Piter Bergen analitičar CNN-a za nacionalnu bezbednost, izneo je mišljenje nakon terorističkog napada na Moskvu.
Ako je ISIS zaista odgovoran za napad u petak na koncertnom mestu u Moskvi u kojem su poginule najmanje 133 osobe, to bi sugerisalo da se, nažalost, teroristička grupa vraća.
ISIS je preuzeo odgovornost za napad, a američki zvaničnik je rekao za CNN da SAD nemaju razloga da sumnjaju u to.
Još u svom vrhuncu 2014. i 2015. godine, ISIS je kontrolisao teritoriju u Iraku i Siriji veličine Ujedinjenog Kraljevstva i populaciju od miliona ljudi. Tokom tog perioda, grupa je takođe izvela niz terorističkih zavera u Evropi, uključujući napad u Parizu u kojem je ubijeno 130 ljudi 2015. ISIS je takođe inspirisao teroriste u SAD, uključujući i napadača koji je ubio 49 ljudi u noćnom klubu Puls na Floridi, 2016. godine u tada najsmrtonosnijem terorističkom napadu u SAD od 11. septembra.
Ali između 2017. i 2018. godine, ISIS je izgubio svoj takozvani geografski "kalifat“ u Iraku i Siriji, i od tada se pretvorio u labavo udruženu grupu ISIS-ovih podružnica u Africi i Aziji sa naizgled oskudnim mogućnostima za izvođenje velikih napada na drugim mestima. .
Nakon terorističkog napada velikih razmera u Iranu u januaru u kojem su poginule 84 osobe na komemoraciji u čast generala Kasema Sulejmanija, jednog od najmoćnijih vojnih vođa u Iranu koji je ubijen u napadu američke bespilotne letelice 2020. godine ISIS je pokazao da bi grupa, koja je veoma antišiitska, mogla da cilja neprijateljsku državu kao što je pretežno šiitski Iran.
Samo u martu, ruska državna novinska agencija saopštila je da je ta zemlja osujetila više incidenata vezanih za ISIS, uključujući plan za napad na sinagogu u Moskvi.
Ambasada SAD u Rusiji takođe je 7. marta saopštila da "prati izveštaje da ekstremisti imaju neposredne planove da ciljaju velika okupljanja u Moskvi“, uključujući koncerte. Prema portparolu američkog Saveta za nacionalnu bezbednost, "Vlada SAD je takođe podelila ove informacije sa ruskim vlastima u skladu sa svojom dugogodišnjom politikom ’dužnosti upozorenja‘“. Ali ruski predsednik Vladimir Putin odbacio je upozorenje SAD kao "provokativno“, rekavši: "Ove akcije liče na direktnu ucenu i nameru da se zastraši i destabilizuje naše društvo“.
Uzeto zajedno, činjenica da su ruske vlasti ranije ovog meseca otkrile brojne zavere vezane za ISIS i da su američke vlasti istovremeno upozoravale na napad ukazuje na aktivnu terorističku pretnju u Moskvi od ISIS-a .
Putin je povezao osumnjičene za napad u petak sa Ukrajinom tokom petominutnog obraćanja u subotu. Državne novinske agencije su javile da su vlasti uhapsile četvoricu muškaraca za koje se sumnja da su napali koncertnu salu u Moskvi dok su pokušavali da pređu granicu sa Ukrajinom i da su "imali relevantne kontakte na ukrajinskoj strani“, navodi FSB.
Ukrajina je odlučno negirala bilo kakvu ulogu u napadu, a ukrajinski i američki zvaničnici izrazili su zabrinutost da bi Putinovi komentari mogli biti iskorišćeni da opravdaju eskalaciju u ratu koji je u toku.
ISIS svakako ima motiv da napadne Rusiju. Kada je u pitanju motiv, svakako pada na pamet ruska podrška sirijskom diktatoru Bašaru al Asadu, koja mu je pomogla da ostane na vlasti tokom sirijskog građanskog rata. Za ISIS, Asad je smrtni neprijatelj, i zato što je član šiitske sekte i zato što je sistematski ubijao sunite u Siriji. Takođe, istorijski gledano, Rusija je brutalno potiskivala muslimanske manjine poput Čečena. Što se tiče sposobnosti, napad ISIS u Iranu ranije ove godine pokazao je da bi grupa mogla da izvede napad velikih razmera van svoje matične baze u Avganistanu.
Ono što znamo je da je Putin napravio očiglednu grešku osudivši upozorenje SAD. A ako ISIS jeste napao koncertnu dvoranu, Bajdenova administracija bi morala sebi da postavi neka ozbiljna pitanja o tome da li je odluka o povlačenju svih američkih trupa iz Avganistana 2021. godine dozvolila ISIS-u da se tamo pregrupiše sa sposobnošću da izvrši napade velikih razmera u druge zemlje. Da je tako, to bi bio udarac za Bajdenovu administraciju.
(CNN, Mondo, I.L.)