Lukas Mekliš (34) je 11. juna krenuo u planine Santa Cruz, gde je u šetnji trebalo da provede samo tri sata, ali se ubrzo izgubio, a jedan od razloga je to što su putokazi uništeni u požarima. Njegova porodica je prijavila nestanak 16. juna, nakon čega je pokrenuta potraga. Mekliš je pronađen u četvrtak nakon što ga je uočio policijski dron.
Vatrogasci su pomogli u potrazi i spasavanju i otkrili da ima onih koji su čuli njegove pozive u pomoć, ali je lokaciju bilo teško utvrditi. Mekliš je pronađen u šumi između "Empire Grade Roada" i "Big Basin" autoputa u okrugu Santa Cruz. Nije imao teže povrede. Ubrzo se pridružio svojoj porodici, i otkrio da je preživio jedući borovnice i pijući skoro četiri litre vode dnevno iz svoje čizme. Njegova "avantura" ga je dosta umorila, pa će do kraja godine odmoriti od planinarenja.
Lukas nikome nije rekao kuda ide i poneo je samo nekoliko zaliha jer je planirao da napolju provode par sati. Nije se potrudio ni da obuče košulju. Mekliš, inače iskusan planinar koji se bavi uređenjem šuma koje su uništili požari, rekao je da je ostao "zapanjen" što se izgubio - i to tako brzo. Uzbunu su podigli njegovi roditelji tek kada nije došao na ručak na Dan očeva 16. juna - pet dana nakon što je krenuo u "šetnju". Spavao je na mokrom lišću, a izgubio je oko 15 kila.
"Otišao sam sa pantalonama na sebi, planinarskim cipelama i šeširom. Imao sam baterijsku lampu i makaze na sklapanje, kao 'Leatherman' alat - i to je bilo sve. Najvažnije mi je bilo da pijem vodu svaki dan, ali kako sam sve bližilo kraju, mom telu je bila potrebna hrana", rekao je Mekliš za KGO-TV.
Stvari su se pogoršale osmog dana kada je počeo da pati od hipotermije i kada se okliznuo dok je prelazio preko stene. Zato je odlučio da viče: "Upomoć, upomoć, ovde sam", oko 48 sati pre nego što ga je čulo nekoliko od 300 rendžera koji su ga tražili. Poslat je dron koji ga je ubrzo pronašao. I neverovatno, bila mu je potrebna samo jedna noć u bolnici pre nego što je mogao da se vrati kući svojoj porodici, koja ga je čekala na ivici šume kada je spašen.
Područje u kojem je pešačio uništeno je u požaru 2020. godine i "izgleda potpuno drugačije od svih ostalih terena. To je jedna stvar koju nisam uzeo u obzir - kada vatra tako prođe i desetkuje je, ona se pretvori u pustinju i ne možete da se snađete", objasnio je on.
Tipični markeri za označavanje pravca, kao što su staze za jelene ili pešačke staze, nestali su. Ali. u početku je Mekliš smatrao da je njegova nevolja prilika da testira svoje veštine preživljavanja, navodi Njujork tajms. Prvo je prešao kanjon, a drugi dan je krenuo da pronađe potok za koji je mislio da će biti u blizini.
"Ja sam strastveni planinar, tako da izlazak u šumu na noć ili dve nije van norme. Samo sam pešačio. Svakog danas sam išao uz kanjon, niz kanjon, do vodopada, pio sam vodu iz čizme. Osećao sam se prijatno svaki put kada sam bio tamo. Nisam bio zabrinut zbog toga. Imao sam planinskog lava koji me je pratio, ali bilo je kul. Držao se na distanci", rekao je za Tajms.
Ali, petog dana, Mekliš je postao zabrinut i pokušao je da pronađe put nazad u civilizaciju. U isto vreme, Mekliš je rekao da je samo mislio o svom sledećem obroku, jer je bio primoran da jede šumsko voće.
"Znao sam da ću, ako nastavim da pratim sunce, na kraju stići do okeana, ali nisam znao koliko sam daleko od okeana. Hteo sam burito ili tako porciju. To je ono o čemu sam razmišljao svaki dan kada sam, nakon prvih pet dana, počeo da shavatam da sam u nevolji do guše, da sam naje*ao", rekao je.
Konačno, oko 19.30 u četvrtak, dva čuvara parka su se penjala uz brdo i čula Meklišove povike. Vatrogasna služba je ubrzo digla dron i primetila ga, dok mu je pas ušao u trag.
BONUS VIDEO:
(Mondo/U. M.)