Turkmenistan je jedna od najzatvorenijih država Azije, pa čak i celog sveta. Zatvorenost ima duboke korene u političkoj istoriji Turkmenistana i vladajućem političkom sistemu. Dok se neki pomaci mogu dogoditi sa vremenom, trenutno stanje ograničenja u zemlji često čini Turkmenistan jednom od najzatvorenijih zemalja na svetu.
O njoj ima najmanje sadržaja na društvenim mrežama. Poslednjih godina država ne pušta ni blogere ni novinare da pređu njene granice. Dvadeset stranaca dnevno je prosečna brojka ljudi koju puštaju u državu. Putovanja u i iz Turkmenistana su često pod strogom kontrolom vlade. Stranim državljanima je teško da dobiju vize za ulazak u zemlju, a lokalni stanovnici su ograničeni u putovanjima izvan zemlje.
Državna kontrola nad medijima u Turkmenistanu je veoma stroga. Većina medija podređena je vladi, a sloboda izražavanja je ograničena. Vlada ima moć da cenzuriše i kontorliše informacije koje se distribuiraju unutar zemlje. Iako je internet dostupan u Turkmenistanu, pristup spoljnim web stranicama je ograničen. Mnoge popularne međunarodne web stranice i društvene mreže su blokirane ili teško dostupne, a vlada nadzire i filtrira internetski sadržaj.
Grad bez ljudi, beli grad
Glavni grad Turkmenistana, Ašgabat, upisao se u Ginisovu knjigu rekorda pošto je i zvanično utvrđeno da je u njegove zgrade ugrađeno više belog mermera nego bilo gde na svetu. Ašgabat, nekadašnja crna rupa postsovjetskog Turkmenistana, sada je grad sa stotinama državnih i stambenih zgrada u belom mermeru. Još ga zovu grad bez ljudi, beli grad, najčudniji grad na svetu. Grad zauzima površinu od 22 kvadratna kilometra na kojoj se nalaze 543 zgrade koje su prekrivene sa 4,5 miliona kubnih metara italijanskog mermera.
Glavni i odgovorni urednik Ginisove knjige rekorda Krejg Glendej rekao je, proglašavajući Ašgabat za grad sa "najvećom koncentracijom zgrada u belom mermeru", da su "napori na čelu sa turkmenistanskom vladu da se grad arhitektonski preobliči dostigli spektakularni nivo". Turkmenistan je zemlja bogata zemnim gasom, i kako ukazuje AP, ovakav izgled Ašgabata je razmetljivo pokazivanje šta se s takvim bogatstvom može napraviti.
Nekadašnji Ašgabatje potpuno stradao u protestu 1948. godine, a sadašnji izgled, kao iz filma, dobija u ranim 2000, kada se nakon raspada sovjetskog saveza počeo graditi planski pod nazivom "The white city". U gradu u kome je sve belo, najčešći i najupečatljivi prizori su beli automobili. Odnosno jedina boja koja je dozvoljena, pored sive i zlatne u posebnim slučajevima. Još jedna zanimljivost u vezi sa automobilima jeste da u ovaj grad smeju ući samo automobili sa registracijskim oznakama ovog grada, i sve to iskuljučivo iz vizuelnih razloga. Takođe grad važi za najčistiji grad na svetu. Kazna za prljavi auto je svakodnevnica. Nakon kiše imate svega 24 sata za pranje automobila, pre nego što ponovo dobijete novčanu kaznu.
Ova zemlja ima baš neobične zakone, a mnogi se odnose upravo na njihov glavni grad Ašgabat. Ako ste profesor, frizer, elektrotehničar, advokat ili bilo ko za koga se ne boje da ćete im državu pokazati u pogrešnom svetlu negde u medijima, viza nije problem, te se dobije isto kao i za Severnu Koreju. Takođe ste problem i ako ste se rodili u državi različitoj od pasoša koji posedujete. Ponekad je i vera problem, jezično govorno područje s kojeg dolazite, a nekoliko ljudi tvrdi da su odbijeni i radi određene rase, velike brade na slici na pasošu ili samo činjenice da putuju sami po svetu. Sve su to nagađanja i ništa od tih informacija, naravno nije službeno. Možete biti sve to, pa ipak možete nekako ući. Ali sve nabrojano, može biti problem.
- Šta još zanimljivo ima glavni grad?
Vladavina Saparmurata Nijazova naziva se i "zlatnim dobom Turkmenistana", iako neki smatraju da je njegov redizajn doprinio da grad deluje čudno, sterilno i prazno. Zabavni park "Alem" ima vrtešku koja je 2012. proglašena za najveću na svetu. Uveče su sve bele zgrade osvetljene neonskim svetlima, a Ašhabat mnoge podseća na Las Vegas, a Palata venčanja menja boje svakog minuta i deluje kao disko kugla.
Nijazov je imao čudna pravila tokom svoje ekscentrične diktature. Recimo, muškarci nisu mogli da imaju dugu kosu ni bradu, opera je bila zabranjena, kao i psi. Takođe, Nijazov je promenio nazive meseca u godini i nazvao ih po članovima svoje porodice. Strani mediji su ga kritikovali zbog svog totalitarizma i diktature jer je i fotografisanje državnih građevina bilo zabranjeno.
U ovom gradu nalazi se u džamija Ertugrul Gazi, poznata i kao Azadi džamija, koja je identična replika instanbulske Plave džamije. Po podacima Svetske turističke organizacije, Turkmenistan je sedma najmanje posećena zemlja na svetu i ima oko 7.000 posjetilaca godišnje. Ipak mnoge turiste odbijaju striktni uslovi za dobijanje vize, a oni koji putuju bez agencije mogu da dobiju vizu na samo tri dana. Novi predsednik Grubanguli Berdimuhamedov želi da ovo promeni i da otvori Turkmenistan ka svetu. Uložio je 1.5 milijardi dolara u izgradnju turističkog centra na Kaspijskom moru i nada se da će tako privući još posetilaca.
Jedno od najinteresantnijih mesta u Turkmenistanu je krater Darvaza, koji je zapravo rezervoar prirodnog gasa. Sovjetska vlada je otkrila ovaj krater 70-ih godina, a da bi sprečili izlivanje otrovnog gasa u okolna sela, naučnici su zapalili metan misleći da će izgoreti u roku od par dana. Četiri decenije kasnije, vatra i dalje gori i može se videti i sa nekoliko stotina kilometara razdaljine. Nije ni čudo što ga lokalno stanovništvo zove "vrata pakla".
BONUS VIDEO:
(Mondo/U. M.)