Tinejdžeri u jednom od najsiromašnijih oblasti u Albaniji nisu odustali od svojih snova o migriranju u Britaniju, uprkos tome što poreski obveznici Ujedinjenog Kraljevstva finansiraju program vredan 8,4 miliona funti kako bi ih podstakli da ostanu "kod kuće".
Novac je nedavno namenila vlada Ujedinjenog Kraljevstva da se potroši na otvaranje novih radnih mesta i programe zajednice u regionu Kukeš, gde je lokalni gradonačelnik pokrenuo kampanju da ubedi građane koji su emigrirali da se vrate u svoju domovinu. Područje pogođeno siromaštvom izabrano je za program nakon što je izgubilo polovinu stanovništva od 1990. godine zbog toliko mlađih građana koji plaćaju krijumčarima da ih dovezu u Veliku Britaniju malim čamcima i kamionima.
Zbog masovne migracije glavni grad ove oblasti Kukeš i okolna planinska sela su označeni kao 'gradovi duhova', jer je toliko mladih ljudi i porodica otišlo, a iza njih je ostala samo starija generacija. Region u severoistočnoj Albaniji u blizini granice sa Kosovom ima najveći procenat stanovništva koje živi ilegalno u Velikoj Britaniji ili traži azil, u poređenju sa bilo kojim drugim delom bivše komunističke zemlje.
Ali situacija se u manjoj meri ponavlja u gradovima i selima širom Albanije, gde je stanovništvo lišeno građana koji odlaze da započnu nove živote u inostranstvu, a mnogi su krenuli u Veliku Britaniju. Novi gradonačelnik Kukeša obećao je da će potrošiti veliki deo novca Ujedinjenog Kraljevstva na ubeđivanje ljudi da se vrate nudeći poreske olakšice.
Ali istraga je otkrila da mnogi tinejdžeri nisu impresionirani merama i da i dalje žele da krenu u Britaniju što je pre moguće jer veruju da će tamo moći lako da nađu posao i da zarade mnogo više. Petnaestogodišnji dečak po imenu Dardan koji je bio sa prijateljima u kafiću Kosta u Kukešu, nazvanom po lancu kafića u Velikoj Britaniji, obećao je da će pokušati da dođe u Veliku Britaniju čim završi srednju školu u julu.
On je rekao: "U Albaniji nemamo posao niti mesta za rad. To je siromašna zemlja. Samo želim da idem u Englesku jer znam jezik. Imam članove porodice po majčinoj i očevoj strani koji su već tamo. Možda ću tamo stići kamionom ili čamcem. To će me koštati hiljade evra, ali mogu da pozajmim novac. Želim da radim u Engleskoj kao električar. Zanat sam učio od ujaka koji je električar. Svi moji prijatelji misle na isti način. Ne vidimo budućnost za nas ovde. Moji roditelji razumeju, ali kažu da prvo treba da završim školu. U Velikoj Britaniji postoje samo bolje prilike. Ovde ne možete ništa da uradite. Ako budem morao da tražim azil, reći ću im da imam veoma staru kuću, da mi roditelji ne rade i da imam bolesnog brata. Ako me vrate, pokušaću ponovo. Ne želim da slušam ljude koji pokušavaju da me nateraju da ostanem. Samo želim da idem'.
Fjoli Žubi, 17, koji je takođe bio u Kosti, rekao je da je spreman da bude ljudi prokrijumčareni u Veliku Britaniju ako ne bude mogao da nađe posao nakon što završi trogodišnji kurs da postane mehaničar vozila u profesionalnoj školi. "Moji roditelji ne žele da idem, ali neću imati izbora ako ne mogu da nađem posao. Moje šanse da ovde dobijem posao su samo 50/50 jer ekonomija nije dobra. Oko 80 odsto ljudi koji ovde napuste fakultet ostaje nezaposleno. Ako je moguće, pokušaću da podnesem zahtev za vizu da bih legalno otišao u Veliku Britaniju. Imam rođake u Engleskoj i znam da ću tamo dobiti posao.'
Zvanični podaci otkrivaju da je broj Albanaca koji traže azil u Velikoj Britaniji prošle godine porastao na skoro 16.000 – više od ukupnog broja u ostatku Evrope – pri čemu je većina stigla malim čamcima. Sekretar unutrašnjih poslova i bivši ministar inostranih poslova Džejms Kleverli pohvalio se prošlog meseca da je broj Albanaca koji su otkriveni po dolasku u Veliku Britaniju pao za 90 odsto u odnosu na svoj maksimum prošle godine. On je za smanjenje okrivio veću saradnju sa albanskim vlastima i povećanu spremnost da se vrate oni koji nemaju zakonsko pravo da ostanu, čime je Velika Britanija manje privlačna destinacija.
Ali mladi stanovnici Kukesa su insistirali na tome da je mnogo ljudi i dalje spremno da rizikuje svoje živote na opasnom putovanju preko Lamanša otvorenim čamcima ili krijumčarenim kamionima. 19-godišnji građevinski radnik rekao je: "Mislim da to samo znači da ljudi ulaze u Englesku a da niko ne zna, a zatim žive ilegalno. Nema smisla tražiti azil ako ćete biti odbijeni."
Stariji stanovnici rekli su za MailOnline o svom očaju što žive u oblasti koju je toliko mladih ljudi napustilo u potrazi za novim životima, posebno u Velikoj Britaniji. Musli Llehsi (60) koji je vlasnik hotela Amerika u Kukesu, rekao je: "Veoma sam zabrinut. Ne mogu da nađem ljude da rade za mene. Svi moji bivši konobari su u Velikoj Britaniji ili Nemačkoj. Čak je i tip koji je čuvao moj parking sada u UK. Ne mogu da krivim ljude što su otišli. Troškovi života su ovde visoki jer su plate niže. Imam šest rođaka u UK. Ušli su u kamion pre sedam godina i tamo su ilegalno. Oni rade u građevinarstvu i veoma su srećni. Ne vraćaju se. Ovde nema ništa za njih.'
Sa većinom stanova u stambenim blokovima mračnog izgleda, činilo se da su jedini znaci bogatstva bili luksuzni automobili sa volanom na desnoj strani sa britanskim registarskim tablicama, koji se povremeno mogu videti, a pripadaju Albanvima koji se vraćaju povremeno kući i očigledno se razmeću svojim bogatstvom.
Albert Halilaj, koji je prošlog septembra izabran za socijalističkog gradonačelnika opštine Kukeš, rekao je da nema statistiku o tome koliko je ljudi emigriralo iz tog područja, ali je insistirao da se taj broj smanjuje. On je rekao da se nada da će iskoristiti potencijal regiona kao turističkog područja, otvoriti radna mesta za planinske vodiče i u hotelima, pansionima, ugostiteljstvu i drugim uslugama. Gospodin Halilaj je rekao da se nada da će iskoristiti sredstva iz Velike Britanije za davanje dvogodišnjih poreskih olakšica ljudima koji se vraćaju iz UK i započinju poslove u vezi sa turizmom, zajedno sa grantovima između 5.000 i 40.000 evra.
BONUS VIDEO:
(MONDO)