Nakon katastrofalnog rezultata stranke francuskog predsednika Emanuela Makrona na glasanju za Evropski parlament gde je osvojila svega 13 mandata naspram 30 koliko će imati stranka "Nacionalno okupljanje" koju predvode Marin le Pen i Žordan Bardel, Francusku uskoro očekuju možda i ključni izbori. Makron je nakon lošeg rezultata raspustio parlament i pozvao zemlju na vanredne parlamentarne izbore 30. juna i 7. jula.
Prema očekivanjima, sledeći saziv francuskog parlamenta mogao bi da znatno "desniji" nego do sada, s obzirom na nedavni veliki rezultat stranke Marin le Pen. U analizi "Gardijana", objavljenoj dve nedelje pre izbora, Makron se trenutno nalazi "na konopcima" dok je stranka "Nacionalno okupljanje" u velikoj ofanzivi i predviđa joj se čak 265 mandata.
Politički analitičari kažu da "Nacionalno okupljanje" dominira van svih većih gradova u zemlji, bez obzira na pol, rasu, profesiju i veroispovest. Rim Momtaz, analitičar sa Međunarodnog instituta za Strategijske studije u Parizu, smatra da uspon desnice počinje 2017. godine, a navodi da bi ovi izbori mogli da budu "veoma gadni". Le Pen i Bardel i dalje nisu objavili manifest stranke, stručnjaci ocenjuju da se radi o "kupovini vremena" pred izbore. Objašnjavaju to kao taktiku kojom žele da privole što više desno orijentisanih glasača u Francuskoj, ne žele da objave svoj program "pre vremena" jer je svaki glas važan.
Što se tiče plana za posle izbore, analitičari se slažu da bi nova vlast napravila veliki zaokret u imigracionoj politici na početku. "Nacionalno okupljanje" bi navodno urgiralo da bude povećana bezbednost kroz restriktivnu politiku imigracije, reformisali bi državno zdravstvo, smanjili bi porez i uveli bi "pošteniju" tržišnu utakmicu za sve poljoprivrednike. Kada se vratimo malo u prošlost, na predsedničke izbore 2022. godine koje je dobio Makron, tada je Marin Le Pen bila direktnija u komuniciranju svojih političkih stavova. Tada su neki njeni stavovi, poput deportacije migranata, proglašeni radikalnim i ekstremnim, a zagovarala je prednost Francuzima u zapošljavanju, uz beneficije pri kupovini stanova i proterivanje imigranata koji su nezaposleni duže od godinu dana.
Tada se Marin le Pen dotakla i medija. Njena ideja je bila da se privatizuju francuski javni servis i nacionalni radio. Što se tiče radnog veka, vratila bi odlazak u penziju sa 62 godine, odnosno sa 60 ukoliko je neko počeo da radi sa 16 ili 17 godina. Da podsetimo, u martu 2023. godine bile su velike demonstracije širom Francuske zbog najavljenih reformi odlaska u penziju.
Geopolitički stavovi - Makron je za Ukrajinu, Le Pen je anti-EU i "namiguje" Moskvi
Što se tiče geopolitike, aktuelni francuski predsednik Emanuel Makron apsolutno podržava Ukrajinu kao i Evropsku uniju. Njegova politička protivnica, sa druge strane, je nacionalista, populista, kritičar je Evropske unije i mnogi ocenuju da je naklonjena Moskvi zbog čega je šokirala ceo svet kada je rekla da Ukrajina ne može da pobedi u ratu. Ukoliko bi Le Pen osvojila vlast, njena imigraciona politika bi se kosila sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima kao i sa osnovnim postulatima Evropske unije. Ustav Francuske kaže da premijer nadzire sve poteze Vlade i osigurava vladavinu prava, a sve te odluke bi lako mogle da padnu u ruke desničarske stranke "Nacionalno okupljanje".
Ukoliko bi Makron nekako uspeo da sačuva uticaj u Ministarstvu spoljnih poslova, koje se najviše bavi ratom u Ukrajini, on bi se "mučio" da u iste stavove ubedi nacionalistički orijentisan parlament. Metode kojom bi mogao da prevodi glasače na svoju stranu jeste putem medija s obzirom na to da ima prohodnost ka javnom servisu putem kojeg može da se obraća često i da šalje snažne političke poruke. Analitičari kažu za kraj da je njegova popularnost u narodu drastično opala i pitanje je kakav i koliki uticaj trenutno ima, a koliku važnost izbori imaju govori i to što je francuski fudbalski reprezentativac Kilijan Mbape saopštio narodu da podrži Makrona jer ne želi da stranke desne opcije dođu na vlast.
BONUS VIDEO:
(MONDO/A.B.)