Kijev je prethodnih dana bio meta ruske artiljerije. Dugo prestonica Ukrajine nije bila napadnuta, sve dok Kremlj nije odlučio da u poslednjim danima 2023. godine pokrene masovni raketni udar kada je ispaljeno više od 500 različitih projektila, piše "New York Times".
U petak 29. decembra, u jednom od najvećih raketnih napada od početka ruske "specijalne vojne operacije", 35 projektila probilo je ukrajinski sistem protivvazdušne odbrane (PVO). Kijev je na to odgovorio gađanjem civilnih ciljeva u Belgorodu kada je stradalo najmanje 25 ljudi, među kojima ima i dece.
Ukrajina koristi moderne, Zapadne PVO sisteme i smatralo se da će veći gradovi poput Kijeva biti zaštićeni. Međutim, Rusija je ispalila toliko veliki broj raketa da se ovaj sistem pokazao nemoćnim.
Ukrajinski PVO je uspeo da obori samo 87 od 122 rakete koje je ispalila Rusija. Ovo je samo oko 70 odsto od ukupnog broja, dok sve hipersonične i balističke rakete nisu presretnute.
"Ovo je preopteretilo ukrajinski sistem pvo", rekao je Sergej Kuzan, šef istraživačke grupe Ukrajinski centar za bezbednost i saradnju.
Rusija je nekoliko meseci pripremala ovaj raketni napad. Izvela je više "talasa" napada.
"Napad u petak bio je dobro isplaniran. Rusija je koristila bespilotne letelice, balističke i hipersonične rakete, kombinujući ih u različite udarne talase i lansirajući ih sa različitih mesta", dodao je Kuzan.
Nakon što je Ukrajina uzvratila napadima na Belgorod, Rusija je izvela novi napad, još brutalniji od prvog. Mete su bile Kijev i Harkov.
U tom napadu korišćene su krstareće rakete "KH-101" i "KH-555", kao i dron-kamikaze "Geran-2" prema informacijama ruskog Ministarstva odbrane. Rusko Ministarstvo odbrane se oglasilo saopštenjem i navelo je da su eliminisani i pripadnici jedinice "Kraken" koja je navodno pripremala diverzije na ruskoj teritoriji.
MONDO redakcija informacije o sukobu u Ukrajini prenosi u skladu sa dužnom novinarskom pažnjom, koristeći izvore koji se oslanjaju na dugogodišnji kredibilitet kada je u pitanju istinitost informacija koje objavljuju. Svesni smo činjenice da se u informacije o ratu često umeša i propaganda, naročito kada su manje relevantni izvori u pitanju. Zbog toga pozivamo vas, naše čitaoce, da nam skrenete pažnju ukoliko primetite netačnu informaciju, kako bismo ispravili nenamerne greške. Pišite nam na redakcija@mondo.rs.
BONUS VIDEO:
(MONDO/A.B.)