Birači u Francuskoj ponovno su se mobilisali kako bi sprečili dolazak Marin Le Pen i njene krajnje desnice na vlast. Ovoga puta borba protiv Le Pen bila je teška, a pobeda je izborena na ružan način. Izbori su doneli haotične rezultate, bez stranke koja je osvojila dovoljno mesta za većinu u parlamentu, što je francusku politiku bacilo u nemir koji bi mogao potrajati mesecima, piše Politico.
Makron je raspisao prevremene izbore u junu u pokušaju da zaustavi uzlet krajnje desnog Nacionalnog okupljanja Marin Le Pen. Njena stranka povećala je svoju popularnost i osvojila 50 mesta više nego 2022., dok je predsednikova liberalna koalicija ostvarila lošiji rezultat. Premijer Gabriel Atal ponudio je svoju ostavku, ali nije jasno ko bi mogao preuzeti njegovu funkciju. Ništa od ovoga očito nije pokvarilo raspoloženje francuskog predsednika. Na privatnom okupljanju sa saveznicima u nedjelju naveče Makron je bio optimističan, rekavši jednoj osobi prisutnoj na događaju, koja je razgovarala s Politicom: "Naše ideje su još uvijek žive i nismo izgubili birače."
S obzirom na haotičnu situaciju u francuskoj politici, Politico je istaknuo pet ključnih stvari ovih izbora.
Vladanje Francuskom sada će biti pakleno
Nacionalna skupština od 577 mesta, donji dom francuskog parlamenta, nije lep prizor - podeljena je između levice, centra i krajnje desnice. Nijedna skupina nije ni blizu većine, s tim da su sve ispod 200 zastupnika.
"Nemoguće je vladati Francuskom ako nemate 240 do 250 zastupnika", rekao je Silvain Mailard, zastupnik Makronove stranke "Renaissance". "Bio sam predsednik Renaissance grupe s koalicijom od 250 zastupnika i već je tada bilo vrlo komplikovano."
Iako su se levičarska alijansa i Makronovi liberali složili da sarađuju i glasaju taktički kako bi sprečili pobedu Nacionalnog okupljanja Marin Le Pen, dublja koalicija između dve grupe za vladanje Francuskom čini se malo verovatnom.
Veteran krajnje levice Žan-Lik Melanšona iz stranke Nepokorena Francuska, jedne od stranaka unutar leve alijanse, isključio je mogućnost vladanja s predsednikovim liberalima. Isto tako, Makronov premijer Gabriel Atal rekao je da njegova strana nikada ne bi delila vlast.
U nedjelju uveče Atal je otvorio mogućnost vođenja privremene vlade kako bi osigurao stabilnost tokom Olimpijskih igara kasnije ovog meseca. Kakva god vlada proizašla iz ovog haosa, malo je verojatno da će biti stabilna na duže vreme. Jesenji pregovori o proračunu biće prvi potencijalni sukob. Francuska je pod pritiskom da smanji svoj deficit nakon što su ciljevi promašeni ranije ove godine. Postoje mnoge ideje oko kojih se levica, liberali i krajnja desnica nikada neće složiti. Fiskalna politika je visoko na tom popisu.
Le Pen je oslabila, ali nije ispala iz igre
Nakon prvog kruga glasanja, Nacionalno okupljanje Marin Le Pen bilo je na putu da prvi put u istoriji osvoji vlast. Taj san je razbijen u nedjelju uveče, nakon što su Makronovi centristi i levičarska alijansa sarađivali kako bi zadržali krajnju desnicu izvan vlasti, na radost proevropskih snaga. Sumorno raspoloženje na izbornom događaju Nacionalnog okupljanja govorilo je mnogo, s aktivistima koji su izviždali Melanšona, a predsednik stranke Jordan Bardela osudio je elitističku zaveru centra i levice kao "neprirodnu alijansu".
Uprkos gorčini, stranka je dramatično povećala broj svojih zastupnika u Nacionalnoj skupštini. Koliko dugo ih establišment još može držati izvan vlasti? "To je politički preokret, čak i ako Nacionalno okupljanje ne zavlada zemljom", rekao je Benjamin Morel, politički analitičar na Uiverzitetu Panthéon-Assas u Parizu.
Pokret Marin Le Pen "su veliki pobednici izbora", rekao je Morel. "Milioni glasova pretvaraju se u veliki finansijski dobitak", rekao je s obzirom na državna sredstva koja će uslediti nakon rezultata. To stavlja Le Pen u snažnu poziciju pre njene verovatne kampanje za predsjedničke izbore, kada Makron odstupi 2027. godine. "Imaju sjajnu priču pred 2027., mogu reći da im je pobeda ukradena i da su oni prava alternativa", rekao je Morel.
