Nakon početka ruske agresije na Ukrajinu, u februaru 2022. godine, Zapad je odredio nekoliko takozvanih crvenih linija koje je trebalo da obezbede da se rat ne proširi van granica Ukrajine. Do sada su mnoge od njih pregažene, a neke će biti vrlo brzo.
Jedna od onih "crvenih linija" koje se za sada održavaju bio je zahtev Kijeva da NATO uvede zonu zabrane letova iznad Ukrajine i da njeno sprovođenje sprovode borbeni avioni članica NATO. Umesto toga, zapadni saveznici počeli su da snabdevaju Ukrajinu najsavremenijim protivvazdušnim sistemima koji je trebalo da zaustave ruske udare krstarećim i balističkim raketama.
Da nije bilo zamrzavanja američke pomoći koju su izazvali MAGA republikanci u Predstavničkom domu, ovaj pristup bi bio prilično efikasan. Prekid isporuke vođenih raketa zemlja-vazduh oslabio je ukrajinske odbrambene snage, a u poslednjih nekoliko meseci ruski udari su ponovo postali smrtonosni. Ali to će vrlo brzo biti zaustavljeno novim isporukama.
Jedna od "crvenih linija" ne tako davno bila je isporuka tenkova. Berlin je uporno odbijao ne samo da isporuči Leopard 2, već je i sprečavao druge da ih isporuče. Pod sve jačim pritiskom, Berlin je konačno pristao samo pod uslovom da Vašington isporuči i Abramse. Na kraju su Ukrajini isporučeni Leopards, Abrams i britanski "Challenger 2". Rusi su ih ne samo uspešno zaustavili, već su većinu i uništili, pa je sva ta napetost zapravo bila nepotrebna.
Berlin i dalje uporno odbija da isporuči krstareće rakete Taurus. Ovo je najnovija "crvena linija" kancelara Olafa Šolca. Iako su Francuska i Velika Britanija odavno isporučile krstareće rakete "Storm Shadow/SCALP EG". Teško je reći šta tačno sprečava Šolca da odobri pošiljku Taurus. Koalicioni partneri su za. Za to su čak i opozicioni demohrišćani. Protiv toga je samo nemačka javnost. U aprilu su ankete pokazale da je samo 37 odsto Nemaca bilo za slanje Bika. Doduše, ovo je značajno povećanje u odnosu na 28 odsto u martu.
Donedavno je kancelar Šolc imao opravdanje da ne pošalje Bik u odbijanju američkog predsednika Bajdena da pošalje naprednije balističke rakete MGM-140 Armijski taktički raketni sistem (poznatiji kao ATACMS) u Ukrajinu.
Međutim, 12. marta Bajden je tajno odobrio slanje projektila M39A1 Block I dometa 300 kilometara u sklopu vojnog paketa pomoći vrednog 300 miliona dolara. Rakete su sasvim izvesno isporučene Ukrajini i pre tog datuma, jer se prvi napad na avio-bazu Džankoj na okupiranom Krimu dogodio već 17. aprila.
S obzirom na to da je baza udaljena 165 kilometara od ratišta, Rusi su smatrali da je bezbedna. Ukrajinski izvori tvrde da je osam ATCMS lansirano u vazduhoplovnoj bazi Džankoj, a četiri u vazduhoplovnoj bazi Gvardejskoje. S obzirom na maksimalni domet od 300 km, nijedan ruski vojni objekat na Krimu više nije bezbedan. Tim pre jer će novi paketi američke pomoći Ukrajini uključivati i desetine novih balističkih raketa M39A1 Blok I.
Još jedna "crvena linija" biće pređena kada prvi višenamenski borbeni avioni F-16 stignu u Ukrajinu. A to bi moglo da se desi vrlo brzo - već 5. maja. Ako je verovati portparolu ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva Iliji Jevlašu. Iako su Ukrajinci od samog početka ruske agresije tražili zapadne borbene avione, takva mogućnost je izgledala nedostižna.
Pa, to će se dogoditi za nekoliko dana. Druga je stvar koliko će F-16 zaista uticati na tok rata. Uglavnom zbog činjenice da dolaze obučeni da nose dosta zapadnog naoružanja i da je veoma lako ubaciti potreban softver u borbene kompjutere kako bi ih prilagodio za upotrebu novog. Naravno, sasvim drugo je pitanje koliko su ukrajinski piloti uspeli da savladaju sve borbene mogućnosti F-16.
