Nakon invazije Rusije na Ukrajinu i brzine izbijanja rata, Evropa je u strahu od ruskog napada. NATO jača svoje odbrambene sposobnosti ka granici sa Rusijom, a nekadašnje države članice Sovjetskog saveza se pitaju da li bi SAD i saveznici izložili svoje trupe riziku ukoliko Putin odluči da sukob preusmeri na druge frontove.
Čitava Evropa počela je da se komeša nakon što su obaveštajni izvori izneli zabrinutost da bi Rusija mogla da pokrene napad na zemlje EU u zimu 2024-2025, što bi praktično značilo izbijanje Trećeg svetskog rata. Prema "Bildu", ova potencijalna agresija zavisi od ishoda američkih predsedničkih izbora 2024, posebno ako se Sjedinjene Države zateknu "bez lidera" nakon njih.
Predsednička tranzicija u SAD
Obaveštajni izvori ukazuju na to da bi Rusija mogla da iskoristi priliku tokom tromesečnog tranzicionog perioda u SAD, od izbora u novembru 2024. do inauguracije predsednika u januaru 2025. Rizik se povećava ako aktuelni predsednik Džo Bajden ne obezbedi reizbor, a bivši predsednik Donald Tramp, poznat po kritikama količine pomoći Kijevu, ponovo uđe u Belu kuću, piše MSN.com.
Češki predsednik Petr Pavel je ranije ovog meseca rekao da Putin čeka američke izbore 2024, nadajući se da će, bez mešanja bilo koje evropske države, pregovarati o budućnosti rusko-ukrajinskog rata sa Trampom. Njegova bivša koleginica iz Litvanije, Dalija Gribauskajte, nedavno je rekla da je mogućnost povratka Trampa, koji je već najavio da se neće obavezati na podršku Ukrajini, zabrinjavajuća. "NATO bi mogao da bude oslabljen ishodom ovih izbora. Imamo rukovodstvo na Istoku koje je spremno da se bori, da ratuje, da menja svet. Ali nemamo takvo vođstvo na Zapadu", rekla je ona.
Potencijalni napad na Evropu tokom tranzicije
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je takođe izrazio zabrinutost oko toga kako bi američki izbori 2024. mogli značajno da utiču na tok ruskog rata u Ukrajini. On je prošle nedelje upozorio da bi povratak Trampa mogao da ima "veliki uticaj" na rat u Ukrajini. "Ako politika sledećeg predsednika, ko god da je, bude drugačija prema Ukrajini, hladnija ili štedljivija, onda mislim da će ovi signali imati snažan uticaj na tok rata", rekao je on.
Zastoj američke i evropske pomoći navodi ukrajinske saveznike da razmišljaju o nečemu što su odbijali i da pomisle u ranim danima ruske invazije - da bi Rusija mogla da pobedi. Sa više od 110 milijardi dolara pomoći koja nije primljena zbog političkih sporova u Vašingtonu i Briselu, sve je upitnije koliko dugo će Kijev moći da zadržava ruske snage i brani svoje gradove, elektrane i luke od raketnih napada. Zelenski je ocenio da je Tramp "drugačija ličnost" od Bajdena i da će zbog toga imati "drugačiju politiku". Ipak, nada se da će se zadržati glavne linije američke politike prema Kijevu. "Uveren sam da nas SAD neće izdati", rekao je on.
Nemački tink-tank DGAP objavio je upozorenje zapadnim nacijama o mogućem direktnom napadu Rusije protiv NATO za šest do 10 godina. U međuvremenu je poljska nacionalna bezbedonosna agencija procenila da će to biti brže i da bi Rusija mogla da napadne NATO za manje od 36 meseci. Šef poljskog Biroa za nacionalnu bezbednost Jacek Severa rekao je ranije ovog meseca da će zemlje istočnog krila NATO za tri godine ući u direktnu vojnu konfrontaciju sa Rusijom, odbacujući procenu Nemačkog saveta za spoljne poslove da bi Rusija mogla da izvrši invaziju na članicu alijanse za šest godina.
"Ako želimo da izbegnemo rat, zemlje NATO na istočnom krilu treba da usvoje kraći, trogodišnji vremenski period da se pripreme za konfrontaciju", rekao je on. Poljski zvaničnici spekulišu da bi Rusija mogla da ima na meti NATO članice u Istočnoj Evropi, uključujući Poljsku, Estoniju, Rumuniju i Litvaniju.
Alarm na Baltiku
U baltičkim državama zvaničnici već poručuju javnosti da bude spremna za sledeći rat jer, kažu, Putinove snage neće biti uništene u Ukrajini. Uprkos Bajdenovim javnim uveravanjima, bivše članice SSSR-a pitaju se da li bi SAD i drugi saveznici zaista izložili svoje trupe riziku da ih brane. Nakon aneksije Krima 2014. baltičke države povećale su izdatke za odbranu, a sve češće upozoravaju na opasnost od Rusije. Litvanija se plaši da će se naći prva na meti Rusije ako Ukrajina izgubi.
Zemlja stisnuta između ruskog satelita Belorusije i ruske enklave Kalinjingrada sprema se za eskalaciju rata u Ukrajini i pokušaj Putina da pređe njihovu granicu. Veliki broj Litvanaca se sada vraća iz Irske, gde su do sada radili, idu u vojsku, patroliraju duž koridora Suvalki, a na desetine njihovih dobrovoljaca je već otišlo na ukrajinska ratišta.
