Novinar Skaj njuza Stjuart Remzi posetio je Haiti, koji je opisao kao zemlju koja se iz tropskog raja pretvorila u noćnu moru. Prema njegovim rečima, po dolasku u prestonicu Haitija, Port-o-Prens, bićete suočeni sa razmerama zločina koji će vas ostaviti bez daha. Ulice vrve od ljudi, ali su obavijene dimom zapaljenog smeća. Prosjaka ima na svakom ćošku, nezaposlenost je velika, a strah od kidnapovanja je konstantan.
Veći deo grada je zabranjeno područje - previše je opasno biti u oblastima koja su pod kontrolom stotinjak bandi. Maskirani policajci naoružani mitraljezima patroliraju, ali izgleda da imaju mali uticaj na stopu kriminala. Civilno društvo ne postoji zbog političkog neuspeha. Nema izabranih funkcionera, tj. državom upravljaju političari bez mandata i bez podrške građana.
Kolera se širi sirotinjskim četvrtima i milioni gladuju. Haiti se nije u potpunosti oporavio od razornog zemljotresa 2010. godine. Novinar Skaj njuza piše da se svaki put šokira koliko su stvari postale još gore od 2010. godine.
Bande su popunile prazninu koju je stvorila država
Haiti je zemlja koja se raspada, a bande su odlučile da popune prazninu koju je zemlja stvorila. Bande su te koje regrutuju, pružaju zaštitu i sigurnost onima koji ih prihvataju. Novinar Skaj njuza upoznao je jednog od vođa bandi koga je predstavio kao jednog od najpoznatijih i najglasnijih vođa.
Reč je o Džimiju Čerizije, čiji je nadimak Roštilj. Čerizije je bivši policajac koji je sada deo bande koja se zove G9. Ova grupa kontroliše oblast koja je skoro u centru prestonice. Među stanovništvom se priča da je nadimak dobio zbog načina na koji se odnosi prema žrtvama. Ali, njegovi prijatelji tvrde da je nadimak dobio zbog toga što je njegova majka, dok je bio dete, imala štand, roštilj sa piletinom. Čerizije je preživeo četiri pokušaja atentata i stalno je u pratnji naoružanih stražara. On je G9 predstavio kao grupu naoružanih mladića i devojaka čiji je cilj da pomognu onima koji žive u zloglasnim sirotinjskim četvrtima.
Situacija u ovoj karipskoj zemlji je toliko strašna da neke zemlje razmišljaju o tome da pošalju vojsku kako bi se uspostavio red, ali Čerizije veruje da bi to dovelo do katastrofe. On tvrdi da bi mnogi nevini ljudi bili ubijeni ako bi se pokušalo uspostavljanje reda uz upotrebu oružja. Neki tvrde da je Čerizije imao dve prilike da preuzme predsednički tron, ali da te prilike nije iskoristio.
Pod sankcijama je Velike Britanije i njenih saveznika zbog učešća u delima kojima se ugrožavaju mir, sigurnost i stabilnost Haitija. Među haićanskom elitom postoji stav da je Čerizije pijun većih igrača. Međutim, on to negira, uveravajući da je čovek iz naroda. Nije poznato da li je njegova G9 grupa saučesnik u ogromnom broju kidnapovanja.
"Mi ne kidnapujemo i ne silujemo. Svi smo očevi, imamo sestre, tetke, decu. I ja imam ćerku. Nikada ne bih dozvolio da se silovanje dešava oko mene. Ne ubijamo za novac, ali imamo oružje da se branimo, jer ne možemo dozvoliti da nas drugi ubiju", rekao je on.
Novinar Skaj njuza opisao je Čerizijea kao "prirodnog političara". Dok je šetao svojim komšilukom, neki su izašli da pozdrave Čerizijea. Sebe vidi kao revolucionara koji se bori protiv korupcije i oligarhije. Situacija u Port-o-Prensu je u nekim aspektima slična onoj u Alepu u Siriji. Na ulicama su okačeni čaršavi i ćebad kako bi se zaklonio pogled neprijateljskim snajperistima.
Česte otmice
Skaj njuz je takođe posetio lučki grad Port de Pe, koji je žarište u mreži krijumčarenja ljudi. Na putu do ovog grada pokušali su da izbegnu bande koje kontrolišu prohodne puteve. Na dan putovanja, grupa ljudi je kidnapovana na glavnom putu i tražena je otkupnina. Njihove porodice moraju pronaći novac u određenom vremenskom roku, a ako ne uspeju, njihovi najmiliji će verovatno biti ubijeni.
To je bezakonje u kombinaciji sa naizgled beskrajnim ciklusom korupcije, gladi i očaja koji primorava hiljade Haićana da napuste svoju domovinu, rizikujući svoje živote. Veliki je broj njih koji odlaze u Sjedinjene Američke Države. Obala Haitija je trebala da bude tropski raj, ali umesto toga njeni putevi su zatrpani smećem. Domovi se grade duž zagađenih vodotoka i obala reka. Realnost je da je Haiti tropska noćna mora za milione ljudi.
Hronologija značajnih događaja
Od 2010. godine na Haitiju se dogodilo nekoliko značajnih događaja. Glavni grad i njegovo šire područje pogodio je razorni zemljotres 2010. godine. Tom prilikom je stradalo više od 200.000 ljudi. Nakon toga, zemlja je počela da dobija stranu pomoć, ali se društvena, politička i ekonomska situacija pogoršala.
Bivši muzičar Mišel Marteli izabran je za predsednika 2011. godine. U periodu od 2012. do 2014. godine došlo je do talasa antivladinih protesta izazvanih korupcijom. Jovenel Moise je izabran za predsednika 2016. godine koji je vladao izvršenim naredbama zbog toga što su izbori otkazani usledpolitičkog zastoja.
U martu 2021. usledili su veliki protesti protiv njegove vladavine, sa demonstranti su tom prilikom pozivali na okončanje Moiseove "diktature". Grupa od 28 plaćenika je navodno ubila Moisea, a premijer Ariel Henri postao je de fakto lider države.
U septembru 2022. ponovo su izbili protesti, ovoga puta zbog poskupljenja energenata i drugih osnovnih potrepština. Mesec dana kasnije, Henri je pozvao na inostranu pomoć kako bi se uspostavio red i olakšalo prevazilaženje ekonomske krize. U novembru 2022. godine završena je blokada naftnog terminala Vareuk, koji je bio pod kontrolom bandi. Policija se pobunila nakon što su bande ubile više od deset svojih kolega u januaru 2023.
BONUS VIDEO:
(MONDO/U. M.)