Dve vesti objavljene istog dana. Jedan tačan, drugi izraz snažne želje da se potvrdi uticaj na globalne procese objavljen kao ekskluzivan. Reč je o članku u londonskom Tajmsu pod naslovom „Britanija priprema lidere Zapadne obale da upravljaju Gazom“. Grant Šaps, britanski ministar odbrane, kaže za dnevne novine da u Ramali, gde se nalazi sedište Palestinske uprave, koja vodi poslove na Zapadnoj obali, postoji britanski tim koji joj pomaže da se pripremi za preuzimanje administracije pojasa Gaze. kada se okonča sukob Izraela i Hamasa. Autorka teksta Larisa Braun je britanska duhovita, pa citirajući ministrov citat, „na kraju krajeva, mislim da će rešenje verovatno biti Palestinske vlasti koje moraju biti sposobne za nivo upravljanja koji će zahtevati veliku količinu međunarodnih pomoć i podršku, a mi to još nismo postigli“, dodaje ona: "Nejasno je kako će to funkcionisati u praksi, a analitičari su to opisali kao neizvestan san".
Upravo na Levantu Velika Britanija je doživela poraz koji joj je definitivno oduzeo status velike sile, bila je to Suecka kriza 1956. godine, kada je američki predsednik Dvajt Ajzenhauer proterao britanske, francuske i izraelske trupe iz Sueckog kanala. London nikako ne može da shvati da je od tada sporedna sila, marioneta SAD, koja je izlaskom iz EU izgubila važan deo svog globalnog uticaja. Ozbiljniji od britanskog ministra odbrane je šef egipatske diplomatije Sameh Šukri. , koji želi da vidi palestinske vlasti da upravljaju pojasom Gaze, ali o tome raspravlja u Vašingtonu sa američkim državnim sekretarom Antonijem Blinkenom, a na sastanku će biti i nekoliko ministara inostranih poslova arapskih država.
U ozbiljnom novinskom izveštaju Blumberga, Muhamed Štaje, premijer palestinske vlasti, rekao je da bi njegov preferirani ishod sukoba bio da Hamas postane mlađi partner unutar Palestinske oslobodilačke organizacije, pomažući u izgradnji nove nezavisne države koja uključuje Zapadnoj obali, Gazi i Istočnom Jerusalimu. Dodajući da Samouprava radi sa SAD na planu upravljanja pojasom Gaze kada se sukob završi. Štaje je među prvima javno rekao ono što već neko vreme visi nad svim razgovorima, Hamas je nemoguće iskoreniti. Tačnije, moguće je razbiti vojnu infrastrukturu, izbaciti veliki broj boraca iz mašine, likvidirati brojne vojne komandante, ali Hamas ima i civilno krilo koje je duboko inkorporirano u palestinski korpus u Pojasu Gaze i oni nastoje da se nametnu kao odgovor na korumpiranu i nesposobnu vladu palestinske partije Fatah, koja upravlja Zapadnom obalom.
Pokušaj iskorenjivanja tog dela Hamasa bio bi kontraproduktivan, izazivajući još burniju, negativnu reakciju stanovništva nego što će uslediti kada se sukob završi zbog velikog broja civilnih žrtava, među kojima i previše dece i žena. SAD sve više upozoravaju Izrael da mora prestati da ubija civile.
Političari raspravljaju o rešenju pojasa Gaze nakon sukoba, gotovo potpuno ignorišući da uspeh stvaranja uređenog društva zavisi pre svega od suočavanja sa traumom lokalnog stanovništva, koje je u izraelskim napadima izgubilo brojne članove porodice, rođake, prijatelje i imovinu. Podjednako je važno sa izraelske strane da ublaži psihičke patnje talaca, njihovih porodica i javnosti koja traži odmazdu. Pomirenje je preduslov za uspeh svake administracije u pojasu Gaze, i to je proces koji će trajati i u kome, gotovo paradoksalno, izvesnu ulogu, čak i pozitivnu, može da odigra i civilni deo Hamasa. U tom svetlu treba posmatrati i diskusije koje zahtevaju da vojni vrh Hamasa napusti pojas Gaze.
Štaje već vrši dužnost, ovog vikenda će odleteti u Katar da zatraži da prebaci značajnu finansijsku podršku Hamasu Palestinskim vlastima kako bi dobio dodatna sredstva koja će hitno biti potrebna kada se sukob završi.
Dok britanski ministar govori, američka potpredsednica Kamala Haris je 2. decembra jasno definisala principe pristupa postkonfliktnom rešenju pojasa Gaze u vidu „pet NE“: nema prisilnog raseljavanja,, nema ponovnog okupacije od strane Izraela, bez opsade ili blokade, bez smanjenja teritorije i bez upotrebe Gaze kao platforme za terorizam. Izrael nije rekao da prihvata te principe.
Na toj razumnoj, izvodljivoj i održivoj osnovi, arapski ministri razgovaraju u petak u Vašingtonu, očekujući da SAD preuzmu vodeću ulogu. Poznato je da arapske zemlje nerado prihvataju ulogu sređivanja pojasa Gaze nakon sukoba, Egipat jer je zabrinut da bi u tom slučaju deo palestinskog korpusa mogao da pređe na Sinaj, a takođe ne želi da daje podsticaje. Muslimanskom bratstvu da podigne glavu zbog učešća Kaira u svrgavanju Hamasa . Bahrein je potpisao normalizaciju odnosa sa Izraelom, čuveni Abrahamov sporazum, a sada raste pritisak javnosti da se izraelsko diplomatsko predstavništvo protera. Arapski lideri su skloni narušavanju moći Hamasa, ali njihova javnost, zbog decenije indoktrinacije, podržava Palestince gotovo bezuslovno, a Hamas vide kao deo otpora kako ga opisuje turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, a u Evropi ima političara koji smatrati ga takvim.
Tako Islamska Republika Iran preko Bahreina, gde sunitska kraljevska kuća vlada šiitskom većinom, polako podstiče nezadovoljstvo. Teheran sada ne želi sukob, ali želi uslove u kojima bi se formirala jedinstvena, palestinska država, što bi sve trebalo da posluži jačanju njegovog uticaja u regionu.
Izrael je glavna prepreka za izgradnju palestinske države u Pojasu Gaze jer je premijer Benjamin Netanjahu 'Bibi' posvetio svoju karijeru rušenju planova dve države zacrtanih u sporazumu iz Osla. Podržavaju ga radikalni desničari, a takvom razmišljanju je sklona i javnost. Biće potrebna velika politička odlučnost i razum, strpljenje, a Netanjahu je u tom pogledu uskraćen.
Sadašnji sukob je krvav, tragičan, ali je od presudne važnosti da se, kada prestane, steknu uslovi za stvaranje stabilnosti. Bez Netanjahua biće lakše, sa racionalnim delom Hamasa, sa obnovljenom palestinskom samoupravom, naziru se optimistični ishodi.
BONUS VIDEO
(Mondo/Jutarnji.hr/M. Š.)