Ruski predsednik Vladimir Putin pokušava da ubedi Zapad da izda Ukrajinu pregovorima koji isključuju Kijev, saopštio je američki istraživački centar Institut za proučavanje rata (ISV). Analitičari ISV smatraju da je Putin namerno preformulisao rat na unutrašnjem i međunarodnom planu kao borbu protiv Zapada, a ne Ukrajine, što bi mu dalo jaču poziciju za pregovaračkim stolom.
Ruski lider je, zapravo, identifikovao Zapad kao "neprijatelja“ Rusije i implicirao da se Rusija bori u Ukrajini da bi pobedila Zapad. Putin je to rekao odgovarajući na pitanje ruskog vojnika o pomoći Zapada Ukrajini tokom sastanka u vojnoj bolnici u ponedeljak, rekavši da samo pitanje Rusije nije neophodno da bi Zapad pomogao Ukrajini, već da je Zapad zapravo ruski neprijatelj.
Putin je dodao da Ukrajina sama po sebi, kako je rekao, nije neprijatelj Rusije, ali da su zapadni akteri "koji žele da unište rusku državnost“ i ostvare "strateški poraz Rusije na bojnom polju“ neprijatelji Rusije. On je, kako je istakao, utvrdio da zapadne elite pokušavaju da razbiju Rusiju na pet delova i da to pokušavaju da urade koristeći Ukrajinu, ali da se situacija na prvim linijama fronta menja i da će se Rusija "brže nositi sa (Zapadom)" nego što se Zapad može nositi s Rusijom na ratištima u Ukrajini".
On je dodao da problem nije u zapadnjačkim isporukama pomoći Ukrajini i napomenuo da je Ukrajina već "potpuno uništena", da od te zemlje "nema ništa" i da, kako je rekao, postoji samo zahvaljujući dobročinstvu.
"Putin verovatno namerno i lažno prikazuje Ukrajinu kao neposredovanog piona u sukobu Rusije i Zapada da bi prikrio svoje ekspanzionističke i maksimalističke ciljeve uspostavljanja pune efektivne ruske kontrole nad Ukrajinom“, navodi se u najnovijem izveštaju ISV. Ocenjuje se i da je njegova namera da pregovara isključivo sa Zapadom o budućnosti Ukrajine u okviru ruske sfere uticaja i samo o tome da Zapad napusti Ukrajinu.
ISV ističe da u njegovim nedavnim komentarima i izjavama nema indicija koje bi ukazivale da je zainteresovan za mirovne pregovore sa samom Ukrajinom. Putin je, u stvari, implicirao da Rusija vodi egzistencijalni rat protiv Zapada u Ukrajini i ustvrdio da se zapadna retorika u poslednje vreme preusmerila na to kako da se "brzo okonča sukob“. "Ova formulacija implicira da Putin sukob i potencijalne pregovore vidi kao nešto između Rusije i Zapada, a ne kao sukob i potencijalne pregovore između Rusije i Ukrajine. Kako navodi ISV, Putin postavlja uslove informisanja kako bi pregovorima ubedio Zapad da izda Ukrajinu.
Takođe, moguće je da Putin proširuje svoje ratne ciljeve u Ukrajini kako bi uvukao Zapad u sukob u nastojanju da stvori uslove za trajno jačanje ruske vojske i da istovremeno opravda velike gubitke na bojnom polju.
"Rusija nije ostvarila skoro nikakve značajne dobitke na terenu 2023. uz visoke troškove ljudstva, uprkos Putinovim apsurdnim tvrdnjama od 1. januara da samo naređuje ruskim trupama da pokrenu ofanzive koje neće generisati značajne gubitke“, kažu analitičari američkog istraživačkog centra. .
Britansko Ministarstvo odbrane saopštilo je krajem prošlog meseca da je prosečan dnevni broj ruskih žrtava u Ukrajini, prema njihovim tvrdnjama, porastao za skoro 300 ljudi tokom protekle godine, a da bi ruski gubici mogli da porastu na više od pola miliona. do kraja 2024. Takođe, u proceni američkih obaveštajnih službi sa deklasifikovanih podataka objavljenoj u Kongresu sredinom decembra navodi se da su ruske snage izgubile 315.000 ljudi od početka invazije na Ukrajinu u punom obimu.
"Tako teški gubici zbog malih teritorijalnih dobitaka verovatno će naterati Putina da predstavi snažno i ideološko opravdanje za nastavak dugotrajnog rata u koji je uvukao Rusiju. Ukrajini nisu potrebna tako uvrnuta opravdanja za teške gubitke i patnje koje Putinova invazija nanosi njenom narodu, iako ukrajinske vojne operacije ne daju željene rezultate. Rat je zaista egzistencijalan za Ukrajinu, kao što nije za Rusiju“, zaključuje se.
(Mondo)