Ako radnici u Nemačkoj žele nešto dodatno zaraditi sa strane, mnogi poslodavci strahuju za njihov učinak na poslu. Sporedne delatnosti stoga nastoje ograničiti klauzulama u ugovoru o radu, ali one nisu uvek učinkovite. Dobrih 1,9 miliona ljudi u Nemačkoj imalo je više od jednog posla sredinom 2022. To proizlazi iz podataka Saveznog zavoda za statistiku. Najviše radnika zaposleno je kao radnik na drugom poslu (69,5 posto). Druga velika grupa radila je samostalno kao honorarni posao bez vlastitih radnika (26,4 posto). Radnici su u proseku radili 8,2 sata sedmično na svom honorarnom poslu.
Poslodavci ne vole uvek da njihovi radnici imaju honorarne poslove, posebno za one koji rade na puno radno vreme. To je očito, jer ako radnik pretera s honorarnim poslom, trpi i njegov redovni posao. Ali, može li šef tako lako zabraniti honorarni posao? Advokatica specijalizovana za radno pravo objašnjava kako učinkovito formulisati klauzule u ugovoru o radu, mogu li se naknadno ponovno zabraniti odobreni sporedni poslovi i koje su sankcije moguće ako su radnici prikrili dodatni posao.
Smeju li poslodavci zabraniti zaposlenima drugi posao?
Odgovor je: ne. Osim ako kolektivnim ugovorom ili ugovorom o radu nije posebno uređeno, obavljanje sekundarnog radnog odnosa po pravilu je dopušteno. Radnik se može pozvati na svoja temeljna prava prema članku 12. I ili članku 2. I. GG, tada mora prijaviti samo sekundarno zaposlenje. Ako postoji odredba u ugovoru o radu, ona mora biti učinkovito formulisana. Poslodavac može zahtevati prestanak sekundarnog rada samo ako može dokazati legitiman interes. To uopšteno zahteva da radni učinak bude dokazano smanjen sekundarnim zaposlenjem. Takav se propis često nalazi u kolektivnim ugovorima.
Što je potrebno uzeti u obzir u ugovoru o radu pod stavkom 'sporedne delatnosti'?
Klauzula mora biti učinkovito formulisana. Ako je klauzula formulisana neučinkovito, nije valjana. U klauzuli mora biti navedeno da poslodavac može odbiti sekundarno zaposlenje samo ako postoje stvarni operativni interesi ili zakonske zabrane. Takođe je preporučljivo uključiti opciju otkazivanja u klauzulu.
Kada rad sa skraćenim radnim vremenom nije dopušten?
Sekundarno zapošljavanje nije dopušteno ako uključuje značajno oštećenje radne snage ili utiče na konkurentske interese poslodavca. Nadalje, moraju se poštovati ograničenja zakona o radnom vremenu. Te dve delatnosti, odnosno glavni i sporedni radni odnos, zajedno ne smeju prekoračiti maksimalno dopušteno radno vreme.
Jesu li za vreme godišnjeg odmora dozvoljeni poslovi s nepunim radnim vremenom?
Zakonsko pravo na godišnji odmor regulisano je Saveznim zakonom o godišnjim odmorima. Za vreme godišnjeg odmora nisu dopuštene aktivnosti koje su u suprotnosti sa svrhom godišnjeg odmora.
Smeju li poslodavci tražiti podatke o honorarnom poslu?
Poslodavac se može raspitati o opštim uslovima, jer mora imati mogućnost provere može li odobriti ili zabraniti sporednu delatnost. Poslodavac je dužan ispitati je li npr. došlo do povrede Zakona o radnom vremenu. Osim toga, poslodavac mora moći proveriti je li došlo do povrede tržišnog nadmetanja.
Smeju li poslodavci zabraniti odobrene poslove sa skraćenim radnim vremenom?
Zavisi o dogovoru. Ako je sporedna delatnost odobrena, poslodavac može oduzeti dozvolu za sporednu delatnost ako postoje legitimni interesi poslodavca ili druge povrede koje opravdavaju oduzimanje. Ako se radnik loše ponaša u osnovnom radnom odnosu jer je prezauzet sporednim poslom, može doći u obzir i opomena u osnovnom radnom odnosu.
Koje su radnopravne sankcije moguće ako su radnici prikrili sporednu delatnost?
Ovde načelno može doći u obzir upozorenje. Ako je delatnost bila prikrivena jer, primera radi, krši i klauzulu o zabrani nadmetanja u sadašnjem radnom odnosu, može se razmotriti i raskid radnog odnosa. To zavisi o pojedinačnom slučaju.
BONUS VIDEO:
(Fenix magazin/Mondo/A.V.)