Mediji pominju mogućnost da nakon F-16 Ukrajina dobije švedski Gripen i francuski "Mirage 2000". Međutim, to još nije zvanično potvrđeno, iako je isporuka "Mirage 2000" verovatnija od isporuke Gripena. Iako su isporuke oružja, posebno onog dugog dometa, bile "crvene linije", još deblja "crvena linija" bila je odluka da se nikakvo zapadno oružje ne koristi protiv ciljeva u Rusiji.
Sasvim razumljivo, jer su isporuke već izazivale bes Moskve. Međutim, i to bi se moglo veoma brzo promeniti. Britanski ministar spoljnih poslova (i bivši premijer) Dejvid Kameron rekao je Rojtersu 3. maja da će Velika Britanija pružiti Ukrajini dodatne tri milijarde funti pomoći, piše index.hr.
Povrh toga, on je dodao da ne vidi zašto bi Ukrajina imala ograničenja u upotrebi britanskog naoružanja i municije na teritoriji Rusije. Drugim rečima, ministar Kameron je ovlastio ukrajinsku vojsku da napada ciljeve u samoj Rusiji, recimo, krstarećim raketama "Storm Shadow". "Ukrajina na to ima pravo. Dok Rusija napada unutar Ukrajine, razumljivo je zašto Ukrajina treba da obezbedi svoju odbranu", rekao je on stojeći ispred katedrale Svetog Mihaila u Kijevu.
Do ovako dramatičnog zaokreta britanske politike verovatno je došlo zbog činjenice da je ruska vojska počela da gađa ukrajinske gradove severnokorejskim balističkim raketama. Prvi takav napad dogodio se 2. januara u Harkovu. Korišćena je balistička raketa Hvasong-11. Naravno, kada prva britanska (ili francuska) krstareća raketa pogodi bilo šta u Rusiji, doći će do cunamija pretnji iz Moskve, uključujući pretnje nuklearnom odmazdom. Ali to je ono što smo čuli u poslednje dve godine.
Međutim, odluka Londona nije ni približno toliko značajna kao pozivi francuskog predsednika Makrona da pošalje trupe u Ukrajinu. Makron je u intervjuu za "The Economist" 29. aprila još jednom potvrdio da se slanje zapadnih vojnih snaga u Ukrajinu ne može isključiti. Makron ovaj veoma opasan potez opravdava strateškim ciljem da spreči pobedu Rusije.
Kaže: "Ako Rusija pobedi u Ukrajini, u Evropi neće biti bezbednosti". Ko može da se pretvara da će se Rusija tu zaustaviti? Kakva će biti bezbednost za druge susedne zemlje, Moldaviju, Rumuniju, Poljsku, Litvaniju i druge?"
Makron je u intervjuu takođe tvrdio da ima podršku mnogih saveznika. Samo nije precizirao koje. Makron nije ni objasnio šta će francuski vojnici raditi u Ukrajini. Još u februaru, nakon Makronove prve izjave o slanju trupa u Ukrajinu, francuski ministar spoljnih poslova Stefan Sejourne rekao je u parlamentu: "Moramo razmotriti nove akcije podrške Ukrajini. One moraju da odgovore na veoma specifične potrebe, posebno mislim na razminiranje, sajber odbranu, proizvodnja oružja na licu mesta, na teritoriji Ukrajine."
Neki ukrajinski mediji otišli su i veliki korak dalje i tvrdili da bi Kijev mnogo više voleo da Francuzi preuzmu nadzor i zaštitu granice između Ukrajine i Belorusije. Na ovaj način bi se oslobodile velike ukrajinske snage koje bi mogle da budu raspoređene na ratište.
Iako se ideja o slanju francuskih i evropskih trupa u Ukrajinu za sada čini nedostižnom, pre manje od 24 meseca delovala je nedostižna i ideja da će ukrajinsko vazduhoplovstvo imati F-16 i balističke rakete sposobne da gađaju ciljeve na udaljenosti od 300 kilometara. I da bi britanske krstareće rakete mogle da gađaju ciljeve u Rusiji.
Ako francuski i evropski vojnici odu u Ukrajinu, da li će to pretvoriti Ukrajinu u svetski rat? Ili je to poslednja opcija da se Putin ubedi da mu Zapad neće dozvoliti da pobedi?
BONUS VIDEO:
(MONDO/I.V.)