Tramp istakao da će 'ohrabriti' Rusiju da radi šta želi sa saveznicima koji ne ulažu dovoljno novca u vojsku.
Donald Tramp, koji je na dobrom putu da postane republikanski kandidat za predsednika, izazvao je bes zapadnih partnera kada je u nedelju nagovestio da SAD možda neće braniti NATO saveznike od potencijalnog napada Rusije koji ne troše dovoljno novca na odbranu. Trampova izjava je najnoviji slučaj u kojem je stao na stranu režima Vladimira Putina. To znači da 77-godišnji bivši predsednik ili ne razume kako NATO funkcioniše ili iskrivljuje istinu radi političke dobiti, piše AP.
Na predizbornom skupu u Konveju u Južnoj Karolini u subotu, Tramp se prisetio kako je, kao predsednik SAD, rekao jednoj članici NATO da će uskratiti američku pomoć i 'ohrabriti' Rusiju da radi šta želi sa saveznicima koji ne ulažu dovoljno u vojsku. Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg uzvratio je neobično oštrom izjavom da Tramp ugrožava bezbednost cele transatlantske alijanse. Trampova izjava se nije dopala ni aktuelnom predsedniku Džou Bajdenu.
"Priznanje Donalda Trampa da namerava da Putinu da zeleno svetlo za još rata i nasilja, da nastavi svoj brutalni napad na slobodnu Ukrajinu i da proširi svoju agresiju na narod Poljske i baltičkih država je užasno i opasno", rekao je Bajden. Tokom Obamine administracije, 2014. godine, članice NATO su se složile da krenu ka cilju trošenja 2% BDP-a na nacionalnu odbranu do 2024. godine.
Na poslednjem samitu u Litvaniji, članice NATO su ponovo dale obećanje da će potrošiti najmanje 2% BDP-a na svoju vojsku, ali nije nametnut rok za postizanje tog cilja.
Članice NATO ne plaćaju članstvo u organizaciji i ne duguju ništa osim doprinosa u administrativni fond. Tramp očigledno nije mislio na ta administrativna plaćanja. Da bi mogli da doprinesu zajedničkoj odbrani, svaka članica bi morala da potroši 2% BDP-a na odbranu, ali to je dobrovoljan cilj i niko nije dužan da to čini. Zemlje ne plaćaju novac NATO, već ga ulažu u sopstvene oružane snage.
Portal Forces.net je izneo podatke o tome koliko svaka država članica izdvaja za nacionalnu vojsku. NATO ima 31 članicu, a Finska je poslednja pristupila alijansi prošle godine. Samo 11 država članica izdvaja više od 2% BDP-a, a zanimljivo je da su ispod crte Francuska (1,90%), Nemačka (1,57%) i Norveška (1,67%).
Poljska i Grčka su na samom vrhu. Sa 3,90% BDP-a Poljska izdvaja čak više od SAD (3,49%). Na trećem mestu je Grčka sa 3,01 odsto. Zemlje članice koje se graniče sa Rusijom povećale su svoja izdvajanja za NATO od početka invazije. Tako Estonija izdvaja 2,73% BDP-a, Litvanija 2,54%, Finska 2,45%, Rumunija 2,44%, Mađarska 2,43% i Letonija 2,07%. Iznad linije su i Velika Britanija 2,07% i Slovačka 2,03%.
Zemlje članice koje ne dostižu postavljeni cilj od 2% su Francuska (1,90%), Crna Gora (1,87%), Severna Makedonija (1,87%), Bugarska (1,84%), Hrvatska (1,79%), Albanija (1,76%), Holandija (1,70%), Norveška (1,67%), Danska (1,65%), Nemačka (1,57%), Češka (1,50%), Portugal (1,48%), Italija (1,46%), Kanada (1,38%), Slovenija (1,35%), Turska (1,31%), Španija (1,26%), Belgija (1,13%) i Luksemburg (0,72%).
Ruska invazija na Ukrajinu u februaru 2022. dala je članovima dodatni podsticaj da ojačaju svoje armije. Organizacija Severnoatlantskog pakta osnovana je posle Drugog svetskog rata sa ciljem da se zaustavi širenje sovjetske kontrole u Evropi jer je Sovjetski Savez počeo da širi svoj uticaj u Istočnoj Evropi. Ruski predsednik Vladimir Putin je godinama upozoravao da Moskva širenje NATO vidi kao pretnju.
BONUS VIDEO:
(MONDO/U. M.)