Naučnici su otkrili davno zakopani krak toka reke Nil koji je nekada teko pored više od 30 piramida u Egiptu, potencijalno rešivši misteriju o tome kako su stari Egipćani transportovali masivne kamene blokove da bi izgradili spomenike. Rečni rukavac dug 40 milja (64 km), koji je prolazio pored kompleksa piramida u Gizi bio je sakriven ispod pustinje i poljoprivrednih površina milenijumima, prema studiji koja je otkrila otkriće u četvrtak.
Postojanje reke bi objasnilo zašto je 31 piramida izgrađena u lancu duž sada negostoljubivog pustinjskog pojasa u dolini Nila između 4.700 i 3.700 godina. Traka u blizini drevne egipatske prestonice Memfisa uključuje Veliku piramidu u Gizi - jedinu preživelu strukturu od sedam čuda antičkog sveta - kao i piramide Hafre, Keops i Mikerinos. Arheolozi su dugo mislili da su drevni Egipćani sigurno koristili obližnji vodeni put da pomeraju džinovske materijale korišćene za izgradnju piramida.
"Ali niko nije bio siguran u lokaciju, oblik, veličinu ili blizinu ovog mega vodenog puta do stvarnog mesta piramida“, rekao je glavni autor studije, Eman Goneim sa Univerziteta Severne Karoline Vilmington u SAD.
Međunarodni tim istraživača koristio je radarske satelitske snimke da bi mapirao rukavac reke, koji su nazvali Ahramat - "piramide" na arapskom. Radar im je dao „jedinstvenu sposobnost da prodiru u površinu peska i proizvode slike skrivenih obeležja, uključujući zatrpane reke i drevne strukture“, rekao je Gonajm.
Istraživanja na terenu i jezgri sedimenta sa lokacije potvrdila su prisustvo reke, prema studiji objavljenoj u časopisu "Communications Earth & Environment".
Nekada moćna reka bila je sve više prekrivena peskom, potencijalno počevši tokom velike suše pre oko 4.200 godina, sugerišu naučnici.
Piramide u Gizi stajale su na visoravni otprilike kilometar od obala reke. Mnoge od piramida imale su „svečano uzdignuto šetalište“ koje je išlo uz reku pre nego što je završilo u hramovima u dolini, koji su služili kao luke, rekao je Gonajm.
To ukazuje da je reka igrala "ključnu ulogu u transportu ogromnog građevinskog materijala i radnika potrebnih za izgradnju piramide", dodaje.
Kako su tačno drevni Egipćani uspeli da izgrade tako ogromne i dugotrajne strukture, bila je jedna od velikih misterija istorije. Ove teške materijale, od kojih je većina sa juga, „bilo bi mnogo lakše prevesti niz reku“ nego transportovati kopnom, rekla je koautorka studije Suzan Onstin sa Univerziteta u Memfisu.
Obale reke su mogle da budu mesto gde je pogrebna pratnja faraona bila primljena pre nego što su njihova tela prebačena na poslednje mesto sahrane u piramidi, sugeriše ona. Reka takođe može ukazivati na to zašto su piramide izgrađene na različitim mestima.
"Tok vode i njena zapremina su se vremenom menjali, tako da su kraljevi iz četvrte dinastije morali da donose drugačije odluke od kraljeva iz 12. dinastije“, rekla je ona.
"Otkriće me je podsetilo na intimnu vezu između geografije, klime, životne sredine i ljudskog ponašanja".
BONUS VIDEO: MISTERIJA "ĆELAVOG ISUSA" U SRBIJI! Arheolog: Osim što je bez kose i brade, posebno su čudna OVA DVA DETALJA pod uticajem budizma
(Mondo/TheGuardian/M. Š.)