliko pokušaja predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka da svoju zemlju učini u potpunosti nezavisnom od bilo koga na svetu završila su se neslavnim flertom sa Zapadom i nekoliko pokušaja obojenih revolucija od čijeg je uticaja ponovo morao da traži zaštitu pod okriljem Rusije. Od tada, sve se više govori o savezu Rusije i Belorusije, a uveliko se pominje i ujedinjenje dve zemlje.
Klimatske promene
Maldivi, Vanuatu, Kiribati, Solomonska ostrva i Tuvalu samo su neki od primera država koje bi mogle nestati usled delovanja klimatskih promena. Povećanjem nivoa mora, malim ostrvskim državama širom Indijskog i Pacifičkog okeana preti fizički nestanak.
Velika Britanija
Na referendumu održanom 2014. godine Škotska je odlučivala o odvajanju od Velike Britanije. Referendum je završen neuspešno, ali priča o raspadu Velike Britanije je uvek prisutna, posebno u već, na katolike i protestante podeljenoj, Severnoj Irskoj gde terorizam i ulični neredi nisu bili ništa neuobičajeno. Ipak, imajući u vidu da je London centar iz koga se kontrolišu mnogi meridijani na planeti, teško je poverovati da će prestonica globalnih struktura moći dozvoliti sebi takav udarac na domaćem terenu. To bi prenelo veoma lošu sliku ostatku sveta i označilo da u nekadašnjoj "Imperiji u kojoj sunce nikad ne zalazi" ipak nadolazi suton.
Španija
Španija je jedna od država sa najistaknutijim separatističkim pokretima u svetu. Katalonija je svakako najpoznatija, a ujedno je i najbogatiji region Španije. Nekoliko puta su podnosili inicijative za odvajanje od Španije, a najpoznatiji je bio referendum 2017. godine koji je vlada u Madridu proglasila nelegalnim. Na referendumu je gotovo jednoglasno izglasana nezavisnost Katalonije, ali je vlada u Madridu imala nešto jače argumente u vidu pendreka, suzavca i naoružanih formacija, a morate priznati da je teško odoleti argumentima čoveka sa pištoljem. Tadašnji lider Katalonaca Karles Pućdemon završio je u političkom izgnanstvu u Briselu, a političke snage koje su ostale u zemlji prihvatile su pregovore kojima je sve vraćeno na prethodno stanje.
Pored ovog, Španija se suočava sa još nekoliko veoma ozbiljnih separatističkih pokreta. Baskija takođe važi za jednu od najrazvijenijih oblasti u Španiji. Stanovnici ove pokrajine sebe ne smatraju Špancima, imaju svoj jezik, istoriju i autentično poreklo, a uz to važe za jedan od najobrazovanijih naroda u Evropi. Baski su, pored intelektualnog, pokazali i spremnost da svojim životima plate nezavisnost, pa je vlada u Madridu nekoliko decenija imala problem da pacifikuje organizaciju ETA. Danas je situacija nešto mirnija, ali baskijski plamen nesumnjivo i dalje tinja ispod površine. Španska provincija Galicija takođe je jedan od regiona ove države u kome se sve više govori o separatizmu.
Belgija
Država koja se sastoji od dve pokrajine Flandrije i Valonije duboko je podeljena između stanovništva koje je povezano sa Holandijom na jednoj i Francuskom na drugoj strani. U Belgiji postoji priličan broj stanovnika koji se otvoreno zalaže za podelu zemlje na flamaski i valonski deo i okončanje zajedničkog suživota.
BiH
BiH bi mogla da prestane da postoji ukoliko bi Republika Srpska proglasila nezavisnost. Dejtonskim sporazumom skrojena država nikada nije u potpunosti profunkcionisala, a strani namesnici su, po svemu sudeći, jedini faktor koji uspešno funkcioniše u BiH od završetka rata. Konstantni pokušaju da se nametne dominacija Bošnjaka i centralizuje federativna država dovele su do potpune nefunkcionalnosti. Srbi iz Republike Srpske ne žele da se o njihovoj sudbini odlučuje iz Sarajeva, a Bošnjaci su upornim insisitiranjem na centralizaciji, uz pomoć stranih namesnika, okrenuli protiv sebe čak i Hrvate sa kojima dele Federaciju BiH.
