Izraelski sudovi vratili su se u normalno funkcionisanje 4. decembra, posle skoro dvomesečne pauze zbog rata u Gazi. Među suđenjima koja će se nastaviti je i ono protiv premijera Benjamina Netanjahua, koji je optužen po jednoj tački optužnice za primanje mita i tri tačke za prevaru, a koje on negira i odbacuje.
Više od četiri godine otkako su podignute optužnice, one su bile predmet intenzivne debate u izraelskoj politici. Netanjahu je odbio da podnese ostavku tokom suđenja, tvrdeći da to neće ometati njegovu funkciju premijera. Međutim, sada njegovi advokati traže odlaganje, poručujući da nema vremena za pripremu - zbog rata.
Ali pravo pitanje je da li Netanjahu zaista vodi Izrael u njegovim ratnim naporima. Izraelski zvaničnici tvrde da vojne odluke uglavnom donosi ministar odbrane Joav Galan, zajedno sa još dva bivša generala, Benijem Gancom i Gadijem Ajzenkotom, dvojicom lidera centrističke Partije nacionalnog jedinstva. Obojica su se pridružila vladi ubrzo nakon što je Hamas napao Izrael 7. oktobra da bi služili u novom ratnom kabinetu.
Ova grupa, koja ima ukupno pet članova, donosi sve ključne odluke u vezi sa ratom, ali je Netanjahu uglavnom izolovan unutar nje, piše The Economist. Galan, član premijerove stranke Likud, nije u milosti svog lidera otkako je Netanjahu neuspešno pokušao da ga svrgne u martu. Netanjahu je takođe oprezan prema Gancu, koji je daleko ispred njega u istraživanjima javnog mnjenja - tri četvrtine Izraelaca je nedavno reklo da želi da Netanjahu podnese ostavku, bilo odmah ili nakon završetka rata.
Trojica bivših generala u ratnom kabinetu mnogo su bliži generalima Izraelskih odbrambenih snaga (IDF) nego Netanjahuu, na koga je pokušao da prebaci krivicu za debakl 7. oktobra, kada je Hamas uhvatio Izrael nespremnog u iznenadnom napadu koji je odneo 1.200 života Izraelaca.
Među odlukama na koje je Netanjahu imao mali uticaj bio je "tajming" kopnene ofanzive u Gazi. Drugi je bio prihvatanje jednonedeljnog prekida vatre u zamenu za oslobađanje 110 talaca, većinom žena i dece, prema visokim izraelskim zvaničnicima.
U međuvremenu, izraelski premijer se nalazi u svojevrsnoj zamci unutar tvrdolinijske koalicije, u kojoj su mu ruke uglavnom vezane. Pre rata, glavne centrističke stranke odbijale su da budu deo vlade koju je vodio premijer kome se sudi za korupciju. Dakle, pre godinu dana, Netanjahu se vratio na vlast posle 18 meseci u opoziciji bacivši se na milost i nemilost krajnje desničarskim strankama kako bi formirao većinu. I sada drže njegovu političku sudbinu u svojim rukama.
Kao rezultat toga, Netanjahu ima veoma mali uticaj kada je u pitanju budžet, koji kontrolišu verske stranke u njegovoj koaliciji. Oni su zauzvrat izdvojili milijarde šekela za jevrejska naselja i verske škole na Zapadnoj obali. Takođe, on ne može da blokira druge desničarske politike, kao što je masovno izdavanje dozvola za oružje od strane ministra nacionalne bezbednosti Itamara Ben-Gvira, koji vodi krajnje desničarsku stranku Jevrejske snage.
Politička paraliza Benjamina Netanjahua znači da on ne može da planira šta da radi sa Gazom kada borbe prestanu. Ekstremno krilo njegove koalicije želi da trajno zadrži izraelske oružane snage na teritoriji, ali SAD, ključni izraelski saveznik, želi da se Izrael potpuno povuče i ostavi revitalizovanu palestinsku vlast (PA) da preuzme kontrolu. Međutim, pod pritiskom svojih krajnje desničarskih ministara, Netanjahu je morao da stavi veto na saradnju sa PA, koju njegov ministar finansija poriče da finansira.
Pobuna u Likudu
Netanjahu svoju političku slabost takođe čini vidljivom nesposobnošću da obuzda mlađe ministre koji daju zapaljive i štetne komentare i izjave. Među njima su ministarka obaveštajnih službi - ona ima glasnu titulu, ali nema stvarnu vlast nad izraelskim obaveštajnim službama - koja je pozvala da se ljudi iz Gaze presele u Egipat, i ministarka za pitanja i nasleđe Jerusalima, koja je javno zastupala ideju o baciti nuklearnu bombu na Gazu...
Unutar vladajuće partije Likud u toku je svojevrsna pobuna. Galant i Nir Barkat , nezavisni ministar ekonomije, su među onima za koje se smatra da razmatraju kandidaturu za lidera. Međutim, Netanjahu i dalje kontroliše svoju stranku i bilo bi ga teško ukloniti.
Postoje dva načina da se smeni premijer. Jedan je putem mere "konstruktivnog nepoverenja" pri čemu većina u Knesetu, izraelskom parlamentu, glasa za novog premijera iz redova svojih članova. Uskoro bi mogla da se pojavi parlamentarna većina koja se protivi Netanjahuu, ali je manje verovatno da će se Kneset složiti oko zamene s obzirom na brojne frakcije u parlamentu.
Verovatniji ishod je da će, kada se smanji intenzitet rata u Gazi, doći do brzog raspuštanja Kneseta. U tom slučaju, šesti izbori u Izraelu za manje od šest godina bili bi održani do sredine sledeće godine, a glavna tema ponovo bi bio politički opstanak Benjamina Netanijahua.
BONUS VIDEO:
(MONDO/N.D.)