Grupa evropskih poslanika pozvala je Evropsku komisiju da obustavi finansiranje Mađarske pošto vlada Viktora Orbana povećava poreske namete evropskim kompanijama, vršeći pritisak na njih da prodaju imovinu i povuku se iz Mađarske.
EU ne može da da milijarde vladi koja koristi nezakonite metode da maltretira evropske kompanije, izjavio je predstavnik Zelenih u Evropskom parlamentu Danijel Frojnd. To će biti hitan zadatak za novu Evropsku komisiju posle izbora u junu, ističe on. Mađarski premijer Viktor Orban sve više pokušava da otera kompanije iz EU.
Vreme dominacije nemačkih ili francuskih kompanija trebalo bi da prođe, rekao je on sa ekonomskog foruma u Berlinu. Orbanov cilj je da otera kompanije evropskih investitora iz tzv strateških sektora. Mađarska vlada već godinama uvodi dodatne poreze i ograničenja stranim kompanijama u sektoru građevinarstva, komunikacija i transporta, maloprodaje i finansija, piše nemački Der Spiegel.
Cilj je da se poveća pritisak na vlasnike da ih navede da prodaju kompaniju mađarskim preduzetnicima, često miljenicima Orbanovog režima. Prošle nedelje, pet evropskih poslanika različitih političkih orijentacija protestovalo je u pismu predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen da je ovo jasno kršenje "slobode poslovanja, imovinskih prava, principa fer konkurencije i drugih ključnih elemenata zajedničko unutrašnje tržište".
Predstavnici pozivaju na "brže i sistematičnije" mere protiv štetnih mera mađarske vlade, pozivajući Komisiju da što pre uvede finansijske mere Mađarskoj, piše Špigl. "Mercedes Benz", "BMW", "Volkswagen", gigant vojne industrije "Rheinmetall" imaju svoje fabrike u Mađarskoj.
Nemačke kompanije protestovale su protiv diskriminatornih mera mađarskih vlasti još prošle godine, a u međuvremenu je pritisak pojačan. Nakon što je Orban povećao poreze na telekomunikacije, britanski "Vodafon" je prodao svoju mobilnu mrežu konzorcijumu okupljenom oko mađarske kompanije "4iG".
Mađarska podružnica najvećeg proizvođača građevinskog materijala "Heidelberg Material" je u gubicima zbog uvođenja dodatnih poreza na CO₂ i naknada za rudarstvo. Nemačka kompanija "Avialliance", koja upravlja budimpeštanskim aerodromom, ne može da dobije osnovne dozvole, pa Nemci sada pregovaraju o prodaji.
Situacija u Mađarskoj je zastrašujuća, rekao je Filip Hausman, direktor "Klett grupe", nemačke obrazovne kompanije koja posluje u Mađarskoj. Kazneni porezi, brze zakonodavne promene i regulatorni pritisak pomešan sa otvorenim političkim kampanjama deo su mera za istiskivanje stranih investitora, upozorava Hausman, zamenik predsednika Istočnonemačkog poslovnog udruženja sa sedištem u Berlinu.
Od povratka na vlast 2010. Orban je pooštrio kontrolu nad svim institucijama, od medija do sudova, i zamaglio granicu između politike i biznisa, piše Blumberg. Orbanov prijatelj iz detinjstva, bivši monter gasa, postao je milijarder i najbogatija osoba u Mađarskoj posle mnogih ugovora sa državom. Orbanov zet je sada vlasnik luksuznih hotela, prenosi Jutarnji list.
Političke kritike iz Brisela zbog Orbanove kontrole nad medijima i pravosuđem dugo se nisu ticale privrede, jer je Mađarska nudila najbolje uslove moćnim kompanijama iz EU iz automobilske i odbrambene industrije. Ali kako Orbanova vlada sve agresivnije sprovodi svoju strategiju mađarizacije, na udaru su se našli i sektori koji su do sada bili pošteđeni.
U februaru su predstavnici nemačkih i austrijskih kompanija u Mađarskoj otišli u Brisel da upozore vlasti EU. Nekoliko nedelja kasnije, šef austrijskog trgovačkog lanca "Spar Hans Reisch" poslao je protestno pismo Briselu. Posebna taksa, koja je na snazi četiri godine, pogađa samo strane kompanije, dajući konkurentima nepravednu prednost, požalio se on. Bilo je to prvi put da je neko iz velike evropske kompanije javno izašao protiv Orbana.
Ekonomska politika mađarizacije, dakle, nije nova, novo je da predstavnici stranih kompanija javno protestuju. "Spar" je u Mađarskoj prisutan od 1991. godine i sada je drugi po veličini maloprodajni lanac, sa 16.000 zaposlenih u više od 600 ekspozitura i godišnjom prodajom koja prelazi dve milijarde evra. Ali zbog dodatnih poreza, njegova podružnica u Mađarskoj, kako prenosi "Salzburger Nachrichten" zapala je u gubitke: od 47,8 miliona evra u 2023. i 32,8 miliona evra u 2022.
"Spar" očekuje da će ove godine morati da plati 92 miliona evra nakon specijalne prodaje. Porez je ove godine povećan sa 2,7 na 4,5 odsto, navodi Blumberg. Austrijska vlada i "Spar" su u martu pisali Evropskoj komisiji da posebna taksa uvedena 2020. diskriminiše strane trgovce u Mađarskoj i stoga krši zakone EU. EK je u aprilu objavila da istražuje žalbe. Šef kabineta premijera Viktora Orbana najavio je da će najverovatnije tužiti "Spar" za klevetu.
Nemačke kompanije su se i prošle godine žalile da Mađarska želi da ih otera "mafijaškim metodama". Nemačke investicije u Mađarskoj iznosile su 22 milijarde evra u 2019. godini, što je više od četvrtine ukupnih stranih investicija. Ali oni su pali za trećinu za samo tri godine otkako je Orban pojačao pritisak na strane kompanije.
U međuvremenu, Mađarska je želela da uvede novi antimonopolski zakon koji bi omogućio nacionalizaciju "kompanija od strateškog značaja" ili prinudnu promenu njihovog menadžmenta. Ali kada su se privredne komore osam njegovih najvećih trgovinskih partnera, uključujući one iz SAD, Nemačke i Francuske, usprotivile, Orban je odustao.
BONUS VIDEO:
(MONDO/I.V.)