Palestina
Rat Izraela i Palestine ponovo je postao glavna vest u svim svetskim medijima nakon terorističkog napada Hamas i žestokog odgovora Izraelaca koji su se mobilisali za veliku vojnu kampanju i neselektivni obračun sa Palestincima. Ono što je jedna od karakteristika sukoba Izraela i Palestine je da su civilne žrtve gotovo redovna pojava, a često i legitimne mete i jednih i drugih. Palestina je od kraja Drugog svetskog rata, početka naseljavanja Jevreja na tu teritoriju i stvaranja države Izrael, iz godine u godinu gubila sve više teritorije. Tome su doprineli i ratovi koje je Izrael vodio sa arapskim zemljama uz gotovo konstantne sukobe sa Palestincima. Ipak, Izrael je iz svakog rata izlazio sa sve više osvojene teritorije koju bi potom revnosno naseljavali. Danas je Palestina podeljena na Zapadnu obalu i Pojas Gaze koje su praktično enklave opasane izraelskim zidovima, vojskom i sve većim brojem naseljenih stanovnika.
Nagorno Karabah
Nagorno Karabah je oblast koja je proglasila nezavisnost kada se raspao Sovjetski Savez. Jermensko stanovništo koje Nagorno Karabah smatra svojom prapostojbinom uspešno je odolevalo svakoj vrsti integracije u Azerbejdžan i praktično je ova teritorija funkcionisala kao nezavisna država, iako međunarodno nepriznata, sve do nedavno kada je brzom vojnom intervencijom Azerbejdžan za 24 časa preuzeo kontrolu nad ovom teritorijom, a kolone jermenskih izgnanika uputilo se prema Jermeniji. Predsednik Nagorno Karabaha potpisao je, nakon predaje, ukaz kojim će ova država zvanično prestati da postoji od 1. januara 2024. godine.
Koreja
Nakon završetka Drugog svetskog rata, Koreja je podeljena na Severnu i Južnu. Severna Koreja je bila pod uticajem Sovjestkog Saveza, a Južna Koreja pod uticajem SAD. Dve zemlje ušle su u rat 1950. godine, a ni kraj oružanih sukoba nije okončao tenzije na ovom poluostrvu. Naizgled nepomirljive razlike između diktatorskog, komunističkog i nuklernim raketama naoružanog severa pod Kim Džong Unom i demokratskog, kapitalističkog i tehnološki razvijenog juga često deluju kao bure baruta koje bi svakog trenutka moglo da eksplodira i izazove sukob širih razmera.
Nasuprot tenzijama po kojima su poznate bilo je i više inicijativa da se Severna i Južna Koreja ujedine. Ukoliko bi se izveo takav poduhvat, takva zemlja bi sasvim sigurno postala vojni, ekonomski i politički gigant.
Beneluks
Ekonomski savez Holandije, Belgije i Luksemburga praćen je inicijativom koja bi ove zemlje odvela korak dalje i ujedinila ih u jednu državu imena u kome se spaja skraćeni naziv sve tri Beneluks.
Holandija
Holandija je jedna od evropskih zemalja koja bi mogla nestati pod uticajem ekoloških faktora. Veći deo teritorije Holandije nalazi se nekoliko metara ispod nivoa mora koje zapljuskuje njene obale. Veliki nasipi i brane su jedino što sprečava katastrofu.
Rusija
Rusija je federativna država koja se sastoji iz 24 republike, 9 pokrajina, 48 oblasti, 3 grada federalnog značaja, 1 autonomne oblasti i 4 autonomna okruga. Ovde se ne ubraja Krim koji su Rusi anektirali od Ukrajine efikasnom vojnom intervencijom pre više od decenije. Rusiju naseljava je više od 200 nacionalnih i etničkih skupina. Iako oko 80 odsto stanovništva čine Rusi, oni nisu podjednako naseljeni, pa ih u pojedini oblastima Rusije ima manje od 2 odsto. Početak rata u Ukrajini na Zapadu su sve aktuelnije priče o raspradu Rusije kako navode zbog unutrašnjih prilika, ali i zbog same želje bivših kolonijalnih sila da se takav scenario dogodi. Nije tajna ni da su neki od kreatora američke politike, otvoreno pisali o podeli Rusije na više država i raspodeli njenih prirodnih bogatstava.
Kipar
Kipar je još jedan od primer država koje su stvorene međunarodnom intervencijom od dva međusobno suprotstavljena entiteta. Većinski naseljen grčkim stanovništvom priznat je međunarodno kao celovit iako vlada u Nikoziji ne kontroliše severni deo zemlje. Turska je preuzela kontrolu nad severom Kipra na kojem su većinski Turci proglasili svoju državu Severni Kipar. Priznali su ih samo Turska, Pakistan i nepriznata Abhazija. Većinsko grčko stanovništvo ne krije želju da se pridruži matici.
BONUS VIDEO
(Mondo/Politika)