Kina sve više preuzima rusku ulogu u Srednjoj Aziji. U detaljnoj analizi koju je objavio Vol stret žurnal autor opisuje kako je Peking preoteo Rusiji poziciju u Uzbekistanu, čiji stanovnici sve više voze kineske marke automobila umesto ruske Lade, ali i uče decu kineski jezik.
Reč je o postepenom, ali sigurnom kineskom preuzimanju uloge koju je dosada imala Rusija. Trend nije vidljiv samo u Uzbekistanu nego i u Kazahstanu, Tadžikistanu i drugim zemljama koje je Rusija tradicionalno smatra svojim dvorištem. Kina se sve snažnije nameće od početka ruskog rata u Ukrajini, koristeći svoju ulogu u održavanju ruske vojne mašine kao sredstvo za blokiranje ruske protivteže. Ona koristi svoj uobičajeni ekonomski pristup da bi sebi privukla zemlje Srednje Azije.
Sanjarbek Kulmatov (29), koji radi u jednoj kineskoj fabrici u centralnom delu Uzbekistana, kaže da zbog kineskih investicija Uzbekistanci više ne idu kao ranije na rad u Rusiju. Nekada je u Rusiji bili oko 1,3 miliona uzbekistanskih radnika, a godinu ranije 1,45 miliona. Očekuje se da će se taj trend nastaviti, a veruje se da je jedan od najvažnijih faktora za to što stanovnici više ne idu u inostranstvo budući da poslova ima i kod kuće. Zemlje Srednje Azije sa Pekingom su usklađene i po političkoj liniji, a ne sa Rusijom. Iako je uticaj glavne zemlje Sovjetskog Saveza i dalje snažan, vlade se službeno nisu svrstale na rusku stranu, nego su zauzele poziciju sličnu Pekingu.
"Kina šalje sliku budućnosti regije. Rusija je poput kratkovidnog režima koji ne ulaže u vlastite strateške ciljeve u regiji", komentarisao je Temur Umarov iz Centra Carnegie Rusija i Euroazija. Regija je podjednako važna i za Rusiju i za Kinu. Moskvi omogućava pristup tržištima južne Azije, a Kini je ključna zbog inicijative "Pojas i put". I Sjedinjene Države imaju sve više interesa za obnovom uticaja u tom delu sveta.
Kina kao budućnost regije
Kina i Rusija godinama su imale podeljene "sektore" u regiji - Rusija je bila garant sigurnosti, a Kina je bila usmerena na ulaganja i razvoj, piše WSJ.
"Međutim, sada Kina snažnije ulazi u regiju. Trgovinska razmena se od 2016. godine do danas utrostručila. Nekada je iznosila 98 milijardi dolara. Uzbekistan je najmnogoljudnija i najindustrijalizovanija zemlja regije. Kina je postala njen vodeći trgovinski partner, rušeći dotadašnji broj jedan, Rusiju. Sa kineskim investicijama i fabrikama došla su radna mesta, ali i interes za Kinu, učenje jezika i studije na kineskim univerzitetima. Sve je snažnije mišljenje da Kina predstavlja budućnost regija za razliku od Rusije, koja je dosada dominirala.
Takođe, sve više se kupuje kineska roba. Prošle godine je 80 posto vozila uvezenih iz inostranstva u Uzbekistan dolazilo je iz Kine. Reč je o 73.000 vozila. Iz Rusije je uvezeno tek 4.500 automobila. Pored toga, Kina je uložila u infrastrukturu. Među projektima su železničke veze unutar i sa okolnim zemljama. Sovjeti su gradili puteve samo s Rusijom, pa je zbog toga regija bila dobrim delom izolovana od ostatka sveta. Novi projekti još su značajniji. Kina, Kirgistan i Uzbekistan dogovorili su se nedavno o početku gradnje železničke pruge koja bi ih povezivala, a čime bi bila stvorena saobraćajna povezanost istočne Azije i Bliskog istoka, zaobilazeći Rusiju. O tom projektu se raspravlja od 1997. godine, ali su Rusi godinama uspevali da odlože početak izgradnje.
Kina je konkurencija Rusiji i na području energetike. Ugovor Uzbekistana o kupovini plina od Rusije potpisan je nedavno i to na dve godine. Takođe, sve više solarnih panela dolazi iz Kine i koriste se kao glavni izvor električne energije. Najveći uticaj Moskve na regiju je onaj putem dobro povezanih političkih elita. I naklonost građana još je na strani Rusije, dobrim delom zbog kineskog tretmana muslimanske manjine Ujgura. Međutim, promene se vide."Kina je budućnost", rekao je jedan radnik čije dete uči kineski.
BONUS VIDEO:
(Jutarnji.hr/Mondo/A.V.)