Robotizovana letelica, prva u organizaciji privatne kompanije i s umetničkim predmetima, spustila se na Zemljin prirodni satelit.
Svemirska letelica "Odisej”, koja je preksinoć sletela na Mesec, prvi je objekat američke proizvodnje koji je sleteo na Zemljin satelit u poslednjih više od pedeset godina. Doduše, za razliku od kraja šezdesetih i početka sedamdesetih godina prošlog veka, vremena legendarnog svemirskog programa „Apolo”, ovog puta je to bilo bez astronauta – reč je o robotizovanom sistemu kojim se upravlja sa Zemlje. Ali, SAD imaju i planove za povratak ljudi na Mesec.
Američka svemirska agencija Nasa saopštila je da je ovaj lender, kako naziva taj tip letelice, uspešno sleteo i da se u njemu nalaze instrumenti čiji će podaci omogućiti pripremu budućih istraživanja Meseca s ljudskom posadom, javlja Si-En-En.
Naime, misija „Odiseja” ima cilj da proceni okruženje južnog pola Meseca pre nego što, prema planu, tamo ode i misija Nase s posadom, što se očekuje krajem 2026. godine. Ovaj svemirski let ući će u istoriju kosmičkih istraživanja – reč je o prvom sletanju na Mesec u organizaciji privatne kompanije (svi letovi do sada bili su državni projekti), a „Odisej” je na Zemljin satelit poneo i 125 minijaturnih skulptura, delo američkog autora Džefa Kunsa, što su prva umetnička dela na površini Meseca.
Kontrolori su po sletanju nekoliko minuta pokušavali da uspostave vezu s letelicom. To je izazvalo zebnju da je možda došlo do kvara, ali je signal na kraju stigao, što je izazvalo ovacije kontrolora, javlja Bi-Bi-Si. "Bez sumnje možemo da potvrdimo da je naša oprema na površini Meseca i imamo signal”, saopštio je direktor leta Tim Krejn.
Nasa je iznajmila prostor na „Odiseju” za šest naučnih instrumenata, a njen administrator Bil Nelson odmah je kompaniji „Intuitiv mašins” uputio čestitke za misiju, koju je opisao kao „trijumf”. Amerika se vratila na Mesec, konstatovao je on.
"Prvi put u istoriji čovečanstva, komercijalna kompanija, i to američka, lansirala je i organizovala putovanje tamo gore”, istakao je Nelson.
Kontrolori su prethodno morali da se pozabave tehničkim problemom, koji je skoro prekinuo misiju, čak i pre početka procedure spuštanja na Mesec. Naime, laseri, pomoću kojih se koji računaju visina i brzina letelice – nisu radili kako treba. Na sreću, na „Odiseju” je bilo nekoliko eksperimentalnih lasera Nase, koje su inženjeri daljinski uspeli da povežu s navigacionim računarima.
Svemirska letelica je sletela u 23.23 časova po srednjoevropskom vremenu. Nekoliko sati kasnije, iz kompanije su saopštili da se „Odisej” nalazi u položaju koji je i predviđen i da već šalje podatke, između ostalog i fotografije.
Kako je i planirano, sleteo je na kraterski teren, pored planinskog kompleksa nazvanog Malapert. To je, inače, najjužnija tačka na Mesecu na koju je do sada sletela neka svemirska letelica, na 80 stepeni južno. Nalazi se na užem spisku lokacija na koje Nasa razmatra da pošalje astronaute u sklopu ambicioznog programa „Artemis”, svojevrsnog naslednika „Apola”.
Na tom delu Meseca postoje veoma duboki krateri koje nikad nije obasjala sunčeva svetlost pa naučnici smatraju da u tim kraterima možda postoji zamrznuta voda.
"Led je važan, ako možemo da koristimo taj led na površini Meseca, manje je stvari koje ćemo morati da ponesemo sa Zemlje”, objašnjava Lori Glejz, direktor Nase za planetarne nauke.
"Mogli bismo da iskoristimo led da ga pretvorimo u vodu, između ostalog vodu za piće, kao i da iz njega izvučemo kiseonik i vodonik za gorivo i boce za disanje”, dodaje.
Naučnici će posebnu pažnju pokloniti proučavanju lunarne prašine. Kako su otkrili još astronauti „Apola”, prašina predstavlja ozbiljnu smetnju, jer oštećuje (grebe i začepljuje) njihovu opremu.
Do sada su, osim SAD, još samo četiri zemlje uspešno spustile svemirske letelice na površinu Meseca – nekadašnji Sovjetski Savez, Kina, Indija i Japan. Samo su Amerikanci to uradili s ljudskom posadom, poslednji put pre više od pola veka, i u doglednoj budućnosti planiraju da to ponovo urade.
BONUS VIDEO: Izgradnja puteva na Mesecu
(Mondo/Politika/M. Š.)