Iznenadan porast podrške krajnjem desničaru Gertu Vajldersu maksimalno je uzburkao atmosferu pred holandske izbore, koji se održavaju danas. Njegova anti-islamska i anti-EU Slobodarska stranka (PVV) prema jednoj anketi čak se našla na prvom mestu, tik do konzervativno-liberalne stranke VVD Marka Rutea, premijera na odlasku.
Glasači širom Holandije u sredu biraju 150 članova parlamenta, a rezultati se očekuju kasnije tokom noći. Sve do pre nekoliko dana, u igri su bila tri aktera, Ruteov VVD, koji se borio sa savezom laburista i Zelenih na čelu s bivšim evropskim poverenikom Fransom Timermansom, a tu je i novoformirana stranka desnog centra autsajdera Petera Omcigta.
Nova čelnica Ruteove stranke, Dilan Jesilgoz, rekla je na početku kampanje kako neće, za razliku od samog premijera, isključiti PVV iz koalicionih pregovora. Od tad je Vajlders zauzeo umereniji ton, dajući do znanja kako je "na raspolaganju" za koalicione pregovore.
Ali njegova anti-islamska retorika i dalje je ostala veliki deo izbornog programa PVV-a. Stranka želi da zabrani džamije, Kuran i islamske marame u državnim zgradama. Vajlders, tvrdokorni evroskeptik, takođe poziva na referendum o izlasku iz Evropske unije.
Njegova pobeda na izborima definitivno bi uzdrmala Holandiju. Lider PVV-a "bori" se protiv islama već više od 15 godina, otkako je 2006. pokrenuo stranku. Smatra se političkim prijateljem Viktora Orbana i Marin Le Pen. Pre nekoliko godina osuđen je zbog vređanja grupe ljudi na osnovu njihovog porekla nakon što je u govoru 2014. pozvao na "smanjivanje broja Marokanaca u Holandiji".
Strani mediji su se 2017. godine obrušili na Holandiju, strahujući kako bi ta zemlja mogla da postane treća koja će pasti pod nacionalistički populizam nakon glasanja za Bregzit u Ujedinjenom Kraljevstvu i izbora Donalda Trampa u SAD.
Kad su ga u ponedeljak pitali šta bi rekao stranim studentima čiju prisutnost želi da ograniči u Holandiji, Vajlders se okrenuo prema publici i strogim tonom upitao: "Gde su?". Zbog ekstremnih stavova potrebna mu je 24-časovna policijska zaštita koju uživa više od decenije, nakon što se njegovo ime našlo na popisu za odstrel islamističkih terorista povezanih s ubistvom reditelja Tea van Goga 2004. godine. Vajlders i njegova supruga od tad žive u sigurnim kućama.
Ali njegova zapaljiva politika nije podelila samo Holandiju, već i njegovu porodicu. Njegov brat je pozvao ljude da ne glasaju za njega i pritom otkrio kako su prekinuli sve veze. Vajlders probleme stvara i u inostranstvu, tako mu je 2009. zabranjen ulazak u Ujedinjeno Kraljevstvo nakon što ga je britanska vlada proglasila "nepoželjnom osobom".
Što se tiče holandske političke scene, Vajldersa su nakratko izazvale mlađa imena krajnje desnice, uključujući Terija Baudeta, čiji je Forum za demokratiju bio na vrhu anketa na pokrajinskim izborima 2019. Ranije ove godine Kerolajn van der Plas i njen desničarski populistički Pokret poljoprivrednika -- građana BBB osvojili su pobedu na pokrajinskim izborima i time postali najveća stranka u gornjem domu holandskog parlamenta. Taj zamah u međuvremenu je izbledeo, a stranka se trenutno u anketama nalazi na šestom mestu.
Anketa Politika, pokazala je da Jesilgoz vodi s 18 odsto, a slede Vajlders i Timermans sa po 16 odsto i Omcigtova stranka s 15 odsto. S obzirom na to da su razlike među suparnicima tako male, stručnjaci upozoravaju kako je nemoguće predvideti koja će od te četiri strane da pobedi.
BONUS VIDEO:
(MONDO/Jutarnji.hr)