Makronov rizik nije uspeo, ali moglo je proći i gore
Pre nedelju dana, izgledalo je kao da Makron ide prema katastrofi, s njegovim prevremenim izborima koji nisu uspeli zaustaviti Le Pen, već su njenu stranku doveli korak bliže vlasti. Do nedjelje uveče, njegova centristička koalicija izbegla je najgore, preživevši kao parlamentarna snaga, iako manja, dok je stranka Le Pen zaostala. Ali male utehe ne mogu sakriti stvarnost da je krajnja desnica sada jača, a liberali slabiji, pred otvorenom predsedničkom trkom 2027. godine.
Pre prevremenih izbora, predsednik je imao najveću stranku u parlamentu. Sada će verojatno morati sarađivati s opozicionim političarem kao premijerom. Njegov autoritet kod kuće i verodostojnost u inostranstvu su narušeni. Ali prema Albertu Alemanu, profesoru na HEC Paris, Makron je bio u pravu kada je raspisao prevremene izbore iako su završili u haosu. "Vidim puno latentnih napetosti u Francuskoj, puno pitanja koja nisu rešena", rekao je. "Otvorio je Pandorinu kutiju, zemlja nije zadovoljna s makronizmom i vapi za novim osećajem političke pripadnosti."
Melanšon neće biti na čelu
Ako je neko bio pobednik, to je bio veteran radikalne levice Melanšon koji je prvi izneo svoju poruku, skočivši na pozornicu na skupu svoje stranke kako bi zahtevao da Makron imenuje levičarskog premijera i dovede njegov pokret na vlast. "Spremni smo za to", izjavio je Melanšon. Trostruki predsednički kandidat naznačio je da ne bi imao ništa protiv postati premijer Francuske.
To se neće dogoditi, piše Politico.
Melanšon je toksičan mnogim istaknutim političarima, s njegovom fascinacijom latinskoameričkim vođama, njegovim izlivima besa i njegovim žestokim napadima na protivnike. Nedavno su ga kritičari optužili za koketiranje s antisemitizmom kada je umanjio napade na Jevreje u Francuskoj.
Melanšon čak ne može da uveri ni druge stranke unutar labave levičarske alijanse kojoj pripada da ga postave na vlast. Šira levičarska koalicija, pod zastavom Nove narodne fronte, već se raspada. Njeni vođe su u nedjelju uveče slali protivrečne poruke o svojim ciljevima. Dok je Melanšon rekao da će levica primeniti "naš manifest, ništa osim našeg manifesta", zastupnik Rafael Glucksman, vođa manje stranke u alijansi, bio je pomirljiviji, nudeći "razgovor, debatu i promenu političke kulture."
Što bi moglo proizaći iz ovog haosa?
Na ovo pitanje nema lakog odgovora. Kako nijedna stranka nije osvojila većinu, moguće je da bi predsednik mogao odabrati razdoblje hlađenja koje će strankama dati vremena za pregovore o koalicijama. Makron bi tada mogao ispitati levičarskog političara za formiranje vlade, s obzirom da je levica izašla kao skupina s najviše zastupnika u parlamentu.
Socijalistička stranka, na primer, nije potpuno isključila izgradnju šire koalicije, ali je malo vjerovatno da bi Nepokorena Francuska Melanšona pristala na razvodnjavanje svog manifesta.
Alternativno, Makron bi mogao imenovati privremenu vladu, zadržavajući Atala kao premijera. Mogao bi čak usvojiti italijanski model i imenovati tehnički tim stručnjaka pod konsenzualnom figurom. Takva administracija bi se suzdržala od ambicioznih planova i fokusirala se na održavanje funksionisanja države.
Takva ograničena administracija počivala bi na prećutnom dogovoru dijametralno suprotstavljenih stranki da je ne ruše, barem kako bi umirili tržišta i međunarodne partnere. Ali privremena ili stručna vlada "riskira demokratski bude vrlo frustrirajuća", upozorio je Morel, politički analitičar. "Francuzi su masovno glasali, centar je poražen, a ako završi s Atalom kao premijerom, to nije dobro za demokratiju u Francuskoj."
BONUS VIDEO: "U VREME KRIZA LIBERALNE IDEJE PADAJU" Stručnjaci analiziraju: Desnica u Francuskoj promenila stav o ratu, KAKVA JE BUDUĆNOST EU?
(Mondo/M. Š.)