Na istok i jug Ukrajine stigla je žestoka zima. Pored sporog nastavka vojnih dejstava, ovih dana obalu Crnog mora od Odese do ruskog Sočija zahvatile su snežne mećave i poplave, zbog kojih je veći deo područja ostao bez vode, struje i grejanja. To se posebno odnosi na aneksirani Krim, gde danima nema struje, a bez vode su i delovi poluostrva.
Posle manje-više neuspešne ukrajinske kontraofanzive u proleće i leto, izbio je pozicioni rat, jer ni Ukrajina ni Rusija trenutno nemaju dovoljno snage za uspešan napad, a kopaju u iščekivanju proleća, novi pokušaj ponovo bi mogao da usledi ukrajinski kontranapad, posebno u južnom pravcu, odnosno sprovođenje 'plana' o izbijanju na Azovskom moru. Međutim, iako se smatra da kontranapad nije dao željene rezultate, postignuti su neki uspesi, poput prelaska na levu obalu Dnjepra, što je dobra osnova za pripremu nove prolećne ofanzive 2024. godine. Osim toga, približili su se strateški važnom gradu Tokmaku, koji je udaljen oko 15 kilometara, a čije bi oslobađanje otvorilo put do Melitopolja kao ključne tačke za izbijanje na luku Berdjansk, odnosno obalu mora Mora Azov.
Međutim, komandant ukrajinske vojske Valerij Zalužni kaže da se rat pretvorio u pozicioni, čak i u ćorsokak, a za Ekonomist je rekao da takva situacija 'više igra na ruku Rusiji' jer joj omogućava da obnovi svoj vojni potencijal (na delu je novi talas mobilizacije) i izgradi nova odbrambena i fortifikaciona utvrđenja. Analitičari NATO-a, kako prenosi Bi-Bi-Si, ističu da 'odlučne operacije' verovatno ne treba očekivati tokom zime, ali smatraju da to ipak nije 'zastoj' jer obe strane ne zaustavljaju ofanzivne napade koji proizvode male, ali još uvek neke rezultate. Ukrajinski vojni analitičar Serhi Morfinov rekao je za Bi-Bi-Si da je trenutno više ruskih vojnika angažovano na kopanju rovova i izgradnji odbrambenih utvrđenja ispred Melitopolja – ali, zanimljivo, iza njega, prema Berdjansku – nego što ih ima na liniji fronta. Morfinov navodi da je cilj pozicionog rata da iscrpi protivnika i da ga stalno primorava da premesti svoje trupe i popuni rezervu. On to poredi sa bokserskim mečom. "U ovom trenutku nokaut nije moguć, ali je moguće iscrpiti protivnika i pobediti na bodove. Nijedna strana nema mogućnost da sve reši jednim udarcem, odnosno nokautom, ali serijom nokdauna nešto može već biti urađeno".
Međutim, zbog toga Kijev strahuje da će Zapad, gde ima sve više nesuglasica oko pomoći Ukrajini (Viktor Orban joj se ponovo usprotivio) i sankcija Rusiji (Slovačka je najavila da će blokirati 12. paket sankcija), 'naterati' ih na pregovore sa Moskvom bez obzira na to što se ne zna da li ih Kremlj želi i šta bi Rusi postavili kao uslov.
Nemački Bild piše da su Vašington i Berlin počeli da vrše pritisak na Vladimira Zelenskog da započne pregovore i da će njihova pomoć Ukrajini biti ograničena na taman toliko da Ukrajina održi trenutnu situaciju na frontu, odnosno da zamrzne situaciju. Nemački analitičar Julijan Reke, pozivajući se na izvore bliske vladi u Berlinu, navodi da Zapad želi da Ukrajina bude u 'strateški povoljnoj poziciji' za pregovore, ali je malo verovatno da će uspeti da ostvare sve svoje želje.
EU i SAD će Zelenskog postaviti kao uslov za vojnu pomoć, pregovore, pa čak i odustajanje od nove kontraofanzive na proleće 2024. Podsetimo, nedavno je američka TV stanica En-Bi-Si objavila, pozivajući se na izvore u Beloj kući, da sa Ukrajincima razgovaraju o uslovima i predlozima da Kijev pristane da pregovara sa Moskvom o okončanju rata. Međutim, vojni analitičari smatraju da je, piše Bi-Bi-Si, Ukrajina neočekivano imala više uspeha na moru, gde je zadala možda i odlučujući udarac ruskoj 'dominaciji' nad Crnim morem. Rusija više ne kontroliše u potpunosti severni deo Crnog mora, a napadi na štab ruske Crnomorske flote u Sevastopolju naterali su Ruse da deo svoje flote prebace u Feodosiju, ali i u rusku luku Novorosijsk i u bazu u paradržavnoj Abhaziji, otcepljenoj od Gruzije.
Na ovaj način Ukrajinci su nadoknadili neostvarene planove na kopnu. S druge strane, ispostavilo se da su Rusi uspešno zaustavili ukrajinski prodor na jugu, već mesecima pokušavaju da zauzmu grad Avdivka, u predgrađu Donjecka, a gledaju i put ka Kupjansk i možda Liman. Tako se ponavlja scenario iz Bahmuta, koji su ruske snage (tada još postojeći Vagner) uspele da uhvate tek posle punih devet meseci napornih borbi. To se sada ponavlja sa Avdivkom, što pokazuje mnoge slabosti ruske vojske – od komandnog kadra do očigledno slabog morala napadača.
Zanimljivo je da pojedini ruski vojni analitičari, o kojima pišu čak i prorežimski mediji, navode da su 'obaveštajni podaci i satelitski snimci koje Ukrajina dobija od NATO-a veći problem za Rusiju od zapadne pomoći u oružju'. Rusija je povećala svoju vojnu proizvodnju, iako ima sve više problema sa delovima koje je ranije nabavljala na Zapadu, a sada ih nema ili je skuplje i komplikovanije nabaviti ih preko 'trećih zemalja'. I pojedini ukrajinski analitičari poput Kirila Jakovljeva, prenosi Bi-Bi-Si, smatraju da su Rusi dobro pripremili odbranu i da imaju dovoljno snage da zaustave ukrajinske napade, iako smatraju da Rusi nemaju snage za neke ozbiljne kontraofanzive. Doduše, i sam Vladimir Putin je nedavno ponovio da 'Rusija ne odustaje od prvobitnih planova' koji su doveli do invazije Ukrajine.
Kada je reč o novom talasu mobilizacije, ruski nezavisni mediji govore o sve češćim protestima majki i supruga vojnika, koje traže njihov povratak kući. Putinov režim se bacio na sprečavanje širenja ovog nezadovoljstva, tim pre što počinje izborna kampanja za martovske predsedničke izbore, a Putin ne želi da 'rat i nezadovoljstvo majki' zasene njegovu sigurnu pobedu u petom predsedničkom mandatu. Nedavno je u Sankt Peterburgu osuđen mladić koji je pokušao da zapali kancelariju za mobilizaciju, a zabeleženo je još nekoliko napada u nekoliko gradova u unutrašnjosti Rusije. Putin se uglavnom mobiliše u ruskim provincijama, van evropskog dela Rusije, među nacionalnim manjinama i stranim radnicima, koje ucenjuje radnim i boravišnim dozvolama, čak i onemogućavajući slanje novca porodicama ako se ne odazovu na poziva, a na drugoj strani ne dira velike gradove poput Moskve, Sankt Peterburga i Sočija.
BONUS VIDEO:
(J.D./Jutarnji list)