Nemačka trajno raspoređuje trupe u Litvaniji
U međuvremenu je Nemačka najavila trajno raspoređivanje trupa u Litvaniji, u strahu od ruske invazije, upravo blizu koridora Suvalki, uske tačke koja povezuje Kalinjingrad i Belorusiju, za koju zapadni vojni planeri upozoravaju da bi verovatno bila jedna od prvih meta Rusije ukoliko ova eskalira rat u Ukrajini u sukob sa NATO. "Spremni smo da branimo teritoriju NATO", rekao je prošle nedelje ministar odbrane Boris Pistorijus.
Glavni deo nemačke vojne jedinice koja će biti raspoređena u Litvaniji počeće da pristiže 2025. a punu borbenu gotovost će dostići do 2027. Nemačka takođe želi da unapredi odbrambenu saradnju sa Poljskom. "Moramo da smislimo kako da se najbolje postavimo na istočnom boku na osnovu odbrambenih planova NATO", rekao je Pistorijus.
Početkom prošle godine je kancelar Olaf Šolc najavio "prekretnicu", a u maju 2022. postignut je sporazum o 100 milijardi evra za modernizaciju vojske. "Dojče vele" piše da Nemačka razmatra ponovo uvođenje obavezne vojne službe, suočena sa nedostatkom borbenih aviona, fregata, ali i vojnika. Prema navodima Bundesvera, Nemačka je krajem oktobra 2023. na raspolaganju imala 181.383. vojnika, a u vreme Hladnog rata
Francuska jača odgovor na istoku
U sklopu jačanja vojnog odgovora na istoku, Francuska rotira svoje trupe kroz Estoniju od 2017. kao deo pojačane prisutnosti NATO, a predsednik Emanuel Makron dodatno je pojačao misiju LYNX, koja sada ima 300 vojnika, u saradnji sa američkim i britanskim trupama. Ova zajednička taktička saradnja ima za cilj ne samo obuku Estonske odbrambene lige (EDL) već i prilagođavanje francuskih vojnih snaga na ratovanje visokog intenziteta u savezničkom okruženju.
Vojna saradnja Francuske i Estonije, koje seže do 2011, reflektuje širu promenu u francuskoj odbrambenoj politici. Francuska vojska se povlači iz postkolonijalnih afričkih zemalja i jača prisutnost u istočnoevropskim regionima. Početkom 2023. je uspostavila kopnenu komandu za Evropu, a povećana vojna oprema poslata je u Estoniju radi osiguranja dugoročne stabilnosti. "Rusija se ne plaši NATO", upozorio je ranije ovog meseca načelnik estonske vojske Martin Herem i ocenio da bi ruska vojska mogla da bude spremna da napadne NATO u roku od godinu dana nakon završetka rata u Ukrajini.
Moldavija kao sledeća meta
Načelnik Generalštaba belgijske vojske Mišel Hofman upozorio je prošle nedelje da bi, nakon Ukrajine, sledeće mete Rusije mogle da budu baltičke zemlje i Moldavija. "Evropa mora hitno da se pripremi i jasno stavi do znanja da može da se brani i da će uzvratiti napad ako bude potrebno", rekao je on, preneo je Politico.
Američki i moldavski zvaničnici tvrde da Rusija iza kulisa vodi veliku operaciju vršenja uticaja kako bi destabilizovala aktuelnu vladu u Kišinjevu sa očiglednim ciljem instaliranja one marionetske, naklonjene Moskvi. Predsednica Moldavije Maja Sandu je u februaru ove godine optužila Moskvu za pokušaj rušenja vlasti u toj zemlji. Planovi Rusije o državnom udaru u Moldaviji, kako je rekla, uključuju proteste i angažovanje učesnika na vojnoj obuci, kao i građana Ruske Federacije, Belorusije, Srbije i Crne Gore, da napadnu zgrade vlade i sruše vladu.
U martu je Majkl Karpenter, stalni predstavnik SAD u OEBS-u, rekao da je konačni cilj "podrivanje prozapadne vlade predsednice Sandu i vraćanje zemlje, koja je proglasila nezavisnost od SSSR-a 1991, nazad u rusko okrilje". Nešto ranije tog meseca je moldavska policija rekla da je uhapsila članove grupe "pod kontrolom Moskve", kojoj je cilj destabilizacija te malene države bivšeg SSSR-a.
Finska jača vojne veze sa SAD
Finska, koja je ove godine pristupila NATO-u, što je naišlo na upozorenja Moskve, pojačala je svoju odbranu i nastoji da ojača bezbednosne veze sa SAD. Putin je prethodno najavio da Rusija planira da rasporedi još trupa duž granice sa Finskom, najduže između Rusije i jedne članice NATO. "Do sada nije bilo problema. Sada će ih biti", upozorio je on. Finska je takođe izrazila zabrinutost zbog orkestrirane krize "veštačke migracije" na finsko-ruskoj granici, sugerišući da Rusija primenjuje takvu taktiku kao deo šire strategije za destabilizaciju zapadnih zemalja.
BONUS VIDEO:
(Blic/MONDO/N.D.)