Kanada već deceniju izbegava svoju posvećenost NATO savezu, a to je postalo očigledno u poslednjih nekoliko godina. Otava nije uspela da ispuni ciljeve domaće vojne potrošnje, niti da ispuni standarde za finansiranje nove opreme i ne planira to da učini. Ova pozicija frustrira saveznike širom sveta, od Bele kuće do evropskih prestonica.
Na NATO samitu u Vašingtonu ove nedelje, saveznici će pritisnuti Otavu da poveća vojnu potrošnju, uz upozorenje da bi situacija mogla da se pogorša ako se Donald Tramp vrati u Belu kuću. "Kanađani se ni ne trude", rekao je Maks Bergman, bivši zvaničnik Stejt departmenta.
Uprkos tome što se Kanada pokazala kao jak saveznik u drugim oblastima, kao što je kupovina američkog oružja i raspoređivanje trupa u Iraku i Avganistanu, saveznici su frustrirani zbog njenih niskih odbrambenih izdataka. Diplomate zemalja NATO izražavaju nezadovoljstvo, navodeći da Kanada ne oseća isti pritisak kao evropske zemlje, piše Politiko.
Kanada je 2014. godine potpisala obećanje da će potrošiti dva odsto BDP-a na odbranu, ali nije uspela da ispuni taj cilj. Savez je u celini blizu cilja ove godine, dok Kanada i Belgija ostaju iza. Belgija je obećala da će ispuniti cilj do 2035. godine, dok Kanada nije dala konkretne rokove.
Kanadski stav frustrira diplomate zbog nedostatka hitnosti, uprkos značajnim problemima sa starom vojnom opremom. Njihova vojska je toliko nedovoljno finansirana da se polovina opreme smatra "neupotrebljivom". Filip Lagas, stručnjak sa Univerziteta Karleton, ističe da kanadska javnost ne vidi potrebu za povećanjem odbrambene potrošnje.
Nedostatak posvećenosti Kanade podstakao je 23 američka senatora da pošalju pismo premijeru Džastinu Trudou, izražavajući zabrinutost zbog neispunjavanja obaveza. Situacija bi mogla da se pogorša ako Tramp bude ponovo izabran, s obzirom na njegove kritike zemalja koje ne ulažu dovoljno u odbranu.
U aprilu je Trudoova vlada najavila novu politiku odbrane koja predviđa samo 1,7 odsto BDP-a do 2030. godine. Ovo je izazvalo kritike unutar alijanse, s obzirom na snažnu privredu Kanade i nedostatak duga. Njihov stav može imati negativan uticaj na druge saveznike. Jedan evropski diplomata ističe da ponašanje Kanade olakšava drugim evropskim zemljama da odlažu postizanje svojih ciljeva. Američki zvaničnici često izdvajaju Kanadu kao primer zemlje koja ne ulaže dovoljno, upozoravajući na posledice nedovoljnog ulaganja.
U brutalno iskrenom intervjuu, načelnik štaba odbrane Kanade, general Vejn Ejr, izjavio je da sadašnja vojska nije spremna za pretnje. NATO će na samitu jasno staviti do znanja da je 2 procenta minimalni prag za vojnu potrošnju, a zemlje poput SAD, Poljske, Norveške i Estonije već su premašile taj cilj.
Od Trampovih godina, a posebno od ruske invazije na Ukrajinu, očekivanja oko podele tereta i ozbiljnosti odbrane su porasla. Saveznici koji ne ispunjavaju 2 posto ozbiljno ugrožavaju kredibilitet i zajedničko odvraćanje. Neuspeh u ostvarenju ovog cilja američki izolacionisti koriste kao izgovor za kritiku NATO i Evrope.
Novi kanadski ministar odbrane Bill Bler odbacuje kritike, tvrdeći da Kanada razume svoje obaveze i da radi na poboljšanju. Kanada je udvostručila budžet za odbranu od 2016. do 2017. godine, kupujući američke borbene avione i osmatračke avione i započevši projekte za izgradnju fregata za mornaricu.
Kanadski plan modernizacije NORAD-a za 2022. predviđa dodatnih 38,6 milijardi dolara ulaganja u zajedničke napore vazdušne i protivraketne odbrane. Otava takođe razmišlja o ulaganju u nove podmornice, ali nema konkretne planove, tako da je ta potrošnja još daleko.
Međutim, Kanada takođe ne ispunjava još jedan pokazatelj NATO - potrošnju od 20 posto na novu opremu. Dok druge zemlje, poput Poljske i Nemačke, ulažu velika sredstva u modernizaciju svoje vojske, Kanada zaostaje. "Kanada uvek govori o svojoj finansijskoj odgovornosti. Ako nastavite da pričate o tome koliko ste uspešni, ljudi će očekivati da učinite više", ističe Lagas.
BONUS VIDEO:
(Mondo/U. M.)